Предсједник Уједињене Црне Горе Горан Даниловић огласио се поводом смјене директора Дома здравља Подгорица Данила Јокића.

–Министар здравља Војисав Шимун смијенио је јуче директора ДЗ Подгорица др Данила Јокића. Потписао је Разрјешење које, убијеђен сам, није читао. А и зашто би? Морао је, по наређењу, да га смијени! Уједињена Црна Гора је поносна на свог функционера који за три године није дозволио да ни један заполени осјети Јокићеву политичку припадност. Поред показане професионалне храбрости речено је довољан разлог да оде поносно с позиције на коју је изабран на конкурсу. Министар је смијенио др Јокића на основу предлога и жалби Одбора директора, на основу недостојног тужакања на његов рад од прије двије године. Министар очигледно није провјеравао како је до тога дошло јер да јесте схватио би да су наводне сједнице тог органа управљања одржаване путем вајбера, а да је због неподношљивог инсистирања на ночаним надокнадама, које не одређује директор него Влада, једна часна љекарка из Одбора поднијела оставку.

Уједињена ЦГ министру Шимуну не дугује ништа, али би и он, његове колеге из Владе, парламентарне већине и премијер лично морали знати да они нама дугују. Војислав Шимун не би никада видио министарски кабинет да су Владимир Добричанин или Данило Јокић прихватили да погазе личне и политичке принципе и засједну на мјесто министра.

Војислав Шимун није био ни први, ни најбољи избор за министа – био је изнуђено рјешење, након што неки од нас нису прихватили погодбу која би нас и људски и политички унизила. Након што су мени нудили мјесто министра просвјете које сам одбио, нудили су нам и мјесто министра здравља али смо и то одбили. Данас свједочимо сви колико је то било добро за овај „напредак Црне Горе у европским интеграцијама“ којим се ките сви изузев нас који смо га омогућили. Говорили смо мандатару Спајићу да је већина од 41 или 42 посланика, у којој би било 11 мандата ДПС-ових партнера, смртоносан рецепт за будућност државе. Наше „да“ нам је доносило и министарство и позиције, али је наш одговор био „не“! Министар Шимун ово никад неће разумјети. Неће јер прије него је постао министар јавност није знала за његову опозициону дјелатност.

Прије избора 2020. године Војислав Шимун није покретао петиције подршке за одбрану части никшићких љекара. Није га било међу стотинама оних који су ставили свој потпис јер тада није било лако бити човјек, љекар и опозиционар. Тих, претходних, година нисмо прочитали ни једно реаговање Војислава Шимуна у вези злоупотребе власти од стране ондашних здравствених велможа. Др Данило Јокић је објавио десетине реаговања, јавно подржавао колеге, иако је радио као љекар у МУП-у, протестовао у „шетњама тишине“ против злоупотребе пандемије у политичке сврхе и био привођен у полицију заједно са страначким функционерима. Војислава Шимуна нико није хапсио или приводио. Актуелни министар не зна како је тешко било остати свој, бранити професију и достојанство по сваку цијену. Актуелни министар здравља вјерује, међутим, да је са смјенама ваљало почети од Јокића, а то говори о његовој политичкој и професионалној незрелости. Да је другачије знао би да се не почиње од најбољих него од најгорих. Знао би да се са колегом са којим си био на изборној листи претходно разговара. Знао би да није дужан да поштује ни године, ни знање, ни звање, али да је дужан да поштује храброст онога који се није крио и чекао скрштених руку да мине Ђукановићево и Марковићево вријеме. Да је дорастао функцији министра и да има икога у својој странци да га научи, знао би да је са „чишћењем“ морао почети од свог министарства и од Владе. Данило Јокић је разријешен али се зато: ногама, рукама, лопатама и лошим намјерама на позиције у извршној власти враћају кадрови који су унизили медицину и јавни, професионални позив.

У нашој Странци нема прелетача, нема оних који су „турирали Ђукановићеве тракторе“, а министар Шимун треба да се окрене око себе, загледа у огледало, у одборе директора, у властите кадрове које непознаје, и видјеће да нам, сада већ са новом чланском картом, ведри и облачи буљук оних који су се разбјежали кад је било неподношљиво тешко.

Уједињена Црна Гора зна да је на мети оних који нам никада нису опростили што смо их спасили од властите, празне надмености. На мети смо освете јер нисмо запошљавали по партијској припадности, нисмо раскалашно трошили новац на репрезентације и бахаћења. Бранили смо принципе, па самим тим и Шимуново право, и право његових колега – све до садашњег шефа владе; да не буду изиграни и заобиђени кроз политичке смицалице. Бранили смо принципе без којих је политика само један брлог, бранили без икаквих контра услуга јер нисмо ни халапљиви, ни ненаједени. Ако Шимун или било ко од његових колега, укључујући и премијера, мисли да ће нас смјенама са мјеста које смо завриједјели на конкурсима, дисциплиновати и ућуткати, онда су заиста велики политички лаици. У политици се плаћа цијена и за одважност и за кукавичлук. Подигнуте главе Уједињена ће плати своју добронамјерност и тврдоглавост, а чини ми се да ће убрзо, много прије него што мисле, поједини плаћати своје властољубље, похлепу и примитивно лукавство којим се не преводе жедни него кивни преко воде. Ту смо, и нећемо стати докле не испричамо сваки детаљ министарског и свих других посртања.