Заштитник људских права и слобода Синиша Бјековић приликом обиласка Специјалне болнице за психијатрију у Котору утврдио је да та установа и даље нема довољно капацитета за прихват психијатријских болесника, што је показало стање на појединим одјељењима, гдје обољели немају довољно кревета и спавају на душецима на поду, пише „Дан“.

Омбудсман је саопштио да је у оквиру превентивног мандата институције, заштитник Синиша Бјековић обавио дводневну посјету Специјалној психијатријској болници у Доброти током које је разматран положај хоспитализованих пацијената, материјални услови у којима бораве, као и терапијске процедуре.

Уводни разговор обављен је с директором болнице Петром Абрамовићем.

Заштитник је са сарадницима обишао судско одјељење и разговарано с начелником др Јовом Ђедовићем и пацијентима. Анализирана је документација, примјена мјере фиксације, као иукључивање пацијенатау радно окупационе активности.

У фокусу обиласка била је и тема изненадних смрти психијатријских пацијената и поступање особља у тим случајевима.

–Током посјете оцијењено је да проблем болнице и даље представља оптерећеност такозваним ‘социјалним пацијентима’, чије здравствено стање не захтијева болничко лијечење, али и даље бораве у болници због недостатка другог одговарајућег смјештаја. Такође, на појединим одјељењима услед бројности пацијената, за њихов смјештај умјесто болничког кревета користе се душеци, који се налазе на поду. Заштитник напомиње да су ово вишегодишњи проблеми на које се стално указује и да је коначно потребно приступити њиховом системском рјешавању, наводи заштитник.

Поред заштитника тим за обилазак чинили су његов замјеник Зденка Перовић, савјетници Данијела Брајковић, Мирјана Радовић, Јована Ђуровић и Менсур Бошњак, др Љиљана Вучељић спец. психијатар и др Немања Радојевић спец, судске медицине.

Поступајући по пријави, омбудсман је закључио да услови смјештаја у болници нису на одговарајућем нивоу и у супротности су с прописаним стандардима те препорукама Националног превентивног механизма, неријетко угрожавају право на приватност, ограничавају слободу кретања, отежавају лијечење и рехабилитацију, а у одређеним случајевима може се радиту и о понижавајућем поступању.

Стога је нужно приступити адаптацији, проширењу постојећих простора и растерећењу постојећих капацитета. Више о стању поштовања људских права пацијената биће приказано у извјештају НПМ-а. У једном случају заштитник је установио да се случајеви насиља међу пацијентима у болници дешавају и да су неприхватљиви. Испитивање постојања случајева насиља међу пацијентима, као и одговора особља на то насиље веома је важно за оцјену постојања злостављања у установи, због тога што изостанак реакције особља може представљати подстрек злостављања.