О операцији „Халијард“, током које су припадници Равногорског покрета, како су још називали војнике Југословенске војске у отаџбини, спасили око пет стотина савезничких пилота оборених немачким противваздушним оруђем изнад територије окупиране Србије није се учило у школама за време СФРЈ.

Разговор са Радошем Бајићем, сценаристом, редитељем и глумцем чији су нови филм и ТВ серија инспирисани управо овом операцијом која је још називана и „Ваздушни мост“, почињемо управо тим питањем, када је и где први пут чуо да се тако нешто догађало током Другог светског рата.

-Као ревносни краљев војник, мој деда Мирко О. Бајић је 1929. године служио стари кадар у Београду. Сећам се да сам неколико пута ушао у његову собу и затекао га како на малом радију са ‘мачјим оком’ кришом слуша чувеног Гргу Златопера и Глас Америке – што се шездесетих година прошлог века строго кажњавало. До смрти је био монархиста и надао се да ће Американци или Енглези на неку српску висораван падобраном да врате краља Петра Другог у Србију. Кроз маглу се сећам да ми је као дечаку причао приче о некој ливади подно Равне горе – одакле су у Другом светском рату савезници евакуисали стотине својих пилота који су били оборени изнад Србије, каже Бајић.

Када сте помислили да би о операцији „Халијард“ требало да снимите филм и ТВ серију?

У лето 2018. године био сам позван од Америчко-српског комитета да одржим беседу у Дому штампе САД на централној прослави обележавања 100 година од истицања српске заставе на Белој кући. Која се у знак дивљења према подвизима и херојству српске војске у Првом светском рату – на основу одлуке тадашњег председника Вудра Вилсона вијорила на том здању.

По завршетку тог величанственог догађаја коме је присуствовала елита српске дијаспоре у САД као и велики број угледних америчких гостију, конгресмена и функционера Стејт департмента, група угледних интелектуалца међу којима је био публициста и српски лобиста у САД Обрад Кесић, предложила ми је да сагледам могућности реализације филма и ТВ серије који би били инспирисани операцијом „Халијард“.

После тешких траума које сам преживео за време снимања и емитовања ТВ серије „Равна гора“, која нас је после 70 година једноумља ослободила и окуражила да критички и без идеолошких коњоглава промишљамо о сопственој прошлости, ипак ми је требало три месеца да одлучим. Да ли да се враћам тој теми? После две године интензивног истраживања и рада на сценарију „Халијарда“, исход мојих дилема је очигледан. Теме из Другог светског рата и данас дубоко деле друштво не само у Србији него и у целом региону.

Кога ће и зашто ваш филм и серија разочарати?

То знам наизуст. Разочараће и леве и десне. Леве – јер би они желели да лажи из историјских читанки са обавезном сликом Јосипа Броза у маршалској униформи на првој страни постану вечност. Да се ту ништа не дира. А десне због тога што сматрају да су само они баштиници истине о Југословенској војсци у отаџбини и ђенералу Дражи Михаиловићу те да је свако ко приђе тој теми, а да нема њихов благослов, продана душа и убачени комунистички шпијун.

После ТВ серије „Равна гора“ и филма „За краља и отаџбину“, који су увек када се репризно емитују на РТС-у у врху гледаности, што нешто говори – са охрабрењем запажам да Србија ипак жели да се суочи са својом драматичном, контроверзном и расколном прошлошћу из другачијег, неострашћеног и објективног угла.

У филму „Хероји Халијарда“ и ТВ серији „Ваздушни мост“, у којима у главној улози није идеологија већ херојски српски народ који се жртвује у једном од најдраматичнијих периода своје историје, управо то ће бити моје превасходно настојање.

 Судећи по најавама, филм јесте нежан према актерима (пилотима) из Америке и Велике Британије, али није нимало према њиховим државама односно тадашњим лидерима?

Посао уметника није да исправља криве Дрине и да се у својим делима бави верификацијама и ревизијом историјских факата. То треба да ради наука. С тим у вези, наш пројекат нема амбицију да буде реконструкција и екранизација историје, али је обавезна нужност да у једном наративном уметничком делу и слободном ауторском виђењу историјска тачност буде консултована.

У том контексту у раду на сценарију били смо суочени са неумитним истинама од којих је најважнија она која је зачудо веома мало позната и присутна у нашем јавном, друштвеном, културном и академском простору. Да су у лето 1944. године нас Србе западни савезници пустили низ воду и то у тренуцима док су наши сељаци на обронцима Сувобора јели сплачине, а њиховим авијатичарима давали кртину и бели мрс. Крили су их, лечили и штитили од Немаца, Бугара и од љотићеваца и на крају са ливаде на Галовића пољу авионима послали у слободу и сигурност. Баш у том тренутку предвођени Енглезима, савезници су сахранили све наше наде да ће после завршетка рата, српски народ, који је у антифашистичкој борби на подручију Балкана положио највеће жртве, имати право да сам изабере у каквој ће држави да живи након рата.

Може ли ваш пројекат да допринесе да се данас боље разумемо с тадашњим савезницима, Америком, Британијом и другима? Да ли Вас, као уметника, уопште занима тај аспект филма?

Веома ме занима. Наш пројекат је инспирисан величанственим историјским догађајем који је по својој племенитости и човекољубљу најбоље сведочанство хуманости, жртвовања и пријатељства.

Поред уметничке вокације која ће свакако бити централна, кључно исходиште филма „Хероји Халијрада“ и ТВ серије „Ваздушни мост“ биће прекид деценијске амнезије и наш допринос јачању разумевања српског и америчког народа. Који у својој историји тешко може да истакне такав пример оданости, искрене наклоности и некористољубивог пријатељства. Без обзира на то што су у блиској прошлости односи између САД и Србије имали тешка искушења, што смо 1999. године били застрашујуће бомбардовани од највеће силе света, како је 1984. године приликом посете логору Јасеновац говорио тадашњи српски патријарх Герман, „да заборавимо не можемо, али да праштамо морамо“.

Будући да тема спаја Србију и САД и с те стране има добар потенцијал да заинтересује публику, шта је потребно да филм тамо направи успех?

То је за мене непознаница. Сигуран сам да ће наш пројекат изазвати велико интересовање у земљи и свету. Продукција Цонтраст Студиос-а и ја ћемо се трудити да направимо искрен, поштен, емотиван, снажан, добар филм и узбудљиву ТВ серију из визуре српских очију. А хоће ли бити по укусу потенцијалног америчког гледаоца, то не могу да тврдим.

У нашем „Халијраду“ неће бити Рамба који долази у неку пустош да из српских планина спасе америчке момке. Они воле да виде такве филмове и серије, и ако то буду очекивали, биће разочарани.

Као млад глумац играли сте у ратним филмовима раме уз раме са светским звездама. Сигурно немате страх од њих, не бих Вас питао имате ли страх од њихових хонорара. Када бисте слободно бирали кога бисте ангажовали?

У филму и серији имамо преко тридесет улога Американаца и Енглеза. Већих и мањих. Једна од главних улога је млади радио-телеграфиста Едвард Волш, који је члан посаде бомбардера Б-17, која после пада у српској врлети налази спас, уточиште и гостопримство у Србији. Ту улогу мора играти млади амерички глумац. Биће веома тешко склопити кастинг јер ми можемо само да сањамо о потребном буџету који би нам омогућио да ангажујемо неке од великих холивудских звезда. Ипак, да удовољим вашој знатижељи, кад би се то могло, волео бих да у „Халијарду“ видим Мета Дејмона, Дикаприја… Али то су пусти снови, јер наш укупни буџет за цео пројекат не би био довољан да покрије њихове хонораре…

Има много и домаћих мука у кастингу, на пример: Ко после бриљантог Небојше Глоговца да игра ђенерала Дражу Михајловића? Је л‘ имате Ви неки предлог? Филмски центар Србије доделио је Вашем пројекту више средстава него осталима који су конкурисали ове године. Да ли је то прво признање које је Ваш филм добио? Колико сте далеко, не од жељеног већ од минималног буџета да бисте снимили филм и серију иза којих можете да станете својим именом и презименом?

-Волео бих да у филму и серији играју Мет Дејмон и Дикаприо, али већа ми је брига ко ће да замени Небојшу Глоговца, каже за РТС Радош Бајић о свом новом пројекту, филму и серији о савезничким пилотима обореним над Србијом које је спасила Југословенска војска у отаџбини.

Свакако да сам почаствован и захвалан Филмском центру Србије и Покрајинској влади Војводине, која је такође подржала „Халијард“. Та подршка је веома значајна јер представља стручну али и друштвену верификацију пројекта. Нажалост, то не значи да су се стекли услови да се он и реализује.

Јер ми са тим средствима немамо ни половину минималног и потребног буџета. О жељеном и да не говоримо. Ни због себе, ни због здравља и моје породици ја себи не смем да дозволим да ми се понови „Равна гора“. У снимање те серије сам ушао са трећином буџета, на основу датих обећања, и прошао као бос по трњу. Ако обезбедимо потребан буџет „Халијрад“ ће полетети. Ако се то не деси, остаћемо приземљени…

Хоћемо ли ТВ серију гледати на РТС-у?

„Халијард“ је прворазредна национална тема и не знам која друга телевизија би требало да га емитује. Без обзира на то што је РТС моја матична кућа у последњих годину дана, „Халијард“ је од А до Ш прошао све неопходне стручне и уредничке процедуре, због чега сам такође веома задовољан.

Имамо и заинтересоване стране продуценте с којима су такође разговори у току, тако да се надамо да ћемо до краја године скрпити минимални буџет неопходан за реализацију пројекта, чије снимање треба да почне на лето 2021. године.

Које Вас је сазнање највише изненадило док сте изучавали операцију „Ваздушни мост“?

Издаја западних савезника – упркос надчовечанској храбрости, доброчинству и племенитости српског народа.

Извор: РТС