Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

АФЕРА “ЈАДРАН”: Подгорица и Загреб се надгорњавају око брода за чију градњу је највише заслужан Београд!

Деценијама Јадранским, Средоземним, његовим рубним морима ( Јадранским, Јонским, Егејским, Црвеним, Мараморним и Тиренским морем) али и Атланским океаном ( три пута) плови школа под једрима- школски брод „Јадран“ на коме се обучавале и стицале поморске вештине и знања генерације помораца са источне обале Јадрана. Брод је преживео судбину великих држава које су настале и нестале на овом простору од Краљевине Југославије, СФР Југославије, СР Југославије до Државне заједнице Србије и Црне Горе и саме Црне Горе која га и данас користи повремено за крстарења, али више за протоколарне сврхе. Интернет је препун слика овог грациозног брода који задивљује лепотом док упловљава или испловљава са разапетим једрима.

Тренутно се налази у Црној Гори која са да Хрватском намерава да оснује комисују која би коначно решила којој од ове државе брод припада. Међутим мало људи посебно у Србији зна да овај брод и на свој 85. рођендан води нову битку коме ће припасти..

Њега данас званично тражи Хрватска, која оптужује Црну Гору да га је украла 1991. године иако се „Јадран“ тада налазио на редовном ремонту у Заводу „Сава Ковачевић“ у Тивту. Ту је иницијативу још пре осам година покренула Поморска удруга „Вила Велебита“, а подржао ју је и тадашњи председник Стјепан Месић. Пре годину дана и хрватски министар одбране Дамир Крстичевић поново је писао свом црногорском колеги Предрагу Бошковићу да се једрењак „Јадран“ мора вратити у Хрватску. А с прославе 85. рођендана тог једрењака, Бошковић је недавно одговорио да „Јадран“ остаје у Црној Гори, да ће пловити под црногорском заставом, те да ће моћи да га користе сви савезници Подгорице. Крстичевић, међутим дан касније је изјавио: „Школски брод ‘Јадран’ је власништво Републике Хрватске и нераскидиви део хрватске поморске историје. Хрватска ће предузети све легитимне кораке како би споменути брод био враћен под хрватску заставу, а од Црне Горе очекује спровођење договора о сукцесији и поштовање међународног права.“

Новински натписи и даље пљуште као летњи пљусак, али Подгорица, а понајвише Загреб заборавља да овај брод има додуше невидљивог трећег сувласника (Србија) кога нико ништа не пита, додуше он се и сам не оглашава поводом овог питања иако је дао највише новца за куповину једрењака преко доборовољних прилога и новца добијеног ратним репарацијама.

Пре самог врхунца прославе рођендана „Јадрана “ из Загреба је стигла је преко тамошњих медија вест, да су неформални кругови одлучили да блокирају улазак Подгорице у Европску унију, све док не врате “ укрдени једрењак“ који припада Хрватској. Ово је кулиминација саге која траје од прошле године, када је хрватски министар одбране Дамир Крстичевић упутио писмо свом црногорском колеги Предрагу Бошковићу, да се једрењак Јадран мора вратити у Хрватску. Детаљи тог писма и аргументи на које се позивају хрватске власти, још нису познате јавности. Међутим јесте главни аргумент на који се позива званични Загреб, а то је да је брод био лоциран у Сплиту пре ратних дешавања 1991. Понекад додуше ређе се појављују и наводи да је Хрватска учествовала у куповини овог ратног брода, међутим чињенице говоре сасвим другачије.

Кулиминација буре око “ Јадрана“ уследила је када се сазнало да је на броду у част 85 рођендана требала да пјева хрватска певачица Ивана Врдољак -Ванна иначе снаја Антуна Врдољака, хрватског режисера и познатог члана ХДЗ. Када су хрватски медији контактирали певачицу она се правдала да није знала да је брод украден Хрватској и моментално је отказала концерт, а да ли је то заиста тако?

Након ујединења и стварања државе јужнословенских народа, створена је и њена морнарица, а њени кадрови већином били су школовани у бившој аустроугарској морнарици. Тек 1922. године стекли су се услови за почетак школовања југословенских кадрова. Да би се што пре дошло до најнужнијег броја нових поморских кадрова потребних за развој Морнарице основана је 1922. године у Дубровнику Поморска официрска школа. У току двогодишњег школовања будући морнарички официри оспособљавани су за основне дужности поморског официра на бродовима. Првог октобра 1923. почела је са радом прва југословенска Поморска војна академија, са локацијом у Дубровнику у Гружу. Школовање је трајало три године. Систем трогодишњег школовања био је теоријска настава уз практичне радове и вежбе на бродовима за шта су се користили бродови минополагач “ Орао“ или миноловац „Д-2“ са којима се сваке недеље по један или два дана проводило на мору.

Из наставног плана и програма уочена је потреба за бродом на коме би се питомци припремали за своју дужност након заврштека школовања.

Одмах по формирању Морнарице у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца планирана је набавка школског брода, али за то није било финансијских могућности. Идеја о набавци Јадрана зачета је јуна месеца 1926. године на другом састанку делегата поморске организације „Јадранска стража“ у Београду која је имала искључиво југословенски карактер, а ни у ком случају национални, а понајмање хрватски, како се то данас тврди. На том састанку донесена је одлука да се прикупљањем новчаних средстава да се набави школски брод, који би се као поклон предао Ратној морнарици Краљевине Југославије. У ту сврху требало је прикупити 1.200.000 динара. О томе је обавештена и Команде ратне морнарице. Прикупљено је 1.145.665 динара ( требало је укупно 8.407.830 динара или 622.743 тадашње немачке марке).

У “ Гласнику Јадранске страже“ од јануара 1929. године објављен је новчани допринос по обласним одборима ко је и колико прикупио.

Обласни одбори из Србије: Београд 150.000, Крагујевац 36.572, Ниш 31.000, Нови Сад 135.630, Приштина 33.613, Ваљево 24.000, Велики Бечкерк 190.000 динара, Врање 13.000, Зајечар 3.488 динара;

Обласни одбори из Хрватске: Дубровник 13.000 динара, Карловац 47.320 динара, Осијек 5.000, Сплит 32.209, Сушак 22.000, Загреб 21.108 динара, Обласни одбор Словеније: Марибор 30.875 динара;

Обласни одбор Сарајево 310.000 динара;

Обласни одбор Скопље 49.996 динара и

Обласни одбор Црне Горе са Цетиња само 1.500 динара.

Оно што је занимљиво да су највеће новчане прилоге дали обласни одбори из унутрашњости земље као што су Београд, Нови Сад, Велики Бечкерек који су заједно скупили 475.000 динара а имали су 5.792 члана. Сплит, Сушак и Дубровник 52.203 динара а имали су 6.548 чланова. Загреб, Љубљана и Марибор скупили су 57.901 динар, а имали су 6.015 чланова. Сарајево је приложило 310.890 динара, а имало је 4.634 члана. Организована је и лутрија, коју је иницирао Београд и на овај начин прикупљено је још 525.000 динара.

У куповини школског брода Јадран највећим делом учествовала је и Ратна морнарица. А ако се има у виду да су кориштена највише средства из ратне одштете која је Немачка исплаћивала Србији, онда не може то бити на рачун Хрватске, јер је она у Првом светском рату била на страни Аустругарске када је објављен рат Србији, и до слома Аустроугарске била на супротним позицијама од Србије којој је после рата и припала ратна одштета. Такође и тврдња Хрватске да је “ Јадранска стража“ имала своје седиште у Сплиту, нема никакве основе јер је сама Хрватска за брод сакупила 142.000 динара.

Школски једрењак “ Јадран“ изграђен је у Хамбургу. Уговор о градњи потписан је 4. септембра 1930. године са бродоградилиштем “ Х.Ц. Стулцкен Схон – поринут у море 25. јуна 1931 добивши тада име које је задржао до данас.

У време отпремања дошло је до спора са бродоградилиштем због пада вредности марке и наплате дела средстава из ратних репарција које је требало да плати Немачка. Након подмиривања свих потраживања школски брод је испловио из Хамбурга 27.06.1933 године.

У 10 сати дана 16.07.1933 школски једрењак је упловио у луку Тиват у 10.00 часова. Броду је приређен свечани дочек одушевљеног народа уз салве салутних топова са обале. Приликом упловљења дочекала га је група хидроавиона у луцибили су постројени припадници Морнарице за свечани дочек. Јадран је у флотни састав Ратне морнарице уписан 19.08. 1933. који се од тад обележава као дан брода.

Из пропагандних разлога централна свечаност примопредаје брода одржана је у Сплиту 06.09.1933. на рођендан престолонаследника Петра ИИ Карађорђевића, а тад је званично објављено да је брод Ратној морнарици поклонила “ Јадранска стража“. На свечаности у Сплиту која је трајала три дана присуствовали су представници Владе, министарстава, Војске и морнарице, делегати “ Јадранске страже“ из целе земље и представници локалне власти. На обали је постројен одред припадника Копнене војске и Морнарице, у Сплитској луци била је комплетна ескадра са постројеним посадама на плауби, Са посадом у снасти брод је уловио у луку праћен хидроавионима, једрилицама и чамцима. Представник Јадранске страже предао је почасну заставу првом команданту капетану корвете Николи Кризомалију која је уз топовску паљбу подигнута на крмени јарбол.

Права истина је да је брод тад набављен удруживањем новчаних средстава “ Јадранске страже“ и кредита Фонда ратних репарација које је добила Краљевска морнарица.

Јадран је типични једрењак типа баркантина са опремом за поморачку обуку. Након усласка у састав Ратне морнарице Краљевине Југославије „Јадран“ је 25. јуна 1934. године запловио на прво школско крстарење и до 1941. пловио је седам пута са питомцима Поморске војне академије и Стручне подофицирске школе.

Пловећи по Средоземном мору и његовим рубним морима- Јадранско, Јонско, Егејско, Мраморно и Црно, али и три пута Аталнским океаном: први пут рута Дубровник- Оран-Порто Гранде-Маидера, Кадиз-Ајачо-Пиреј Дубровник, прешавши 7.525 миља, крстарење трајало три месеца, други пут Дубровник-Малта-Гибралтар-Маидера-Бермуда-Њујорк-Бостон-Азори-Грибалтар-Тунис- Дубровник прешавши 11.252 миље ( крстарење трајало четири месеца и 10 дана и Трећи пут на рути Дубровник-Малта- Шербрур-Ротердам-Хамбург-Кил-Гдиња-Стокохлм-Копенхаген-Осло-Портсмаут- Дубровник крстарење трајало четири месеца прешавши 8.000 миља. Брод је крстарио на рути Дубровник- Црно море, а крстарење трајало три месеца.

Од почетка Другог светског рата након повратка са крстарења дуж обала Западне и Северне Европе (5. септембра 1939) брод није испловљавао ван територијалних вода Југославије, а након прекидања школовања у војним поморским школама 27. марта 1941. пребачен је из Шибеника у Тиват. Са брода су искрцана једра и њихова опрема као и све оно што је могло да изазове пожар.

За време априлског рата 1941. године Јадран се затекао у Боки Которској испред Ђеновића. Брод је мобилизацијским планом претпочињен Команди подводоног оружја, односно Јужном сектору поморске одбране. Посада није била попуњена, јер је један део попунио јединице Флоте, али је и тако смањена могла да изврши задатак који је имала- превоз јединица унутар залива. Непријатељски авиону нису напали брод, а посада је неколико пута отварала митраљеску ватру на нисколетеће авионе. Посада је остала на броду све до 17. априла када је потпољен разарач “ Загреб“. Тог дана је по наређењу посада напустила брод заједно са посадама осталих бродова Флоте, који су предати Италијанима. Након капитулације Краљевине Југославије заробили су га Италијани који су га користили као школски брод под именом “ Марко Поло“ за школовање поморског помлатка. Након капитулације Италије 1943. брод се нашао у Венецији и од тада почиње његово пропадање. Нико га није одржавао и крај рата дочекао је потпуно опљачкан једва одржавајући се на води. Његов труп је служио као мост на једном од венецијанских канала. На захтев југословенске владе брод је враћен и дотегљен у Тиват. Одмах је почела његова обнова у Морнаричко-техничком ремонтном заводу “ Сава Ковачевић“ у Тивту. Посада која је учествовала у обнови брода бирана је пажљиво ( војни рок у моранириц је тада трајао четири године), а један део подофицира и официра био је и раније на Јадрану. Обнова је почела 21. априла 1947. године главни радови су завршени 17. децембра 1948. године, али због неки делова било је то стварно тек половином 1949. године. Јадран је од олупине поново постао бели лепотан.

Истовремено са обновом брода, посада је обучавана сваки дан. Уграђен је нови дизел мотор 353 кW, нови осовински вод и пропелер. Уграђени су нови помоћни уређаји, реконструисана дренажа и цевоводи, електроинсталација, навигацијска опрема и средства. Реконструисане су и стамбене просторије, адапитрана палубна опрема, поправљен снаст и опута и нова једра. Већ 1949. брод је био спреман за пловидбу ушавши у састав Војнопоморског школског центра у Дивуљама, где је упловио јула 1949. године. У јуну 1953. брод је крстарио по Јадрану и Средоземном мору, али није упловљавао у стране луке. Тад је донесена одлука да се изврши генерални ремонт који је урађен у току 1956 и 1957. године. Брод је потпуно огољен, са њега је скинут комплетан инвентар и јарболи. Демонтриана је палуба. На броду је измењено све што је било потребно. Уграђена је нова опрема и нова једран. После генералног ремонта брод је 1962. поново кренуо на четири дужа крстарења по Средоземном мору, али упловљавајући и у Црно Море и до Порт Судана. Пошто је 1967 брод био већ у саставу Ратне морнарице 34 године однесена је одлука да се Јадран генерално ремонтује и модернизује. Носилац ремонта је опет био Морнаричкотехнички ремонти завод „Сава Ковачевић“. Ремонт је почео 1. новембра 1967 и завршен 30. јула 1969. Са брода је демонтрина целокупна опрема и скинута сва три јарбола и три крста са 12 једара. Извађен је и баласт од 125 тона. Реконструисан је командни мост, уграђен нови крмени јарбол са испушним цевима, Стављена су нова платнена једра од материјала набављеног у Енгелској. Стари бродски мотор је скинут и уграђен нови од 353 кW, и потпуно измењена комплетна бродска мрежа и уграђен нови генерато. Брод је добио нови радар и комплетну навигацијску опрему.

Од 1. јуна 1956. матична лука брода је у Дивуљама где се налазио Одред школских бродова Војнопоморског школског центра. Трансофрмацијом Војнопоморске академије у Морнаричку војну академију школовање на Јадрану у наставном плану и програму дат је већи акценат. Брод је тако до почетла грађанског рата у Хрватској 1991 имао матичну луку у Сплиту. 

Распад СФРЈ брод је затекао у МТРЗ “ Саво Ковачевић“ у Тивту. Већи део посаде је напустио брод сви официри, на челу са командантом брода Душаном Закланом. Преостали део посаде успешно је завршио ремонт и касније попуњен новим старешинским кадром и поново је запловио. Занимљиво је да је остатак посаде дуго времена чувао бивше ствари одбеглих колега, а један заставник и њихов новац од припадајућих плата по које никад нису дошли. Из овога се види да “ Јадран“ није украден и да је остао у луци Тиват у коју је упловио 16.07.1933.

Зашто је то тако на ово питање одговорио је контраадмирал у пензији Бошко Антић поморски публициста и аутор монографије о једрењаку Јадран.

“ На састанку 2006. године председника Филипа Вујановића и Бориса Тадића потписан је уговор да Србија може да користи једрењак Јадран у протоколарне сврхе, али од тада то више нико ни не спомиње, то се чак и не зна. Србија нема никаква потраживања, не меша се, незаинтересована је потпуно за читав случај“, каже контраадмирал у пензији Бошко Антић.

На питање зашто Србија није никад покренула питање случаја једрењака Јадран Анитћ каже:

Не знам зашто није, ваљда зато јер Србија нема поморску орјентацију. Највећи пример је дотегљење подморнице као музејског експоната. Многи тврде шта ће нам, па ако је то тако, онда по томе треба све експонате које имамо по нашим музејима, а нису нашег порекла вратити. Ми треба да се укључимо и дадемо до знања да је Србија највише новца дала за куповину Јадрана, као и од ратних репарација, одшете које је добила Србија, а не Хрватска која је требала нама да плати репрацију јер су били Аустроугарска и не могу приписати да је те паре дала Хрватска, а дала их је Србија, истиче Антић и додаје:

“ Броду је била матична лука Тиват, зато јер је почео тамо, јер је ремонтнован тамо и боравио велики део времена.

Антић каже да је брод после Другог светског рата завршио у Дивуљама на основу распореда снага и да то Загребу не даје право власништва, јер су бродови били заједничко власништво свих република и покрајина и нису припадали само Хрватској, зато што су били на њеној територији.

“ Они су припадали Оружаним снагама СФРЈ, а не тадашњој Хрватској, додаје Антић.

На питање на који начин би Србија требала да се укључи и формално тражи једрењак „Јадран“ Антић истиче:

Србија би требало формално Црној Гори да стави до знања код доношења коначне одлуке, да ли ће брод дати Хрватској да је важно да контактирају Србију као сувласника брода, као и потписника уговора о протоколарној употреби из 2006. која је и даље на снази.

С друге стране високи официр морнарице који је службовао дуго у Команди РМ Војске Југославије и ВСЦГ и пловио Јадраном, а који није желео да му се спомиње име каже:

Школски брод Јадран је поново заробљеник југославенске кризе. Једрењак за који су највише новца дали Срби, сада се налази код Црногораца који су најмање издвојили новца. Командант брода је Македонац а брод траже Хрвати на основу тога што му је матична лука била Лора у Сплиту. Пошто су Хрвати члановима посаде Јадрана отели станове у Сплиту, они не би требали да траже Јадран бар до повратка станова и имовине чланова посаде.

Он додаје још да иронијом судбине Јадран је завршио у држави која је најмање улагала у њега, а тражи га држава која се позивала на не баш веродостоје аргументе и нарцисоидну поморску традицију, док држава која је највише прикупила новца и финансирала од 2000 до 2006 године два ремонта и крстарења је потпуно незаинтересована за њега, што је поразно.

“ Јадран мора имати пуну по формацији посаду која је врхунски обучена. На брод се морају укрцавати дисциплиновани кадети и њихови наставници. Брод треба да стално плови да би био исплатив. Да ли то могу Црна Гора и Хрватска да обезбеде. Тешко. Имам осећај да је њима битно да се сликају под националним барјаком или стијегом а после ко ће то плаћати није важно. Има држава и великих морнарица који немају школске једрењаке, па немају проблема у обуци кадета, каже он.

Од 2000. године финансирање крстарења, ремонта и опремања вршено је искључиво новчаним средствима из Србије. Највише средстава утрошено је на проширени мали ремонт 2004/2005. године и куповину десалинизатора. За потребе школских крстарења, од горива до тоалет папира, трошена су средства пореских обавезника Србије. Посебно вредну донацију дала је влада Грчке са 100.000 евра од чега су купљена нова једра и остале опреме.

(Куррир.рс)афера

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

КО ТО ТАМО ПЈЕВА: Креће се лађа ДПС-ОВСКА!

ДОК АЛБАНЦИ СКАНДИРАЈУ “УБИЈ СРБИНА” АЛБИН КУРТИ ШАЉЕ ПОЗДРАВЕ ДПС-У: Пред нама је заједничка будућност, срећно!

КАТНИЋЕВ ДУХ ИЗ ЗАТВОРА И ДАЉЕ ВЛАДА У ТУЖИЛАШТВУ: Траже по пет година робије за Андрију и Милана!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

markokovac

СРПСКА СТВАРНОСТ: Сваки Србин данас је Марко Ковачевић!

pav33

СРПСТВО СРПСКЕ: Спомен плоче за Павла Ђуришића, Радојицу Перишића, Јоаникија Липовца и Петра Баћовића!

kosovo-je-srbija-1068x602

“ПОЛИТИКА”: Курти нуди Ватикану српске храмове!

novoamer

ЧИЈИ ЈЕ ТУЖИЛАЦ ВЛАДИМИР НОВОВИЋ: Црне Горе или Америке?

dejan-djurovic-1-2

ДЕЈАН ЂУРОВИЋ: Изјаве Мила и Данијела жешће, па никоме ништа, Марка Ковачевића осудили, а нијесу ни прочитали шта је рекао!