Иако смо Нову годину дочекали пре 13 дана, добар део Срба ће 13. јануара још једном прославити улазак у 2021. годину. Већина зна да је ова “дупла” прослава настала након промене календара, и да је ово “Јулијанска Нова година”. Претходних година у Подгорици је организован дочек на отвореном, али ове године вог епидемије тога неће бити. Међутим, не треба сумњати да ће у домовима бити весело. 

Срби од пре једног векаживјели су другачије него данас. Живело се скромније, причало се о сада давно заборављеним темама и људима, поштовали су се неки други обичаји… Пре Првог светског рата прославе Нове године су биле ретке и скромне, а чињеницу да је 1. јануара наступила “нова година” новине су помињале ретко и никада на првој страни.

Како је Божић прослављан 25. децембра, он је био централни догађај, па је сав гламур и сјај био усмерен на овај велики црквени празник, док су дочеци без каквих данас не можемо да замислимо Нове године били права реткост.

Ипак, након Првог светског рата ово је почело да се мења. Године 1919. Србија је прешла на рачунање времена по грегоријанском календару. Како Српска православна црква никада није признала овај календар она је наставила да обележава празнике на дотадашњи начин. И тако је рођена “Српска Нова година”…

Судећи по новинским насловима и огласима из оног доба, ово је изазвало приличну забуну. Негде у то време и прославе Нових година постају све чешће, па је међу ондашњим огласима могуће пронаћи рекламе за дочек “католичке” нове године, “православне” нове године, “српске нове године”…

Од 1923. овакви огласи доживљавају прави бум. У наредним годинама није било виђеније београдске кафане или биоскопа који нису организовали “дупли” дочек Нове године. Иако прослава 13. јануара никада није била званична Срби су је радо славили – весело и помало из ината.

Након Другог светског рата нове власти су покушале да забране слављење Српске Нове године. У архивима је и данас могуће наћи наредбе да кафане 13. јануара морају бити затворене до 22 часа, а чак се и на рођене тог дана гледало сумњичаво јер се није са сигурношћу знало шта славе. 

Ипак, све ово није дало ефеката. На забрану, Срби су одговорили пребацивањем прослава у интимнију, кућну атмосферу славећи без обзира на све. И тако је Српска Нова година “преживела” све до данашњих дана.

Извор: Курир и мој додатак