‘-Прича је и замршена и многострана. Она одаје много тога о односу криминала и политике у Црној Гори, али и о томе како се сиромашне земље и економија криптовалута такмиче у проналажењу нових извора прихода и како притом добију по носу, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг у тексту под насловом: „Крипто-кримић у Црној Гори“.

Најприје се подсјећа на познате биографске податке ухапшеног јужнокорејског држављанина До Квона – његово студирање на Стенфорду, пионирску улогу у свијету криптовалута с његовом фирмом Терраформ Лабс и развојем криптовалуте „луна”. Потом слиједи спектакуларни слом фирме и валуте у мају 2022. који је од До Квона створио једног од најтраженијих превараната и бјегунаца на планети. Направио је дуг од 40 милијарди долара, а ако се урачуна и слом тржишта криптовалута који је услиједио, онда се, према рачуници „Њујорк тајмса“ коју аутор наводи, губици сумирају на два билиона долара.

„Квон је нестао, његово мјесто боравка било је непознато – све док црногорске институције у марту нису објавиле да су га ухапсиле у Подгорици с фалсификованим костариканским пасошем, када је хтио да уђе у приватни авион за Дубаи.“ Суд у Подгорици одлучио је да су До Квон и један његов јужнокорејски пословни партнер криви за употребу лажних путних исправа и да су осуђени на четири мјесеца затвора.

-Какве то везе има с кандидатом за премијера Милојком Спајићем? Квон је из затвора послао руком писано писмо. У њему је тврдио да ’има веома успјешне инвестиционе односе’ са Спајићем. Осим тога, ’пријатељи у економији криптовалута’ дали су му (Спајићу) новац за предизборну кампању у замјену за обећање да ће водити ’политику благонаклону према криптовалутама’.

Писмо је објављено неколико дана уочи избора, а у кампањи је Спајићева странка „Европа сада“ била водећа снага, с обећањима о чланству у ЕУ и сузбијању криминала и корупције. Партија је, наводи њемачки новинар, добила највише гласова, али је на изборима ипак прошла испод очекивања, јер су анкете уочи избора говориле о скоро 40 одсто подршке. -На крају је имала само тијесну предност над проруским савезом који може да угрози формирање стабилне прозападне коалиционе већине, пише њемачки лист и додаје да је излазност била на рекордно ниском нивоу од 56 одсто.

Квон је из затвора послао руком писано писмо у којем је тврдио да ’има веома успјешне инвестиционе односе’ са Милојком Спајићем. 

-Спајић је брзо пронашао кривца: Квон, који је споменуто писмо уочи избора адресирао и на њега и које је процурило у локалне медије.“ Како пише Франкфуртер алгемајне цајтунг, Спајић је исказе из писма означио као лажне и као дио прљаве политичке игре.

„Квонови адвокати нису оспорили аутентичност писма. Дритан Абазовић, премијер и Спајићев политички ривал, с уживањем је искористио ту невољу.“ Лист наводи и Абазовићеве ријечи, који је рекао да не оптужује Спајића, али да се мора рашчистити шта се збива у црногорском миљеу криптовалута и сагледати да ли је она укључена у прање новца у корист финансирања предизборне кампање.

Аутор текста, новинар Франц Нестлер, набраја и активности До Квона у затвору које захтијевају објашњења: „Мада су му одузети сви електронски уређаји, изгледа да је ухапшеном Квону пошло за руком да из једног електронског новчаника повезаног с њим пребаци 29 милиона долара, рекли су јужнокорејски тужиоци и тако потврдили вијест агенције Блумберг, специјализоване за финансијске вијести. Амерички и јужнокорејски тужиоци до сада су заплијенили три лаптоп-рачунара и пет мобилних телефона. Надају се траговима који воде до ишчезлих милијарди долара, које су широм света инвестиране у До Квонову валуту која је у међувремену потпуно безвриједна.“

За црногорску јавност посебно је интересантан однос Спајића и До Квона. На саслушању су До Квонови адвокати негирали да је он финансирао Спајићеву кампању, већ да су то чинили други људи који се баве криптовалутама. До Квон је у писму навео да има доказе о комуникацији и износима. Аутор подсјећа и да је Спајић најприје порицао било какву везу с До Квоном, па да је онда признао да га зна од 2018. Тврдио је да је од До Квона тражио новац који је један сингапурски фонд – за који је Спајић радио – уложио у његову криптовалуту. До Квон негира такве наводе, тврдећи да је Спајић тражио новац за кампању, који није добио. А Спајић то негира.

„Милан Кнежевић, вођа проруског блока, другог по снази на изборима, каже да се радује због неочекивано доброг резултата његове партије, који је дијелом и посљедица проблема насталог због До Квона. ’Било би боље сусретати се с борцима Исламске државе – са њима бар знаш на чему си, али немаш појма шта ти људи раде са криптовалутама“, изјавио је Кнежевић, који сједи у канцеларији украшеној сликом Владимира Путина.“

Њемачки новинар на крају изводи закључак: „Криптовалуте и Црна Гора, то је до сада кратка, али интензивна прича. Дуго је Црна Гора била центар шверца цигарета и кокаина, али се у последњих неколико година развила у центар трговине криптовалутама. Године 2022. Спајић је, као тадашњи министар привреде, прогнозирао да би трговина криптовалутама за три године могла да сачињава трећину националног економског учинка.“

Аутор наводи и мишљење директора подгоричких „Вијести“ Жељка Ивановића који каже да се вјеровало да су криптовалуте слиједећа велика ствар, нови тајни рецепт који може да замијени кријумчарење. „Али, чудотворно средство се показало као катастрофа“.

Њемачки новинар указује да До Квон није усамљена повезница с непрозирним свијетом криптовалута, наводећи да је руско-канадски оснивач омиљене платформе за криптовалуте „Етхереум”, Виталик Бутерин у мају добио црногорско држављанство, а Спајић је то с поносом објавио на Твитеру. На крају, ту је и мишљење министра унутрашњих послова Филипа Аџића, који каже да је нетранспарентно пословање криптовалутама „добро за организовани криминал, добро за финансирање тероризма и добро за прање новца“.

Приредио: Д. Дедовић

Преузето са: dw