Пише: Саша Недељковић,  члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

О значају Косова за Србе писао је у свом извештају Масарик, који је у време рата, био у Београду и походио рењенике у болницама. О томе је написао : „Никад тако нисам осетио шта је народна свест, као што је то било при приповедању једног рањеног капетана, с којим сам говорио. Причао ми је, како је најпре претурио једну битку која је пук десетковала, али је била победоносна, и војска се кретала даље.

– Прешли смо горе и долине, и ја, показујући на поље пред нама, кажем војницима : „Браћо ! Тамо је Косово.” Пук је за часак застао, па смо кренули оштрим кораком даље. Војници су ишли брзо, те смо на Косово брзо и стигли. Идем напред, и, наједаред опазим да пук иза мене корача лагано и тихо. Окренем се, и гле! Сви војници иду тихо на прстима, као да се боје да кога не пробуде. И на један мах, ред за редом, падају на земљу, плачу и љубе је, кличући : „ Косово !  Косово !” кличу с таквом поштом и тако нежно, да сам и ја засузио, пао и љубио драгу земљу … И сви  ти моји момци који су јуче мирно стављали на коцку своје животе и који су у бесном јуришу исекли стотинама Турака, устају, сузе им у очима, на лицу и брковима, па опет пук и даље иде тихо по Косову.” (1)

 Иницијативом официра 22. пешадијског пука почело је подизање споменика палим јунацима на Косову.  Због недостатка новца, идеју је прихватио Одбор. Споменик је довршен и  1924. освећен на Видовдан. Прво је одржан помен палим борцима на Косову 1389. Затим је освећен споменик, чије је освећење пропраћено пуцањем топова. Освећењу је присуствовао жупан Аца Савић, у име владе, а у име министра војске  командант  Косовске дивизије  ђенерал Обрадовић. Било је присутно мноштво народа из околине. Присуствовало је 30 ученица из Подгорача из Славоније. Једна ученица  поздравила је генерала и истакла како наше јединство нико неће моћи да разједини  и да ће са Косова понети поздрав  лепој  Славонији. (2) Споменик је подигнут прилозима из народа, посебно из Приштине. У њој је основан Одбор са тамошњим Колом Српских Сестара на челу са председником општине који је био први покретач и сарадник Одбора. (3) У гласнику Соколске жупе Београд „Око Соколово” истакнуто је да је споменик  подигло соколство. (4) У „Вардар, календару за 1940“ који је издавало Коло Српских Сестара истакнуто је : „Овај скромни споменик намењен  је свима палим косовским јунацима и жртвама, знаним и незнаним, свима који су више од пет векова свесно и храбро гинули и у мукама умирали за Отаџбину и Слободу, …”. (5)

Од 5 до 9 септембра 1928. одржан је у Скопљу VI покрајински слет Југословенског Соколског Савеза. Слету је присуствовало мноштво чланова  ЈСС, чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. (6) Том приликом извршен је поход Соколства  на  Косово поље 7 септембра 1928, где је извршена заклетва Соколства и прочитана декларација  Соколства у којој се истицало : „ … Свих тих дугих, тешких, бурних пет столећа тече у историји нашег народа јасна и моћна беспрекидна струја идеализма и пожртвованости, који су нам дали Младу Босну, који су нам родили силне јунаке и доприносили огромне жртве, који су проживели трагедију  Албанских Гора, који су пре десет година продрли и сломили солунски фронт …”. Соколске свечаности и приредбе пратило је становништво у великом броју. (7) Поводом одржавања соколског слета у Скопљу 5 и 6. септембра 1928. редакциjа часописа „Српско Косово” из Скопља истакла jе да су соколи били лепо дочекани и срдачно поздрављени, како у Скопљу, тако и на Косову, и да су оданде понели наjлепше утиске. У часопису jе истакнуто : „Нама jе драго да све корпорациjе, коjе долазе до Скопља, одлазе на Косово, где одаjу поштовање нашим палим jунацима на пољу Косову, а међутим има неких изрода, коjи веле : „Море, како Косово, оно ми jе живот упропастило. Нећу више да га чуjем”. Док свест ових других иде тако далеко, да их вуче до Косова, на коме истина ништа нема, али jе ту Историjа, коjа неда ништа да се заборави.” (8) Соколска жупа Београд објавила је у свом гласнику „Око Соколово” песму „Соколови моји тићи” од С.Николића у обради Ф. Жица.

Соколске жупе Скопље и  Цетиње организовале су 1939. соколско ходочашће на Косово Поље. Према програму учесници ходочашћатребали  су да се сакупе 27 jуна 1939. у Скопљу. Рано уjутро на Видовдан требали су да специjалним возом отпутуjу до станице Обилић одакле би до споменика ишли пешке. Соколска друштва Приштина и Вучитрн решила су да организуjу штафетну трку од Самодреже и Грачанице до споменика. Соколска чета друштва Приштина и Самодрежа требала су да изведу своjе вежбе, и биле би приказане народне игре сеоских чета Побужjе, Степаново и Смоквица – Русалиjе. (9)

Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње. Прослава би остала само соколска, да није, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широј основи, и тиме омогућили ширим слојевима народа да учествују. Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, … . У највећем броју стизали су соколи, у соколским одорама из варошких друштава и у народним ношњама из сеоских чета. Соколи из жупе Скопље, у великој поворци са музикама, дошли су с  воза у станици Косово Поље, док су из жупе Цетиње стигли пешке са југа. Из Црне Горе дошло је 2.000 чланова свих категорија, са десет друштвених застава а из скопске жупе око 3.000 чланова. Придружили су им се соколи из осталих жупа. Из жупе Београд било је око 60 сокола. Многобројна изасланства стигла су из жупа Сплит, Нови Сад, Петровград, Тузла, Крањ, Марибор, Крагујевац, Љубљана, Загреб, Ниш, Сарајево, итд.

Свечаност је почела литургијом у Грачаници, на којој је чинодејствовао патријарх Гаврило. (10)  У Грачаници је служио патријарх Гаврило са владиком Емилијаном и бројним свештенством уз појање певачког друштва „Обилић”. Препуна је била црква и порта. На Косово поље поред војске слегао се народ из свих крајева Југославије. Поједине групе биле су у косовској, црногорској и далматинској ношњи, у соколским одорама. (11) На прослави су говорили представници цркве, владе и воjске, Удружења Косоваца, среза вучитрнског и Савеза Сокола. У име цркве први се обратио епископ Емилиjан као рођени Косовац. После њега говорио jе представник Католичке цркве. Затим министар воjске и морнарице Недић. У име Удружења Косоваца говорио jе председник удружења Михаjло Киjаметовић. Сви говорници истицали су значаj Косовске битке за развиjање националне свести у народу и одали пошту палим хероjима. Прослава је одржана пред спомеником. Пошто су представници власти и удружења стигли на Гази Местан, дотрчале су соколске штафете, лучоноше, из скопске и цетињске жупе, који су донели пламен из Грачанице и Самодреже. Пламен су предали старешинама жупа Брановачком и Милошевићу, а ови су га предали изасланику Савеза Сокола Смиљанићу, да га уручи патријарху. Патријарх Гаврило је на том пламену упалио воштаницу, истичући значај косовске ватре за српски народ.  Министарство пошта и телеграфа издало jе посебну дозволу да се извуче специjална телефонска линиjа на Косово поље, тако да jе прослава преношена преко радиjа. Положено jе 100 венаца из целе Југославиjе. (12) Међу венцима био је сребрни венац Кола Српских Сестара у Приштини, и ловоров венац Главног одбора Кола, са натписом : „Косовским јунацима Коло Српских Сестара”. Венац је положила изасланица Главног одбора К.С.С. Милева Ч. Гагић. (13)  После говора изведен jе дефиле воjске и сокола. Учествовали су соколи из свих жупа, са старешинством Савеза на челу, и са свим соколским заставама, и три соколске музике. У дефилеу су учествовали и четници, Народна одбрана, ратници, итд. Кад су завршене главне свечаности, чланови соколских чета из жупе Скопље, под вођством Мирка Јовановића, приказали су народу jужно-србиjанске народне игре, Русалиjе итд. У близини Муратовог турбета одржана jе слава пешадиjског пука „Милош Обилић”. Приређен jе свечани банкет, трке, ватромет, бакљада … . Коњичко друштво „Кнез Михаило” из Београда приредило jе коњске трке, воjна музика jе свирала, на Гази Местану биле су упаљене буктиње, у Приштини jе увече организован ватромет. Увече jе Соколско друштво Приштина приредило свечану соколску академиjу. На Косову Пољу народ се задржао дубоко у ноћ око музика, народних кола, вашарских шатора и у разгледању историских места и споменика. Увече jе у Косовскоj Митровици одржана бакљада са ватрометом и соколском академиjом. (14) Министарство финансиjа jе за Видовданску прославу 1939. одобрило 250.000 динара. За снимање филма Кости Новаковићу jе дато 25.000 динара. Уз председника Удружења Косоваца учитеља Михаjла Киjаметовића из Приштине, били су секретар друштва Будимир Орловић из Вучитрна и благаjник др Александар Никић. (15) Соколска жупа Цетиње везала jе 1940. два историjска датума, Косово и Грахово, у своjим напорима за морално уздигнуће народа. Издала jе књигу „Духом косовског соколства”, у коjоj су писали чланке старешина жупе Милошевић, ђенерал Варjачић и просветар Ускоковић. (16)

У незавршеном дугометражном филму „Косовски бој” Михајло А. Поповић (Коста Новаковић филм) снимио је долазак соколске штафете која је носила пламен упаљен за време јутарње литургије у манастиру Грачаници, да би се њиме запалиле свеће на Газиместану и дефиле сокола у паради витешких организација. (17)    Кинотека је 9. јуна 2018. у оквиру Фестивала нитратног филма приказала кратки филм у боји о прослави Косовске битке 1939. у трајању од око 11 минута. На шпици је писало да је сниматељ Сифрид Трајковић. Приказано је паљење свећа од стране патријарха, полагање венаца на споменик, сам споменик, парада војске: авијације, коњице, пешадије и артиљерије. Приказана је сцена како Обилић убија Мурата. Затим је говорио генерал Недић. Па парада витешких организација: соколи, скаути, четници са заставама, болничарке Црвеног Крста у униформама, Црногорци у својој ношњи … . У редовима Савеза Сокола заједно са мушкарцима учествовале су и жене у свечаним соколским оделима, како при полагању венаца тако и на паради. Соколи су учествовали у обележавањима догађаја значајних за српски народ, од којих је најзначајнији било обележавање 550-годишњице Косовске битке 1939. За соколе косовски завет био  је и остао основа српске духовности. Историчар Бранко Петрановић изјавио је у једном интервју на РТС да је са оцем присуствовао обележавању Косовске битке пре Другог светског рата, и да то никада није заборавио.

Напомене  :

1. Стрета Ј. Стијковић, „Народна предања и јунаштво у Срба”, „Браство”, 33 књига Друштва СВ. Саве, Београд, 1926, стр. 51;
2. „Споменик на Гази Местану”, „Српско Косово”, Скопље, 1 августа 1924, бр. 14 и 15, стр. 13;

1. „Видовданске свечаности на Косову 1939 год.”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 57;

4. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105;

1. „Видовданске свечаности на Косову 1939 год.”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 57;
2. „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80;
3. „Декларација Југословенског Соколства на Косову Пољу 7 септембра 1928”,„Соколски гласник“, Љубљана, 15 септембра 1928, бр. 18, стр. 1;

8. „Слет сокола у Скопљу и на Косову”, „Српско Косово”, Скопље, 15. септембра 1928, бр. 18, стр. 15;

1. Вл.П.С, „Видовдански поход соколства на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 9 jуна 1939, бр. 23, стр. 4;
2. „Соколске свечаности у Југославији”,  „Соколски гласник“, Београд, 16 јуна 1939, бр. 24, стр. 4; Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2;
3. „Видовданске свечаности на Косову 1939 год.”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 56, 57;

12. Бранибор Дебељковић, „Са Двора, тако рекућ, нико ниjе био”, „Видовдански гласник”, Грачаница, Видовдан 2014, бр. 22, стр. 77; „Соколске свечаности у Југославији”, „Соколски гласник“, Београд, 16 јуна 1939, бр. 24, стр. 4; Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2;

1. „Видовданске свечаности на Косову 1939 год.”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 57;

14. Бранибор Дебељковић, „Са Двора, тако рекућ, нико ниjе био”, „Видовдански гласник”, Грачаница, Видовдан 2014, бр. 22, стр. 77; „Соколске свечаности у Југославији”, „Соколски гласник“, Београд, 16 јуна 1939, бр. 24, стр. 4; Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2;
15. Бранибор Дебељковић, „Са Двора, тако рекућ, нико ниjе био”, „Видовдански гласник”, Грачаница, Видовдан 2014, бр. 22, стр. 76;

1. Соко, „Годишња скупштина Соколске жупе Цетиње”, „Соколски гласник”, Београд, 14 jуни 1940, бр. 24, стр. 2;
2. Дејан Косановић, „Филмска снимања на Косову до 1945 године“, „Нови Филмограф”, Београд, бр. 5/6, год.3/4, 2009/2009, стр. 61;