Пише: Дописник
Вођа Хрватске грађанске иницијативе Адријан Вуксановић и предсједник Хрватског националног вијећа Црне Горе Звонимир Дековић разговарали су у Загребу с хрватским заступником и Еуропском парламенту Томиславом Соколом.
У срдачном и садржајном разговору измијењена су мишљења о актуелним политичким темама, при чему суговорници истакли како европски пут Црне Горе нужно укључује снажну сарадњу с Републиком Хрватском као чланицом Еуропске уније или како су нагласили – Црна Гора и Еуропска унија иду једино преко Хрватске.
Када човјек пчрочита овакве вијести питам се ко су те наше да их назовемо мањине ,иако добро знамо да су само мањине Албанци или како смо их одувјек звали Шиптари ,изведена ријеч од Шћипетари .Странkа ХГИ из Тивта, мала по свом обиму, али великих апетита која је умислила да ће уцијењивати првенствено Боку а преко ње и Црну Гору.ДПС је своју владавину заснивала на антисрпству заборављајући и своје поријекло и изјаве њених водећих личности на почетку ,али притјeрани криминалом уза зид настaвили су сарадњу са неким странкама које су изворне и антисрпске а самим тим и антицрногрске ,бар територијално,што је на концу и циљ свих наших непријатеља био кроз историју.
Kако реагује садашња Власт Црне Горе на овакве изјаве нијесам још чуо било какво објашњење или изјаве,мада могу сада са сигурношћу написати шта ће ко казати поводом овога.Главна антисрпска политика долази као и увјек из Котора сједиште Бискупије а Тиват у овом случају Дековић и његов млаћани колега Андријан Вусановић не могу да не прозборе коју ријеч и да успут како они мисле зараде који глас више ,на било којим следећим изборима,локалним или државним.
Дугогодишљна политика Ватикана и унијаћења је имала донекле успјеха у неким другим временима ,нарочито је то било у доба Млетачке Републике ,гдје се и данас поједини радо сјећају ујудурма и тлачење народа,и у тим временима из Котора се увјек водила антиправославна политика ,то се тада није звало антисрпство,коју су спровдили увјек локални „родољуби “ уз подршку окупационе власти из Венеције.Босанци су имали обичај да кажу оде Швабо оде бабо ,јер су Аустријанци само наствили све оно гдје су османлије стале.Овдје изгледа Вуксановић и Дековић дјелују са комунистичко усташким методама а све завијену о обланде ЕУРОПСКЕ ДЕМОКРАЦИЈЕ.
Овако отворенo радити за другу државу а против своје,ако се она сматра своја,мада не мислим да они тако мисле,него туђа и противничkа,јер код наших мањина овакве лажи могу проћи само код окорелих и изматуфљених комуниста ,код никога другог више.Шта то једног из Залаза или Његуша,Црквица или Нудола чини таквим отровником противу себе самога ,само зато што је Венеција тражила ако хоћеш неки посао у служби Републике.Која је то причест тада била и којим колачем су их причестили тешко је за докучити,али хлеб је био безквасни који добро изгледа успијева и дуго траје тако се одржава све до данас.
Да ови заговорници Велике Рватске ,слободан сам казати и тврдити имају бар мало побожности и знања требали би основне ствари знати из историје ,које прећуткују а позивају се на Хрватску поводом нечега тамо у Загреб и наводно неке обљетнице од 100 година. Ако само погледају своје претке и свеце који су од Срба из околине постали Римокатолички Cвеци не без заслуга, зар их од њих бар мало није стид.
Sugradjani ! Bokelji!
Još su u svježoj uspomeni svečani dani, kad je Boka proslavila uvrštenje u red Blaženika našeg domorodca BI. Graciju, a već nam je Providnost dosudila nove rađosne dane. Odlukom sv. Stolice od 20. decembra 1927. uvrštena je u red Blaženika i naša BI. Ozana, koja je — rodjena u Crnoj Gori, kolijevci heroja, koji ne prezajući od smrti u nadčovječnoj borbi za krst časni i slobođu zlatnu okvasiše svojom krvlju njezine vrleti, — proživjela u Ovom gradu u samostanskoj zabiti veći dio svoga života i nama na vječnu pohranu ostavila svoje zemne ostanke. I ako dosad njezino javno štovanje + nije bilo priznato od vrhovne crkovne vlasti, Ozanu su neprekidno štovali gradjani, Bokelji i Crnogorci. I poslije skoro četiri vijeka, što njezino sveto tijelo na oltaru počiva, naše je pokoljenje zapala . sreća, da doživimo dan, kad je njezino štovanje priznala i odobrila vrhovna crkovna vlast. Preko velikog ovog dogadjaja Kotorani i Bokelji ne smiju miikom preći. Oni moraju Blaženici prirediti što veće slavlje, moraju da i vanjskim načinom dadu oduška ljubavi, koju prama’Ozani tamo od početka XVI. v. gojiše i danas goje.
Crna Gora je majka junaka. Krvlju svojih sinova, prolivenom za Krst časni i Slobodu zlatnu, napisala je istoriju, jedinstvenu u našem narodu. koju vrijeme ne će izbrisati, kao što nije izbrisalo uspomenu termopilskih i maratonskih junaka. Taj plemeniti krš, koji je rodio tolike heroje i dao nam besmrtnoga Njegoša, odnjihao je ibi. Ozanu, velikana ne na boinom i književnom polju, nego u krepostima i požrtvovanju. Velika je Anđelija Kosorića, crnogorska Judita, i mnoge- druge odvažne i hrabre Crnogorke ali nije mania ni Katarina Kosić, kako stari pisci kažu, da se po rodu zvala Blaženica. U istinu junak je, ko osvoji tvrđavu i svlada neprijatelja, ali je junak i ko pobijedi duhovne dušmane, ko odoli napastovanjima pokvarenog svijeta, ko obuzda zle sklonosti naravi, jednom riječju, ko se u životu održi čist i plemenit. Stoga i bl. Ozanu možemo da uvrstimo u red junaka njezinog slavnog plemena.
Životopisci tvrđe, da je Blaženica ugledala Božije svijetlo u crnogorskom selu Komanima, u katunskoj nahiji, na 25. novembra g. 1493. Međutim danas nema o tomu predanja ni u narodu u Komanima, niti igdje u Crnoj Gori. Postoii pak stalno predanje u širokoj okolic! Releze, da se Božja ugodnica rodila u Relezi, seocu lješanske nahije. Na to me najprije upozorio crnogorski prosvjetni rađenik i učitelj na Cetinju, gosp. Boško Dumović, rodom iz Releze, koji je pribilježio po narodnom predanju zanimive podatke o Blaženici; a i sam se a tomu uvjerih, ispitujući i provjeravajući kazivanje naroda na licu mijesta. Tu su mi pokazivali i položaj, na kojemu da je bila njezina rodna kućica. Releza je za 8—10 km udaljena od Komana, a između jednoga i drugoga sela nalazi se selo Progonovići. Mišljenje, da je Blaženica iz Komana, nastalo je u Kotoru iz neobaviještenosti o mjesnim prilikama u Crnoj Gori. Naime u blizini Releze diže se brdašce, koje zovu »Komansko brdo«. Brijeg je dobio to ime po >Komu«, planini u Kučima, odakle su po narodnom kazivanju došli.prvi naseljenici »Komanskog Brda« i Releze. Tu se nastanio i pradjed Blaženice Dujo, kojega su zbog toga nazivali »Komanin«. Ovo je dalo povoda tvrdnji, da je bl. Ozana rodom iz Komana. A 1 naš Vjekoslav Klaić u svom djelu »Opis zemalja, u kojih obitavaju Hrvatie (knjiga 1l., str, 250. Zagreb 1881.), govoreći o Kotoru i bl. Ozani, spominje Relezu kao mjesto rođenja naše Svetice. Dakle ima se držati za izvjesno. da se bl. Ozana rodila u scocu Relezi, u licšanskoj nahiji, u Zeti, nekadašnjoj kneževini slavnoga Ivana Crnojevića!). Ovo seoce broji danas oko 100 duša. Udaljeno je od Cetinja 16—18 km prama sjeveroistoku. Ima pravoslavnu parolijsku crkvu, osnovnu školu……!
кога интересује даље овдје може прочитатаи.https://archive.org/details/zivot_blazene_ozane_kotorke_1928-niko_lukovic/page/n5/mode/1up
Да ли Андријан Вуксановић зна одакле му се ђед доселио у Тиват? Вјероватно не, јер овако упорно и надасве безобразно може радити само оcоба која има гене неких политичких личности Боке, не из тако давне прошлости који су заговарали ово исто или мало другачије,али намјера је иста.
