”ПИСМО КОМАНДАНТА ЉЕВОРЕЧКОГ БАТАЉОНА
ОД 14. МАЈА 1943. МАЈОРУ ЂОРЂУ ЛАШИЋУ О СТАЊУ
У БАТАЉОНУ И ПРИКУПЉАЊУ ЧЕТНИКА ЛИМСКО-САНЏАЧКИХ ОДРЕДА У КОЛАШИНУ.

Драги Ђорђе,

Љеворечки батаљон је у Л. Ријеци. Ја сам поново предузео команду над батаљоном.
Ситуација око нас је следећа:
Горња Морача пала је. На Црквинама код Колашина партизани су избили. У Прекобрђу партизани су заузели село Улицу. Лека Вујисић са око 150 налази се на положајима Марковића Лази — Кос. Селска чета на левој обали р.Сјеверице. Лутово је
спремно да се прикључи партизанима. Брскут за сада ћути.

Ја сам наредио да Љеворечки батаљон поседне положаје:
1 чета са Леком: Марковића Лаз — Кос. 3. чета Штавањ; Селска чета (Прекобрђани) Зличев Врх код Штавња. Остале чете за сада у општу резерву на Вел. Слацку.

Намера комуниста је да пређу на терен Л.Ријеке, да преко Веруше отворе пут за Врмошу и Метохију. Све четничке снаге са италијанским 3 батаљоном налазе се у
Колашину. Павле ми је јуче обећао да ће за помоћ Л.Ријеци послати 1 батаљон алпинаца, али нема их још.

Молим те да ти од твоје стране учиниш следеће:

1) Четничким снагама треба притиснути Ровца да се ови
не би окренули на нас и да се спречи да партизани од Пипера иду
преко Роваца на нас.

2) Да ако је икако могуће настојиш да дођу код нас два
батаљона бр.22 за одбрану Л.Ријеке и њиховог важног саобраћаја.

3) Да нам пошаљеш неколико аутоматских оруђа са муницијом, као и
— пушчане југ.муниције око 20.000, тал. пушку 3000 м
— тал.пмитраљез 3000.

Како изгледа да ћемо бити одсечени од главних четничких снага, саветуј нас где ћемо се повући ако борбу не будемо могли издржати. У сваком случају заложи се свима могућим силама за спас Л.Ријеке, јер ми смо први овај народ повели у борбу, па
нам је дужност да нађемо најбоље решење да се извучемо из ове тешке ситуације.
Миро и Новак оба су тешко болесни и леже код својих кућа.

14/V—1943 год. Много срдачних поздрава
Л.Ријека Вид. В. Зечевић
у 11 часова.

Извор: знаци.нет