Пише :Дејан Бешовић
Први послијератни организовани устанак Албанаца догодио у Југославији се прије избијања антибирократских студентских демонстрација у Приштини 1968 .године у Улцињу 3.августа 1968 .године .Тадашње власти СР Црне Горе убеђивале су Савезно руководство да су „то спонтани акти на све чешће омаловажавање Албанске мањине и Црној Гори и све учесталијег буђења Велико- српског национализма у Бару у Улцињу “ рекао је Вељко Милатовић у реферату ЦК СКЈ .
Доношењем устава 1974. године Србија се просто разбија и њен суверенитет се пре
носи на покрајине које су имале све елементе државности. Такве политичке околности, погодују шиптарском
сепаратистичко-терористичком покрету за отпочињање операционализације идеје о великој Албанији. Припреме за масовне терористичке активности спроводе се у иностранству уз конспиративну сарадњу са базом на Косову и Метохији ,Црној Гори – конкретно Малесије . Јавно интензивирање насиља против Србије и Српског народа у цјелини почиње 1981. године и траје све до њеног разбијања. Овај период карактерише појачана активност унутрашњег тероризма на територији СФРЈ. Примјењују се све методе психолошко-пропагандних активности у предвечерје унутрашњег и међународног тероризма на овим просторима. Правна класификација и политичка квалификација појавних облика тероризма, у то вријиме одвраћају јавност од суштине проблема, замјењујући га разним еуфемизмима, као што су термини иредентизам, контрареволуција,
националистичко-сепаратистичко дјеловање, а потпуно се губи из вида да је на Космету у току била ескалација завршног чина унутрашњег тероризма.Унутрашње терористичке организације имале су значајну моралну и материјалну подршку терористичких организација из иностранства. У овом периоду, посебно 1981. године, широм свијета организују се антисрпске демонстрације, нарочито у Франкфурту, Паризу, Вашингтону, Бриселу,Њујорку ,Детроиду …
На Косову и Метохији се илегално наоружава шћиптарско становништво, а терористичке организације уз прећутно одобравање власти на КиМ врше масовни прогон Срба са њихових вјековних огњишта .Битно је напоменути да се такве активности спроводе не само на Косову и Метохији већ и у Враки ,Скадру ,Бушату и Љешу ,Драчу који су стицајем несрећних околности припале Албанији .Процес илегалног организовања терористичких група у овом периоду проширен је и на ЈНА. Број терористичких аката албанског сепаратистичко-терористичког покрета према припадницима ЈНА у периоду од 1981. до 1991. године већи је за 102 пута у односу
на претходни осмогодишњи период. У времену од 1981. до 1991. године у ЈНА је откривена 641 илегална група са 7435 припадника ЈНА албанске националности који су се спремали за најтеже облике насиља против Србије.
Прве илегалне групе и организоване активности против држа-
ве, које су предузимали шћиптарски и хрватски сецесионисти у ОС
СФРЈ откривене су почетком 1981. године. Само током 1981. године, због дјеловања албанског сепаратистичко-терористичког покре-
та, кривично је одговарало 880 Шћиптара. У периоду од 1981. до 1986. године због деловања у оквиру терористичких група поднете
су 3134 кривичне пријаве против лица шиптарске националности,
а осуђено је 2042 лица. Против 9647 Шћиптара поднијете су прекршајне пријаве, а 5645 лица је упозорено због сарадње са припадницима сепаратистичко-терористичког покрета.Политички индоктринирани припадници албанске националне
мањине одлазили су на одслужење војног рока у ЈНА са посебним
задацима. Међу таквим злочинцима био је и војник Албанац Азиз
Кељменди ( Клименти ) из општине Призрен, који је у гарнизону Параћин 3.септембра 1987. године убио рафалима из аутоматског оружја 4 војника док
су спавали, а петорицу тешко ранио. Органи војне безбједности су
у другој половини осамдесетих година извели већи број операција, које су спријечиле операционализацију шиптарских терористичких замисли и планова. Ове операције војна безбедност је спроводила
под шифром “Златар”а преводио их је Јово Чавор шеф 112 обавјештајне управе ЈНА .У исто вријеме у Малесији -источни дио Црне Горе после почетка великих демонстрација у Приштини марта 1981 .г биљежи Јово Чавор у Сећањима на борбу за Југославију – Београд 2020 .године : Истакнути Малесорски првак Дода Љуцовић као знак подршке Велико- албанској држави изашао је на терасу локалне месне заеднице и са три метка најавио Трећи малесорски устанак у Тутина .Тадашња крајње Анти-Српска власт на челу са про-шћиптарским и про- америчким шефовима Службе државне безбедности Момчилом Пејановићем и Владимиром Кековићем ,за то је оптужила Србе и великосрпску хегемонистичку политику .Вредно је напоменути да је мајор Војно- обавештајне службе Данило Пурлија ,тада формацјски под командом генрал -пуковника Даковића ,ухапсио поменутог Доду Љуцовића а његове црногорске налогдавце из Подгоричке службе државне безбедности привео у касарну Маслине -Подгорица .На мајора Пурлију су Фрањо,Дода и Маљота Ујкић организовали атентат 21.маја 1982 али безуспешно .Касније у књизи“ Славни Српски официри и обавештајци “
Генерал -пуковник Бранко Крга начелник војно-обавештајне службе СРЈ и Србије ће записати :Генерал Даковић и Мајор Пурлија били су и остали пример Српских војника ,патриота и родољуба .Ко зна ко би све завршио у Анти- Српском хашком казамату ,да мајор Пурлија ,попут свог великог претходника-узора из Првог светског рата мајора Гавриловића није изабрао тежи и трновитији пут „ .закључује Генерал Крга .Анализом историјских докумената о протјеривању Срба са Косова и Метохије у последња три вијека (1690-2024) може се закључи, то да је из некадашње Старе Србије (данашње Косово и Метохија), насилно протјерано око 1,150.000 Срба, да их је око 280.000 побијено и 200-250.000 арбанизовано, односно преведено у муслиманску вјеру. Осим тога, веома је битно подсјетити научну јавност да
су Шћиптари, новцем добивеним од грађана Србије деценијама издвајаним за привредни препород Косова и Метохије, уствари, куповали куће и имовину од Срба
под притиском. Подсјећања ради, грађани из унутрашњости Србије деценијама су издвајали значајну финансијску и стручну помоћ како би се надокнадили заостатак у развоју Косова и Метохије.
Примјера ради, у средњорочном периоду између 1966. и 1989
године, од 20.309,000.000 динара инвестиција у Југославији на Косову и Метохији је утрошена једна четвртина или 5.134,000.000 динара што одговара данашњихх 1.5 милијарди евра . У наредном средњорочном периоду од 1971. до 1980. године на Косову и Метохији је утрошено 54.475,000.000 динара од укупних 133.951,000.000 динара инвестиција издвојених за улагања на нивоу СФРЈ. Од 1980 до 1985. године на Косову и Метохији је утрошено 37% укупног фонда Српских инвестиција и фондова , а у раздо-
бљу од 1985. до 1990. године тај проценат је износио 43%. Само од
зајма који је Свјетска банка дала СФРЈ, за развој Космета тадашња
држава је издвојила 24% или 2.4 милијарде евра , а 1981. заслугом српске
и југословенске владе од Међународне банке добијен је посебан зајам за развој Косова и Метохије у вредности од 1 .13 милијарди америчких долара у
временском раздобљу од пуних десет година сваки запослени у Републици Србији издвајао је 7% од свог личног дохотка за развој Косова и Метохије, што је по тадашњем курсу износило око
7 милион $ usa дневно или око 8.65 милијарди $ usa за десетогодишњи период.Апроксимативно Србија је у периоду од 1944- 2024 .године издвојила за развој Косова и Метохије укупно БДП 96,8 милијарди евра.
Иако су Шћиптари у Приштини током седамдесетих година 20.вијека добили своју Академију наука, а прије тога два позоришта, научне институције, библиотеку Косова и Метохије, културне центре, они нису ни најмање цијенили толике напоре српских власти, већ су те и многе друге
погодности које су им биле на располагању искористили за остваивање својих сепаратичко – сецесионистичких циљева.
Почетком 1990. године Косову и Метохија,постојале су 22 научне
организације и јединице, са више од 11.200 запослених, међу којима 413 доктора и 2160 магистара наука претежно Шћиптара, а прије
Другог светског рата ниједан Шиптар са Космета није имао никакво научно звање.Према попису из 1948 .године на Космету је било писмено 3,1 % становништва . Само 1988. године на Космету је објављено 113 научних радова -јединица, далеко више на албанском језику. Албанским језиком ТВ Приштина обухвата 90 % свога времена, а почетком 1990. го-дине на Космету је било 2.125.000 ТВ пријемника, а само издавачка кућа “Рилиндија“ издала је 989 наслова на албанском језику. У то
вијреме на Космету је било 46.500 наставника за наставу на албанском језику, а то је три пута више него што је 1941. године било ученика
из редова те народности, затим 54.000 средњошколских наставника, што значи три пута више у поређењу на 1948. годину него што било основно и средњешколалаца у Јужној Српској покрајини .
Након доприноса разбијању СФРЈ масовним ангажовањем у словеначким и хрватским војним формацијама почетком 90-тих 20.вијека , шћиптарски терористи су највећи до тада интензитет насиља усмјерили и против ново настале
државе СРЈ-СЦГ, посебно против Српског становништва на Косову и Метохији,Црној Гори и Македонији. За своје тзв. мученичко представљање великим
силама ангажовали су најпознатије лобистичке агенције у свету (Рудер, Фин, Хил, Еделман,Мазовјецки ,Бжежински ,Фридерман,Олбрајт,Леви …). Оцијенили су да је вријеме да обнародују одлуке треће призренске лиге формиране у Њујорку под „благословом „ватиканског прелата из црногорске Малесије Свештеника Пренк Цамаја и да се у јавности представе терористичке скупине у саставу АНА-е: “ОВК”; “ОНА”; “ОВПМБ”… чије су активности садржане у дефиницији повеље УН о тероризму која гласи: “Тероризам је организована примена насиља (или претња наси-
љем) од стране политичких мотивисаних извршилаца (појединаца
или група) који су одлучни да кроз страх, зебњу, дефетизам и пани-
ку намећу своју вољу органима власти и грађанима.”Операционализација одлука Треће Призренске лиге нашла се у
завршној фази у првој половини 1990. године, када је и званично
формирана “Ослободилачка војске Косова”. Постоје различита мишљења о мјесту старања тзв. ОВК, а највероватније је да је то била Швајцарска и да је кум организације био водећи Европски обавјештава и нарко-дилер Беџет Мујезиновић који је од 1977 .године сам себи промијенио презиме у Пацоли. Термин “Ослободилачка војска Косова” први пут се јавио почетком 90-тих година. Политичка руководства свих утицајних шћиптарских партија на Косову и Метохији почетком 90-тих година дефинисали су заједничке циљеве дјеловања, формирајући
“Национални фронт за ослобођење Косова”. Наведена организација је у свом програму имала два правца дјеловања. Први, да се политички средствима рјешава проблем Косова, и други, формирање
“ОВК” која би оружаним путем обијезбедила стварање “Републике Косово”. У широј јавности тзв. ОВК се први пут огласила у фебруару 1996. године, када је преузела одговорност за извођење теро-
ристичких акција на објекте на Косову и Метохији у којима су били смјештени Срби прогнани из Републике Хрватске. Припадници “ОВК” наоружани у униформи са ам
блемом “ОВК” показали су се
јавно први пут 29. новембра 1997. године у селу Лауша на сахрани
убијеног терористе Хашита Геција, а у иностранству 10. децембра 1997. године у Бону, када је промотор био терориста Џафер Шатри.Овај период карактерише мало затишје, тј. конспиративни рад терористичких вођа, који су обуставили масовније терористичке нападе. Нису отпочињали масовне акције јер нису били спремни
за сукобе са Српском војском и полицијом, али су стално држали високу тен-
зију, повременим терористичким акцијама. И у то вријеме протјеривање Срба са
Косова и Метохије наставља се у континуитету. Органи државне за-
штите Србије овакво понашање Шиптарског сепаратистичко-терористич-
ког покрета нису озбиљно схватали,јер вјероватно су били заслепљени
лажним идеолошким уверењем о јединству и снази СРЈ, а догађаји
су све то веома брзо демантовали и показали да је тадашњи систем организова-
ња друштва непоуздан и превазиђен. Министарство унутрашњих
послова Србије и Војно-обавештајна служба су једино били укључени у борбу са терористичким групама и организацијама које су сваког дана повећале своје
бројно стање. Ефикасном акцијом МУП Србије је још 1993. године
онемогућио стварање паралелних војних институција попут “Генералштаб”, “Министарство одбране”. Тада су постојали планови о стварању оружане силе Косова и Метохије јачине од око 70.000 чланова. Међутим за четири године терористи су уз помоћ Албаније и злогласног шефа Сигуримија ( албанска обавјештајна служба ) Шпира Колеке и његовог присилног Башкима Газидедеа
успјели да оспособе неколико хиљада терориста. Центар за прихват
били су Тирана и Скадар , а одатле сви су распоређивани у логоре за обуку, пр-
венствено на сјеверу Албаније, посебно у Тропоју и граду Барјам Цури а дио њих распоређен је у отетим Српским кућама у Враки у десетак до 1991.године . етнички Српских села .У првој етапи биљежи Јово Чавор “ :Обучено и оспособљено је око 2000 терориста који су на брзу руку
пребачени тајним каналима преко неприступачних предела на Косово и Метохију. Језгро тзв. ОВК чинили су бивши припадници ЈНА, а затим и велики број албанских емиграната из САД, Немачке , Швајцарске, Италије, Словеније, Хрватске, Исламских земаља са нагласком на Иран и Саудијску Арабију .
Шиптарски лобисти су основали фондацију “Отаџбина зове” са
експозитурама у Аустрији, Норвешкој, Данској, Канади, Францу-
ској, Шведској, Швајцарској, Италији, Белгији, Холандији, САД-у
и Њемачкој, која је сакупила огромна новчана средства за финансирање терористичке “ОВК”. Владе тих земаља су биле обавезне по тзв.Међународном праву
„Спрече све акције и активности које служе за помагање и финансирање терориста и њихових активности“.
Њемачки политиколог и специјалиста за тајне операције обавештајних служби Ерих Шмит-Енбон, у дјелу Њемачка и Косово ,Минхен 2008 .године цијени „Да је Њемачка одиграла ужасну улогу у изазивању кризе на Косову и Метохији,Македонији и Црној Гори .Он даље наглашава “ Да није било Њемачке мир на Балкану би се сачувао .Њемачка експанзионистичко нацистичка политика изазвала је велики крвави рат на Балкану .То је у бити Њемачке политике да умјесто мира доноси рат ,умјесто градње ,рушење умјесто доброг зло .Тај период никако не служи на част њемачком народу ,који још много тога мора да учи још и извлачи поуке још од Другог свјетског рата па до данашњих дана .Њемачка политика лобира за независно Косово .Агресивно понашање Албаније изазвало је бројне граничне инциденте. У саставу “ОВК” се нашао већи број терориста из
страних земља. Један број са знањем својих влада и њиховом припремом за тероризам против Срба, па се онда може слободно говорити о међудржавном тероризму на Косову и Метохији. Други дио терориста долази без знања својих влада, шта значи да је присутан и транснационални тероризам на територији јужне српске покрајине. Током 1997. године, шћиптарски терористи су убили 32 а ранивши
35. својих сународника,Године 1996. на читавој територији Косова и Метохије су организовали уређивање територије за дуготрајна герилска дејства, доводећи на присилни рад своје сународнике који нису жељели да прихвате чланство у ”ОВК”.Посебно су доводили раднике ангажоване преко фирми и Старе Рашке ( Санџака ) који су били ангажовани по Европи .
( наставиће се )
