Вјерници који вријеме рачунају по грегоријанском календару данас славе Божић, један од највећих хришћанских празника. Божић по јулијанском календару 13 дана касније славе припадници Српске и Руске православне цркве, Јерусалимска патријаршија и Света гора.
Католичка црква у поноћ између Бадњег дана 24. децембра и Божића 25. децембра служи свету мису која се зове Поноћка. То је служба коју упражњава само Римокатоличка црква, јер се сматра да баш тада долази из мрака Божје свјетло.
Према предању Исус Христ је рођен 25. децембра у Витлајемској пећини па се овај датум, уз разлике у календарима, поштује у цијелом хришћанском свијету.
У свим хришћанским црквама, на Бадње вече и Божић, читају се дјелови Јеванђеља о рођењу Спаситеља и догађај у Витлајему који је промијенио историју човјечанства.
На Бадње вече и Божић католички вјерници долазе на поклон јаслама Богомладенца која се традиционално импровизују у свим храмовима.
Овај обичај је сјећање на поклоњење три мудраца са Истока који су, према предању, стигли у Витлејем пратећи најсјајнију звијезду која се зауставила тачно изнад пећине рођења.
Путовање мудраца са истока трајало је 40 дана па толико траје и божићни хришћански пост који се завршава са почетком празновања Божића.
Данас Божић славе и многи нехришћани као традициони породични празник када се дају и примају пригодни поклони.
У Јапану Божић се слави по узору на западне хришћанске земље, а на Тајвану Божић је неслужбено био слављен будући да је случајно тога дана, потписан 1947. устав Републике Кине који се сваке године славио као национални празник. Од 2001. укинут је тај празник, али се Божић ипак понегдје неслужбено слави.