Имали смо прилику да разговарамо са Милославом Самарџићем, главним уредником часописа “Погледи” и стручњаком који се тридесет и једну годину бави догађајима у Другом свјетском рату.
Према вашем посматрању ситуације колико ће требати да званична историја сврста Дражу Михаиловића као позитивну личност историје?
За комунисте, он никада неће бити позитивна личност. Према томе, све док су у власти СПС, ЈУЛ (мислим да се сада зове Покрет социјалиста) и други комунисти, то се неће десити.
Зашто комунисти четнике називају фашистима?
Комунисти одувек своје противнике називају фашистима. И тако ће то за њих вероватно увек остати.
У филму (“Заиста отписани”) је поменуто да су Срби инфилтрирани у Гестапо успјели да скупе високо повјерљиве податке о оружју „фау“, можете ли нам нешто више рећи о томе?
Сем реченог у филму, поменућу улогу потпуковника Милана Калабића, оца капетана, а доцније такође потпуковника, Николе Калабића. Он је био Недићев окружни начелник у Пожаревцу. Често је путовао у Београд, дружио се са Немцима и од њих извлачио војне тајне. Онда је то прослеђивао Дражи, а Дража Савезницима. Јављао је и о многим другим техничким достигнућима немачке војне индустрије, чак и о локацијама кључних фабрика, да би их Савезници бомбардовали. На жалост, Немци су га открили, свирепо мучили на Бањици и убили. Никога није одао.
Зашто је комунистичка пропаганда успјела да надјача историјска свједочења у борби у рату?
Зато што су комунисти имали сва средства: и физичку силу и све медије. Почев, заправо, од читанки. Онда штампа, књиге, филмови… Ево једног примера како су пролазили они који су им се супротстављали. Божана Алексић, у писменој изјави за “Погледе”, посведочила је о једном случају, који се одиграо после рата, у њеном родном Губеревцу, селу на путу Крагујевац-Краљево:
“Моја стрина Милка Алексић, Животина супруга, слушајући говоре на курсу идеолошког образовања, на крају се пријавила да и она нешто каже. Свој говор је почела излагањем шта све жена у свом домаћинству треба да уради да би од телета произвела краву, од јагњета овцу, од прасета свињу, од пилета кокошку, од млека сир… Затим је побројала радове на пољу, да би се произвела повртарске културе. Затим је наставила:
‘То све треба да произведемо не само за своје домаћинство, већ и вама да донесемо на пијацу, да имате и ви од чега да живите. Позивам вас партизанке да дођете у моје домаћинство, да будете моји гости и да видите колико траје радни дан сепске жене. Ја ујутру устајем у пет сати а лежем у један по поноћи. Моје краве хоће да се помузу на време, јагњад и телад на време да се напоје и нахране, они не знају за моје идеолошко образовање. А и не знам где бих у мом домаћинству то ваше идеолошко образовање применила.’
Довршавајући говор, Милка није рекла ‘Живео Тито’, већ је рекла ‘Живео српски народ’ и ‘Живела Србија’. Подигла је руку, прстом показала према народу и претећим гласом рекла: ‘Пази, српски народе, шта радиш, далеко си заведен’.
Збором се проломио велики апауз. Народ је носио Милку на рукама… После извесног времена Милка је одведена у затвор у Крагујевцу. Ја и мој стриц Живота отишли смо да је обиђемо и однесемо нешто за јело. Нису нам дозволили ни да приђемо до затвора. Сећам се, када је дошла кући била је живи леш. Није могла разумљиво да говори. Није се опоравила. Умрла је не рекавши ништа шта је у затвору доживела…”
На који начин сте успјели да прикупите документе и уговоре из њемачких нацистичких архива?
У Бундес архиву у Фрајбургу, преко њиховог истраживача. Може им се јавити било ко, платити 40 евра по сату истраживања и 40 евроценти по копији документа. Корисно је да се што прецизније каже шта се тражи. У Немачкој архиви Војног архива у Београду, уз помоћ преводиоца, а у Архиви БДС (Гестапо) у Архиву Града Београда, уз помоћ сарадника. Има нас више, поделимо задужења по архивима и после мењамо документа, према потребама нечијег рада.
Шта мислите о томе што се четници често приказују као хомогена маса, иако то нису били и постојале су фракције?
Комунисти обично мешају Дражине и Пећанчеве четнике. То је једна од њихових безброј манипулација. Они су и на суђењу Дражи поред њега намерно ставили неке квислинге.
Која је разлика у начину ратовања и у идеологија четника прије Другог свјетског рата и током рата?
Пре рата четници су имали тактичку, а у рату стратешку улогу. Раније, почетком 20. века, четнички одреди бројали су по 10-15 људи. У Првом светском рату имали смо четири четничка одреда бројна и до 1.000 људи, али, опет, сматрани су као помоћна војска главнини. Дакле, поново тактичка улога. У Другом светском рату Дража је спровео своју предратну теорију, како је он звао, четничке војне. Односно, герилског рата. То значи да, кад се мора, цела војска постаје четничка, односно герилска. А кад се створе услови, поново прелази на фронтални рат. На пример, у јесен 1943, јединце су сконцентрисане и фронтално су нападале Немце и усташе у првацу Јадрана и у правцу Сарајева, где је била осовинска база за јединице на Јадрану. Зато што се очекивало искрцавање Западних савезника. Како Савезници нису дошли, Дража се вратио герилском рату.
Што се тиче идеологије, остала је иста, то је српска војничка идеологија. Политичка питања била су ствар Централног националног комитета Краљевине Југославије, као и Југословенске владе и краља Петра Другог. Дакле, ствар Краљевине Југославије. У том смислу, упућујем на Башку резолуцију. Донета је у селу Ба, на Светосавском Народном конгресу 1944. Конгрес је окупио скоро све српске и словеначке парламентарне странке.
Да ли постоје изгледи да се одговара за комунистичке фалсификате?
Мислим да не постоје. Требало би да се изведе оно што се обично назива лустрација, мада више волим термин дебољшевизација. Конкретно, да они који су учествовали у прављењу и ширењу фалсификата, буду као такви жигосани и да им се ускрати рад у медијима. Слично као што је после Другог светског рата поступано у Немачкој са нацистима. Далеко смо од тога, јер је на власти физичко и духовно потомство прве генерације владајућих комуниста.
извор: Српски гласник
