За предсједника Организационог одбора изабран је почасни предсједник Удружења добровољаца ратова до 1918. њихових потомака и поштовалаца Беране Горан Киковић, некадашњи предсједник Удружења. За потпредсједника Организационог одбора актуелни предсједник Удружења ратних добровољаца до 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране, Миличко Трифуновић, док су за чланове Организационог одбора именовани: Бранислав Оташевић, Михаило Микан Перовић, Давид Лалић, Мирко Вукићевић,Вулко Шћекић, Живко Бјелановић, Мишо Бојовић, Радован Губеринић, Душан Поповић, Драган Радић, Мило Јоле Цикић Шљакић, Бато Трифуновић, Будо Поповић, Вујадин Пантовић, Томислав Баће Нишавић, Радоје Мишковић, Мијајло Кека Нишавић, Зоран Нишавић, Радован Обрадовић, Момо Чубровић, Милован Зечевић,Синиша Петрић,Батрић Премовић и Драгослав Вукићевић. Дан оснивања Удружења ратних добровољаца Беране је 18. фебруар 1934. године, а дан обнове рада 15. новембар 1996. године.

О раду Удружења говорио је потпредсједник Организационог одбора и актуелни предсједник Удружења ратних добровољаца до 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране, Миличко Трифуновић, он је говорио због чега је формиран организациони одбор и истакао следеће: -Циљ постојања Удружења данас јесте да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког покрета, слоге, развијања патриотских осјећања, чувања духовних вриједности и културних добара српског народа. Удружење у Беранама постоји од 18. фебруара 1934. када је основано а од 15. новембра 1996. године је обновило рад на челу са Радомиром Губеринићем, и ради и дјелује преко регионалног одбора који има своје органе: Скупштину, предсједника, четири потпредсједнике, секретара и два члана руководства Удружења.

Удружење односно регионални одбор има мјесне секције, секцију младих и секцију жена, које раде и дјелују на његовању славних слободарских традиција добровољачког пократа. Удружење је у протеклом периоду оправдало своје постојање, јер је уз помоћ шире друштвене заједнице и многих добротвора, потомака и поштовалаца обновило и подигло велики број споменика и спомен обиљежја и то: 1997. године подигнут је споменик погинулим борцима Васојевићке бригаде који су на Штедиму 1912-те сахрањени. Њихови земни остаци сахрањени су код манастира Ђурђеви Ступови; 1998. године подигнут је споменик Поличким устаницима и војницима Друге Српске армије, који су умрли приликом повлачења 1915. године, а споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици; 2003. године подигнут је споменик борцима Рудешке битке, у којој су устаници Васојевићâ на челу са војводом Миљаном Вуковим Вешовићем поразили турску војску предвођену Селим-пашом. У бици је погинуло око 2 000 Турака, међу којима и Селим-паша и његов син Ибрахим-бег (Селим-пашу је посјекао Стефан Ћорац из Дапсића). У борби је погинуло и 300 устаника; 2005. године подигнут је споменик над гробом јунака и стотинаша Или-Петра Стијовића у сарадњи са мјештанима села Црвско и Ђаловићи. Или–Петар Стијовић је погинуо 1861-ве у пробоју 300 Васојевића према Србији, а наш Одбор једном годишње посјећује његов гроб, који одржава мјештанин села Црвско Славко Маслак; 2006. године обновљен је споменик Краљу Александру Првом Карађорђевићу (1888-1934) у Тифранској клисури, код Доњег Заостра, на старом путу Беране-Бијело Поље. Краљ Александар Први Карађорђевић је пут урадио 1929-те и српски народ Васојевићâ му је у знак захвалности 1929. године подигао споменик; 2008. године подигнут је споменик учесницима Доњоржаничке буне, као и свим погинулим у ратовима против Турака са подручја Доње Ржанице, Калудре, Загорја, Роваца и Доњих Луга. Споменик је подигнут на Доњоржаничком гробљу; 2011. године подигнут је споменик попу Јосифу Поповићу Михајловићу (1810-1865), племенском капетану Доњих Васојевића. Споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици у сарадњи са Црквеним одбором – Полица; 2011. године подигнут је споменик Калударској буни из 1912. године код Основне школе у Калудри, заједно са мјештанима Калудре. Прошле 2022. године тачније 18.септембра подигнут је споменик погинулим јунацима Горњих села у вријеме Првог српског устанка када је овај крај био попаљен и становништво поубијано од арнаутских хорди из сјеверне Албаније. Наше Удружење и активности Удружења окупљених око Српске народне одбране Васојевића успјешно води историчар Горан Киковић, и то мора да се овдје и свуда саопшти и то да је он организатор и оснивач савеза удружења Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине, чији је предсједник и чија су удружења на простору Васојевића, Црне Горе, Србије и Републике Српске, организовала велики број културно-историјских манифестација, као што су : “Савинданске свечаности“, “Сретенске свечаности“, “Пријатељски и братски сусрети кроз мјеста и градове Србије“, “Видовданске свечаности“, “Преобаженске свечаности.