Пише: Ђуро Радосавовић (Преокрет)
На највећи државни пријем код предсједника државе лагано се увукао човјек који за себе тврди да је принц. Како човјек-принц тврди, показао је на улазу дипломатски пасош, представио се као принц што је било довољно да му обезбјеђење дозволи да се умува међ званице. Успио је да се фотографише са предсједником државе и са стварним принцом Петровићем. Мисија извршена! Довољно да обогати његов фацебоок профил. Довољно да се кабинет предсједника избламира саопштењем да ће се провјерити откуд принц-падобранац на државној фешти.
Неколико дана касније, на билбордима су Роми презентовани као комунални радници. Они носе дреч униформе, док “остали” носе народне ношње. Оправдања су сулуда, јер је порука већ послата. Јасно је из два примјера, самозваног принца и Рома на билборду да смо друштво лаковјерних људи, друштво удворништва и предсрасуда. Јасно као дан, а познато је да ниђе небо није плаво као изнад Црне Горе.
Самозвани принц каже да га нико није звао, али му нико није ни бранио да уђе. Фино. Протокол можда треба да уведе наруквице, као за Еxит или неки сличан фестивал. Бар код и нема грешке! Кад већ нису способни да се руководе каквим списком. тврди да има озбиљно породично стабло, али онлине, може се видјети на сајту. Каже да има три дипломатска пасоша, али да су ти пасоши издати од стране неких НВО.
Пријављивали су га амбасадори за лажно представљање, али он тврди да је све како треба. Ишчуђава се. Вели, он је хуманитарни дипломата. Рођен је у Трсту, а живи у Торину. Дијели одликовања и ордење, а одликовао је чак и Памелу Андерсон и звао је на вечеру а она му тражила 200.000 долара да се појави, те до тога ипак није дошло. Има вели везе са Црнојевићима, има грбове, мачеве, ленте, пасоше, онлине породично стабло, свечана одијела.
Све је то имао и Гроф Тинторето у серији Срећни људи. Италија је плодно тло за принчеве и нобл коријене. У Сорентиновом филму нобл пар буде изнајмљен да увелича неку вечеру представљајући се као племенити рођаци. Свега има. Све за паре, наравно. Све је декор.
Све може да прође тамо гдје има лаковјерних и гдје има удворништва. Кад би имали неке озбиљније институције, лако би се ствар ријешила, неко би потегао причу да се уради ДНК анализа. Али поставља се питање да ли је вриједно цимати Црнојевиће због господина који упада на државне журке и представља се као предак?
Кад смо већ дијелили сумњивим бизнисменима пасоше и држављанства, не би лоше било дати пасош, и то дипломатски пасош, нашем новом-старом принцу Стефану Чарнетићу. Он би се можда цимао као дипломата и сигурно не би представљао Црну Гору горе од Мугија, Миша Станишића, Тајмаут Влаховића и екипе. Можда би нешто постигао, тешко да би нанио велику штету нашем чувеном “имиџу”.
Можда је самозвани принц дошао на праву журку! С правом! Тамо му је и мјесто. Браво за обезбјеђење!
