Пише: Иван Милошевић
Зашто такозване грађанске странке у Црној Гори опет затварају врата Србима? Зашто по ко зна који пут изједначавају власт Мила Ђукановића и Александра Вучића, а данас им још додају и Милорада Додика, и медитирају о њиховим јавним и тајним везама? Ту причу данас је покренуо Дритан Абазовић, предсједник УРЕ, а мислим да у опозицији има још лидера партија који мисле попут њега. Углавном, њихова политичка идеја се дефинише неким трећим путем, тобожњим грађанским, мултинационлним и мултиполитичким, али са јасним дистанцирањем од ДПС-а, али и од србијанске и власти Републике Српске. Поистовјећивати та три режима мислим да нема смисла, јер и у Србији и Републици Српској, више пута је мијењана власт на изборима, док у Црној Гори владавина ДПС-а је бетонирана 30 година, а оваквим дјеловањем тобожње грађанске опозиције, мислим да се она додатно продужава. Због чега?
Па због Срба, без којих је немогуће промијенити власт у Црној Гори, али пошто их ове грађанске странке стално гурају у наручје Вучића и Додика, свесрпски отпор ДПС режиму нема резузлтате какви би се очекивали. Јасно је да ни Срби сами не могу да смијене власт ДПС-а и неопходна им је подршка и ових грађаниста, али обрни-окрени, ови грађанисти или барем дио њих уочи или послије избора увијек се приклони режиму и све остане као што је било.
Умјесто да Абазобић и друштво оставе на миру Србију у Републику Српску и пронађу заједнички језик са српском опозицијом, они понављају отрцану владајућу мантру да је Србија крива за све, или барем за доста тога, и упадају свјесно или несвјесно у политичку колотечину овдашњег режима. И њима би требало да буде јасно да Србе у Црној Гори треба да посматрају као самосталне политичке стријелце, који не позајмљују политичку памет из Београда и Бања Луке, него је независно формирају. Када их буду тако третирали не сумњам да ће те двије опозиционе групације много лакше наћи изборну формулу за смјену овог режима. Није тајна да се појединим опозиционим грађанским посланицима најежи коса кад се помену Срби и сарадња са њима, а није ни тајна да би они радије са Милом него са Србима владали. Е. када преболе те антисрпске фрустрације вјероватно ће та побједа бити много ближа него данас, када Абазовић све трпа у исти кош (Мила, Аца и Додика).
И још један камен о врату ових грађаниста су те несрећне деведесете године. По њима у том времену осим Срба нико се није латио оружја и нико осим њих није испалио ђавољег метка, а и сви злочини су само за њих резервисани. Абазовић чак као главну сметњу промјенама у Црној Гори наводи сарадњу поменутог триа током тога рата, али увијек избјегава да каже шта су тада, а и сада, радили Албанци. Док критикује Србију за те деведесете ни ријечју да помене своје сународнике који у то вријеме нијесу сједјели са женама по кућама, него организовали терористичке акције против Србије. Они су сада амерички пиони на Косову*, чија се политика итекако прелива и на рубне подручја гдје живе Албанци.
Уколико грађанисти желе подршку Срба или заједничку борбу против ДПС-а требало би да се мало окрену и својим заслугама, односно заслугама својих сународника током деведесетих година и нешто касније, што би додатно учврстило повјерење Срба да они стварно хоће да изграде Црну Гору као заједничку кућу свих. Овако, иди ми дођи ми, све некако као да неће, наводе воденицу на Милов млин, јер никако да признају да Срби у Црној Гори мисле својом главом, а уколико се повезују са околним Србима није то ништа страшно и због тога нико неће бити угрожен. Док то не схвате мислим да ће увијек бити једна од резервних варијанти ДПС-а за очување власти!
