КАНДИДАТ ЗА НАГРАДУ ”21” ЈУЛ ОПШТИНЕ БЕРАНЕ ЗА 2023.ГОДИНУ ИСТОРИЧАР ГОРАН КИКОВИЋ
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
ГОРАН КИКОВИЋ рођен је 28.07.1975. у Иванграду (данашњим Беранама), од оца Страхиње и мајке Даринке-Маре, дјевојачко Божовић. Основну школу учио је у Ровцима и Доњој Ржаници. Гимназију је завршио у Беранама. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, на одсјеку за Историју, на теми ”Војвода Павле Ђуришић”. Још као студент био је сарадник листа Саваза студената Универзитета у Приштини ”Потпис”.
До сада је објавио дванаест књига и то :
”ВОЈВОДА ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ” , Подгорица, 2003.,
”ВЕЛИКА НАРОДНА СКУПШТИНА СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ” Подгорица 1918.”, Беране, 2006.,
”РАЗВОЈ ПРОСВЈЕТЕ И ШКОЛСТВА У ДОЊИМ ВАСОЈЕВИЋИМА (са посебним освртом на основне школе у Доњој Ржаници, Калудри, Загорју, Ровцима и Ријеци Марсенића)’ ‘, Беране, 2008.,
”МИЛО КЕЊИЋ СА СВОЈИМ БАТАЉОНОМ У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ И УЈЕДИЊЕЊЕ СРПСКОГА НАРОДА” , Беране, 2010.
”ПРЕЦИ И ПОТОМЦИ”, Беране, 2014.
”СРПСКИ НАРОД У ЦРНОЈ ГОРИ КРОЗ ВЈЕКОВЕ”, Беране 2016.
,
”ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО И ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ ОД 1914. ДО 1918. ГОДИНЕ” Беране 2018.
”ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО И ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ ОД 1914. ДО 1918. ГОДИНЕ” Беране 2018.
”РУСИЈА И ЦРНА ГОРА КРОЗ ВЈЕКОВЕ”, Беране-Никшић, 2018.,
”(НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ БОЈЕВИ И БИТКЕ ВАСОЈЕВИЋА ЗА СЛОБОДУ СРПСТВА И ЦРНЕ ГОРЕ”(од 1690. до 1941.) , Беране, 2020.
‘’ИСТОРИЈСКЕ ИСТИНЕ И ФАЛСИФИКАТИ О СРПСКОМ ПОСТОЈАЊУ У ЦРНОЈ ГОРИ”, Беране-Никшић, 2020.
‘’’ВАСОЈЕВИЋКЕ БРИГАДЕ У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ 1912-1918.’’,Беране,2021.
”СВЕТОСАВЉЕ У ЦРНОЈ ГОРИ И ВАСОЈЕВИЋИМА”, ,Беране,2022.
Бавећи се проуочавањем историје српскога народа учествовао је на многим научним
скуповима и округлим столовима у Црној Гори, Републици Српској и Србији.
Објавио је значајан број текстова, чланака и прилога у многим листовима и часописима у земљи и иностранству, у којима се бори против фалсификовања историје српскога народа. Добитник је многих домаћих награда, повеља, плакета, захвалница, ордења и признања међу којима: награде за публистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића (која носи назив ‘’Радомир П. Губеринић’’, за 2015. годину), одликовање Златни орден првог степена ‘’Драгољуб Дража Михаиловић’’ за несумњиве заслуге и допринос у одбрани Српства и Равногорства, као израз за рад, верност и постигнуте резултате и бројних других, плакета и захвалница, међу којима ‘’Велике повеље’’ Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори и расејању ‘’Горска Вила’’ са сједиштем у Подгорици, ‘’Велике српске повеље’’ које му је додијелило Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране, поводом 100. годишњице Мојковачке битке и двадесетогодишњице обнове рада Удружења 18. фебруара 2016. Добитник је ‘’Косметске звезде’’ за изузетне заслуге за новинарство у 2018. години које му је додијелило Друштво полицијских ратника Републике Србије 26.маја 2018. у граду Сталаћу. Од 27. јуна 2018. године је почасни грађанин општине Ћићевац у Србији. Од 22. aвгуста 2018. године проглашен је од предсједника Општине Нова Црња Пере Миланкова за почасног грађанина те општине у Војводини-Србија. На Видовдан 2018. године Удружење Српских књижевника у отаџбини и расејању са сједиштем у Андријевици додијелило је на традиционалним Видовданским свечаностима у Беранама историчару Горану Киковићу, награду коју је ове године установило под називом ‘’Лазарево слово’’, за истраживање из области Васојевића, борби на очувању српског језика и ћирилице као и за публицистичко-новинарски рад на афирмацији српске културно-историјске баштине у Црној Гори у протеклих петнаест година. Дана 22. октобра 2019. године на предлог Сретена Јовановића, помоћника градоначелника града Краљева, који је и добитник овог високог признања и Културно-историјског центра ‘’Српска круна’’ из Крагујевца, који се бави очувањем националне културе Срба и промоцијом српског стваралаштва, доделиo је звање Српског витеза Првог реда историчару Горану С. Киковићу, потпредсједнику СО Беране. Ово високо признање које су између осталих добили предсједник Русије Владимир Путин, српски патријарх Иринеј, установио је краљ Србије Петар I Карађорђевић 1909. године. Сходно правилима о додјели, појединац, српски витез, може бити одликован само једном у животу. Плакета српског витеза се, иначе, додјељује ‘’за част, достојанство, витештво, славу и вечност имена српског’’. Изузетност овог признања ‘’Српске круне’’ и краљевске породице Карађорђевић најбоље дефинишу ријечи записане на повељи ‘’прецима поштовање -потомцима на знање’’. Први је добитник Повеље Савеза Срба из Црне Горе,која му је додијељена у Београду 14.марта 2020. На Видовдан 2020.године додијељена му је медаља ‘’Вук Стефановић Караџић’’,за допринос очувању ћириличног писма и српског језика,које му је уручило друштво Црногорско-234
руског пријатељства ‘’Петар Први’’ из Подгорице. Добитник је „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије за 2020. годину, које се додјељује за дугогодишњи допринос развијању културних дјелатности – за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе народа и народности Републике Србије. Ово признање се додјељује од 1976. године. О добитницима су одлучивали Милован Витезовић, предсједник жирија, Живорад Ајдачић, генерални секретар, и проф. др Зоран Аврамовић.
Добитник је руских грамата, ордења и медаља и то:
. 2016. године Козачко-руског одликовања Светог Ђорђа, за изузетне заслуге за козаштво којег му је уручио козачки атаман из Москве Виктор Заплатин;
. 2018. године руске грамате од Савеза писаца Русије за истину о руско- српским односима;
. 25. јануара 2018. престижно признање од Савеза писаца Русије ‘’Златну медаљу А.С. Пушкина за вјерност слову и дјелу’’, које су у Црној Гори поред њега добили Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије и новинар и књижевник Бранислав Оташевић;
. рускoг државног Орденa за заслуге III степена ДОСААФ-а Русије,који му је уручен 9.децембра 2020. године, а којег му је додијелила Општеруска друштвено – државна организација – добровољна заједница за помоћ војсци авијацији и флоти Русије- ДОСААФ, организација на чијем се челу савјета налази министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу са најближим сарадницима. Ово признање додијељено је најзаслужнијим појединцима за подизање споменика маршалу Жукову у Беранама 9. децембра 2020.)
У 2021. години добитник је ‘ ’Медаље са ликом Петра Другог Петровића Његоша за реч и дело’’ које му је 27. јуна уручено у граду Сталаћу у Србији од Чувара Мојсињске Свете Горе.
Друштво Црногорско-руског пријатељаства Петар Први из Подгорице додијелило му је на Видовдан 2021. године у Беранама Плакету са медаљом Светог Петра Цетињског за очување и унапређивање вјековних односа црногорског, српског и руског народа; Удружење српских књижевника у отаџбини и расијању – Андријевица додијелило му је Видовданску повељу за афирмацију српских културно-историјских вриједности на српским етничким просторима (Црној Гори, Републици Српској и Србији).
Дана 23. јануара 2022. Удружење новинара Црне Горе му је додијелило награду за репортажу године поводом јубилеја 150 година новинарства у Црној Гори 1871-2021 год.
Дана 10. марта 2022. уручен ми је орден борца од СУБНОР-а. У знак признања и захвалности за допринос заједничкој побједи над фашизмом, за афирмацију трајних вредности НОРА-а, слободарских и антифашистичких вредности, за зближавање и пријатељство међу људина, народима и државама.
Дана 10. марта 2022. Удружење Васојевића у Крагујевцу уручило му је повељу за допринос у одбрани Српских светиња у Црној Гори и за очување Српског језика његовање ћириличног писма и борбу за историјску истину о вјековном трајању Васојевића и Срба у Црној Гори, Србији и Републици Српској.
Дана 12. марта 2022. у Београду му је уручена велика Србска повеља од Србског културног центра ‘’Ћирилица’’ за допринос у одбрани Српских светиња у Црној Гори и за очување Српског језика његовање ћириличног писма и борбу за историјску истину о вјековном трајању Срба у Црној Гори.
Дана 12. марта 2022. Удружење Краљевина Србија додијелило му је захвалницу.
Дана 27.августа 2022.добио је захвалницу од Дома културе”Филип Вишњић” у Чајничу -Република Српска за огроман допринос у учешћу на манифестацији ”Великогоспојинске свечаности”,коју му је уручила директорица Бобана Живковић.
Дана 2.септембра 2022. Године на пригодној свечаности поводом промоције књиге Недељке Неде Ђукић Боројевић ,”Вила са Чакора” која је уприличена у Центру за културу “Михаило Лалић” у Андријевици ауторка Недељка Неда Ђукић је уручила захвалницу” историчару Горану Киковићу за допринос и несебичну помоћ у реализацији овог укориченог споменика и достојанствено промовисање истог у знак сјећања на одиву из Васојевића-Бранку Радеву Ђукић”.
У Београду је 12.јануара 2023.године у оквиру промоције књиге “Светосавље у Васојевићима и Црној Гори” историчара Горана Киковића од стране Српске ствари са сједиштем у Београду.Kиковић је добио ову престижну награду поводом 20 година научно истраживачког рада. У Светосавској повељи се истиче да је историчар Горан Киковић ову веома важну награду залужио ,”За изузетан допринос у борби за историјску истину у области српске просвете, културе, српског језика и ћириличног писма,Српске православне цркве и очувању вековних слободарских традиција Српског народа у Црној Гори.”-
У Београду је 13.јануара 2023.године Горан Киковић, историчар и главни и одговорни уредник редакције часописа Глас Холмије добио је повељу од Србског културног центра “Ћирилица” из Београда. ”Повељу ћирилице” Горану Киковићу је уручио председник Србског културног центра “Ћирилица” Милорад Ђошић,који је у повељи навео:”Поводом двадесет година рада за свесрдну подршку и несебична залагања у очувању ћирилице у српском народу и светској баштини”.
На свечаности која је одржана 10.фебруара 2023. године у народној библиотеци „др Радован Лалић у Беранама Историчар Горан Киковић, предсједник Српског културног клуба Српске народне одбране Васојевића Беране и главни и одговорни уредник редакције часописа Глас Холмије, добио је „Благодарје“,од Удружења за одбрану Ћирилице Добрица Ерић Београд -Подружница за Црну Гору из Подгорице, које му је уручио предсједник мр Слободан Чуровић, професор српског језика и књижевности и писац и приређивач 76 књига. Како је наведено „за допринос и подршку на очувању српског језика и ћириличног писма у Црној Гори“.
Дана 10.фебруара 2023. године у народној библиотеци „др Радован Лалић у Беранама “ Горану Киковићу је уручена и захвалница “ за допринос у популацији гусларства у Црној Гори“,коју му је уручио књижевник хаџи Радован Радовић, предсједни гусларског друштва „војвода Мина Радовић“ из Подгорице.
У Подгорици 11.марта 2023.године у ”Српској кући”предсједник Друштва Црногорско руског пријатељства Петар Први из Подгорице додијелило је Повељу пријатељства Црне Горе и Русије историчару из Васојевића, предсједнику Српског културног клуба у Беранама ГОРАНУ КИКОВИЋУ за књигу “РУСИЈА И ЦРНА ГОРА КРОЗ ВЈЕКОВЕ” и за његовање, унапређивање и очување вјековне братске љубави између Русије и Црне Горе,као и за поштовање историје, традиције,културе и духовности руског и српског народа и одбране независности и слободе Црне Горе од стране Русије.Држећи се гесла у књизи “да руске помоћи није било ни Црне Горе било неби”. Записано је у Повељи пријатељства Црне Горе и Русије коју је потписао предсједник Друштва ГојкоТомашевић. Свечаности је присуствовао амбасадор Руске федерације у Црној Гори Владислав Маслеников са сарадницима.
Jедан је од оснивача Српског културног центра ‘’Жупан Првослав’’- Беране, члан УО од оснивања, од октобра 2003. до септембра 2005. Био је потпредсједник, а од 2005. до 2010. и вршилац дужности предсједника СКЦ-а. Био је предсједник и оснивач Српског историјско-културног друштва ‘’Никола Васојевић’’ – Беране од оснивања 2008. до 2014., од 20. октобра 2019. године поново је предсједник овог друштва. Од оснивања јуна 2012. године је главни и одговорни уредник часописа за књижевност, историју и културу ‘’Глас Холмије’’, који излази на српском језику и ћирилици у Беранама, члан је Издавачког савјета часописа ‘’Српско слово’’ из Београда, био је члан редакције часописа за обнову српске културе и традиције ‘’Србобран’’-Беране, члан је Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању – Београд, Југословенске књижевне заједнице, Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори и расејању ‘’Горска Вила’’ са сједиштем у Подгорици. Био је предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране од 21.12.2001. до 28.06.2014. Сада је почасни предсједник Удружења. Члан је Удружења новинара Црне Горе. Од 2. септембра 2017. године обавља функцију предсједника савеза удружења Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине. Дана 25.јануара 2023. године изабран је за предсједника Управног одбора на Првој скупштини Српског културног клуба у Бранама. Организатор је многих културних догађаја и традиционалних манифестација као што су: ‘’Савинданске свечаности’’, ‘’Видовданске свечаности’’,’’Чакорски меморијал Бранка Радева Ђукић’’, ‘’Дани сјећања на српске јунаке и добровољце’’ и многе друге које обиљежавају славну прошлост наших предака и афирмишу српску културну баштину на простору Васојевића. Још од средњошколских дана бави се политиком. Бавио се и политиком још од ђачких дана када је од децембра 1991.године. Од септембра 2006. године је одборник у СО Беране и био је шеф одборничких клубова Српске листе (2006-2010) и Нове Српске Демократије (2010-2014), док је професионално обављао дужност предсједника Скупштине општине Беране у мандату (2014-2018) од 24. марта 2014. до 12. априла 2018. године. Од 23. априла 2018. До 12.августа 2021. је обављао дужност потпредсједника Скупштине општине Беране. Био је управник (руководилац) Спомен куће ‘’Војвода Гавро Вуковић’’ у Беранама. Сада је на функцији директора ЈУ Дома ученика и студената у Беранама и веома успјешно врши ту функцију. Има два сина: Николу и Илију. Живи у Беранама.
Горан Киковић има велике заслуге и на афирмацији наше локалне историје, културе и традиције и то
–Удружење добровољаца до 1918. њихових потомака и поштовалаца Беране, чији Горан Киковић,почасни предсједник данас окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког покрета, слоге, развијања патриотских осјећања, чувања духовних вриједности и културних добара српског народа. Удружење у Беранама постоји од 15. новембра 1996. године и ради и дјелује преко регионалног одбора који има своје органе: Скупштину, предсједника, четири потпредсједнике, секретара и два члана руководства Удружења. Удружење односно регионални одбор има мјесне секције, секцију младих и секцију жена, које раде и дјелују на његовању славних слободарских традиција добровољачког покрета. Удружење је у протеклом периоду оправдало своје постојање, јер је уз помоћ шире друштвене заједнице и многих добротвора, потомака и поштовалаца обновило и подигло велики број споменика и спомен обиљежја и то: 1997. године подигнут је споменик погинулим борцима Васојевићке бригаде који су на Штедиму 1912-те сахрањени. Њихови земни остаци сахрањени су код манастира Ђурђеви Ступови; 1998. године подигнут је споменик Поличким устаницима и војницима Друге Српске армије, који су умрли приликом повлачења 1915. године, а споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици; 2003. године подигнут је споменик борцима Рудешке битке, у којој су устаници Васојевићâ на челу са војводом Миљаном Вуковим Вешовићем поразили турску војску предвођену Селим-пашом. У бици је погинуло око 2 000 Турака, међу којима и Селим-паша и његов син Ибрахим-бег (Селим-пашу је посјекао Стефан Ћорац из Дапсића). У борби је погинуло и 300 устаника; 2005. године подигнут је споменик над гробом јунака и стотинаша Или-Петра Стијовића у сарадњи са мјештанима села Црвско и Ђаловићи. Или–Петар Стијовић је погинуо 1861-ве у пробоју 300 Васојевића према Србији, а наш Одбор једном годишње посјећује његов гроб, који одржава мјештанин села Црвско Славко Маслак; 2006. године обновљен је споменик Краљу Александру Првом Карађорђевићу (1888-1934) у Тифранској клисури, код Доњег Заостра, на старом путу Беране-Бијело Поље. Краљ Александар Први Карађорђевић је пут урадио 1929-те и српски народ Васојевићâ му је у знак захвалности 1929. године подигао споменик; 2008. године подигнут је споменик учесницима Доњоржаничке буне, као и свим погинулим у ратовима против Турака са подручја Доње Ржанице, Калудре, Загорја, Роваца и Доњих Луга. Споменик је подигнут на Доњоржаничком гробљу; 2011. године подигнут је споменик попу Јосифу Поповићу Михајловићу (1810-1865), племенском капетану Доњих Васојевића. Споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици у сарадњи са Црквеним одбором – Полица; 2011. године подигнут је споменик Калударској буни из 1912. године код Основне школе у Калудри, заједно са мјештанима Калудре. Прошле 2022. године тачније 18.септембра подигнут је споменик погинулим јунацима Горњих Села у вријеме Првог српског устанка када је овај крај био попаљен и становништво поубијано од арнаутских хорди из сјеверне Албаније.
Наше Удружење и активности Удружења окупљених око Српске народне одбране Васојевића прати наш рад и о њима пише часопис за књижевност,историју и културу “Глас Холмије“, који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама у издању Српског историјско културног друштва “Никола Васојевић“ Беране. Часопис “Глас Холмије“, је већ афирмисани часопис који је изашао из штампе јуна 2012. године у Беранама. Главни и одговорни уредник и оснивач од самог почетка је млади и бистри момак шрофесор историје, који је аутор 12 књига из области историје и ове године слави двадесет година научно истраживачког рада. Желим да му на почетку честитам овај велики јубилеј. Као што је сваки љекар заклет у Хипократову теорију “да ће лијечити све људе без обзира на боју, вјеру, пол“ тако се и историчар Горан Киковић завјетовао да ће бранити од фалсификата и прекрајања историјске истине нашег народа у Васојевићима и Црној Гори. Он то ради нажалост међу ријетким историчарима који се није продао него остао вјеран науци и историјској истини. И ако годинама у свом дво-деценијском научно-истраживачком раду има финасијских потешкоћа, јер ни цента није добио од институција општине Беране и државе Црне Горе, ипак је од оних који цијене његов рад добијао подршку и зато је из његове богате ризнице изашло дванаест књига и изашло 59. бројева часописа за књижевност, историју и културу „Гас Холмије“.Горан Киковић то мора да се овдје и свуда саопшти и то да је организатор и оснивач савеза удружења Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине, чији је предсједник и чија су удружења на простору Васојевића, Црне Горе, Србије и Републике Српске, организовала велики број културно-историјских манифестација, као што су : “Савинданске свечаности“, “Сретенске свечаности“, “Пријатељски и братски сусрети кроз мјеста и градове Србије“, “Видовданске свечаности“, црквено-народни сабор у Горњем Заостру код Берана, гдје је Горанн Киковић, водитељ и креатор програма пуних 20 година, “Преобаженске свечаности“ , редовни је учесник “Госпођинданских свечаноси“ у Чајничу (Република Српска), организатор “Меморијала Бранка Радева Ђукић“ на планини Чакору, затим организује више од деценију ипо “Дане сјећања на српске јунаке и добровољце“, који су посвећени јунацима и добровољцима из области Васојевића погинули кроз историју за крст часни и слободу свету. Горан Киковић је и организатор многих књижевно историјских вечери, промоција књига различитих аутора из Србије, Црне Горе и Републике Српске, организатор је и предсједник одбора за подизање многих споменика и спомен обиљежја на територији Васојевића (споменик Рудешкој бици, Доњоржаничкој буни, споменик краљу Александру Карађорђевићу у Тифранској клисури, попу Јосифу Попповићу и других споменика ), у својсту предсједника скупштине општине Беране у његово вријеме подигнут је споменик четвороструком хероју СССРа и Маршалу, побједнику фашистичке и нацистичке Њемачке и Трећега рајха Георгију Константиновичу Жукову и легендарном јунаку Александру Лексу Сајичићу. За свој рад добио је велики број признања, ордења, захвалница, повеља, награда…Почасни је грађанин двије општине у Србији: општине Ћићевца и општине Нове Црње (Војводина). О часном и поштеном раду у интересу свога народа Горан Киковић је уважаван у многим општинама и градовима, гдје је боравио и гдје сам лично имао прилике да се увјерим у високо поштовање и то истакнутих српских интелектуалаца, доктора наука, академика, а и обичног народа који цијени рад Горана Киковића, великог прегаоца на ползу српског језика, ћирилице, историје, културе и просвјете. Круна његовог рада је оснивање 25.јануара 2023.године Српског културног клуба у Беранама, гдје је изабран за предсјеника и на чијој оснивачкој скупштини су поред угледника Берана и Васојевића је присуствовао министар у Влади Србије Ђорђе Милићевић специјални изасланик предсједника Србије Александра Вучића, историчар Салих Селимовић, књижевник и адвокат Миладин Јоксимовић и друге угледне личности . Посебан печат дјеловања у последњих 11 година дат је часопису “Глас Холмије“, чији је главни и одговорни уредник управо Горан Киковић, који је уз помоћ групе ентузајиста међу који су (Зоран Вулевић, Бранислав Оташевић, Давид Лалић, Миличко Трифуновић…) одрадили пионирски посао и са “ледине“ и из једног дотрајалог лаптопа пуних 11 година издали и укоричили 58. бројева овог часописа који завређује све већу пажњу читалаца и који је од локалног часописа постао регионални српски часопис за којег знају сви учени Срби са обје стране Лима, Зете, Таре, Мораче, Дрине, Саве и Дунава. И ако су му бројни скептици прорицали никакву будућност и да часопис неће дуго трајати очигледно су се преварили, јер како је рекао умни Србин и Васојевић Вук Караџић “’Народу се на силу не може ништа дати, али на силу му се може све узети“. “Глас Холмије“ народ није заволио силом него вољом, јер се пуних 11 година борио за све провјерене вриједности српскога народа, а то су: Светосавско православље, српски језик и ћирилично писмо, истина о српској аутохтоности на балканском полуострву, за српску културну историјску баштине и светиње који су нам оставили наши преци, прије свег Немањићи од којих потичу Васојевићи. Часоис се залаже за свој српски индетитет и шири поруке љубави поштовања према другим вјерама, његова порука је будимо своји на своме, чувајмо своје, поштујмо туђе. Зато је својом садржином изазвао пажњу и пронашао пут до читалаца не само на просторима Балкана, већ се примјерци сваког броја часописа налазе у Конгресној библиотеци САД у Вашингтону. Часопис доноси вијести са ових простора у свим областима људског стваралаштва. Ту су изванредне репортаже о нашим завичајним личностима, догађајима, селима, мјестима, улицама и варошима из пера главог и одговорног уредника Горана Киковића које читаоци радо читају, за репортажу године од Удружења новинара Црне Горе поводом 150 година новинарства добио је награду за репортажу године 23. јануара 2022. што је највеће новинарско признање за новинара професионалца, а камо ли за Киковића који тај посао ради волонтерски и из љубави према истини. Ту су и бројни сарадници часописа који су истакнути научни дјелатници, академици, професори Универзитета, генерали, историчари, књижевници, публицисти, пјесници, ствараоци из различитих области друштвеног живота,који радо пишу и читају “Глас Холмије“. На крају треба закључити да је “Глас Холмије“ како би то казала данашња омладина постао “бренд“ и изборио се за свој индетитет на овим просторима, у томе свакако удјела имају главни и одговорни уредник Киковић, чланови редакције, чланови изавачком савјета, сарадници и наравно читаоци који критикују, похваљују, шире истину о нама и нашој прошлости, а умни људи нашега народу су казали да “без прошлости нема ни будућности.
Предлагачи
Миличко Трифуновић,публициста и Вулко Шћекић,књижевник
