Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Саву који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, стога је и заштитник просветних установа. Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко. Одрекао се световног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон. У Србију се вратио 1208. године да потпуно измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом преносећи основне верске и световне поуке.
Иза себе је оставио више писаних дела. Најзначајнија су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“. У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност српске цркве и српску архиепископију.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије. Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.
Савин култ је у народу био јак због чега је у време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.
Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. После полувековне забране, 1990. године поново се обележава као школска слава.
Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева.
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова. Пред Савиндан се није смела стока терати у шуму. У многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и пре њега се постило седам дана. Постоји много народних веровања у вези за Савинданом, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји.
Име Светог Саве носе многи топоними, као што су Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало.
