Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера

Црна Гора већ дуго не функционише као држава грађана, већ као држава партија.  Грађани су постали таоци политичких  организација које су себи  дале  право  да  управљају свим ресурсима- новцем, иниституцијама и будућношћу народа—без стварне одговорности.

Сваке године, из џепова порсеких обвезника ,издвајају се десетине милиона евра за  фукционисање партија.  То није   добровољни прилог грађана, већ  намет. Народ плаћа. А  нико га ништа не пита.  Партије функционишу као уносне фирме, затворени системи-без  ризика, без  губитака, без  стварне контроле.Док народ стеже каиш, политичке структуре живе сигурно и удобно.

Власт се отуђила од народа.  Одлуке се доносе иза затворених врата, а грађани се своде на број у  изборном дану. Након тога—тишина. Нема дијалога, нема одговоирнисти, нема питања;  како живи народ.

Погедајмо само институције. Некад је систем био скроман, функционалан. Данас је  прерастао у  гломазан апарат.  Број запослених у администрацији енормно расте без мјере и потребе.   Свако има савјетника, а и савјетници добијају  своје савјетнике.  Плате, накнаде, паушали, варијабиле, отпремнине, службена путовања—све то  на грбачи народа који једва сатавља крај с крајем.

Хиљаде службених возила, бескрајна путовања,привилегије без покрића—то је  слика данашње политике.  А са друге стране: пензионери који преживљавају, млади који одлазе,породице које се боре  са  сиромаштвом.

И најгоре од свега—нико не покреће суштинска питања.

Гдје је план за повећање и зарада и пензија?

Гдје је стратегија за смањење сиромаштва?

Гдје је брига за обичног човјека?

Умјесто тога , добијамао празне приче и политичке игре.

Ово није одрживо. Ово није праведно. Ово није држава какву  грађани заслужују.

Зато вријеме је да се народ пробуди. Пензионери,радници, млади — који живе од свога рада морају се ујединити. Не против државе, већ  за државу. За систем у коме ће грађани  бити изнад партија, а не обрнуто.

Јер ако се ништа не промијени—све ће  остати на истом , па и горе: партије ће владати, а народ ће плаћати.
А то више не смије бити нормално.