На слици: Чешко одмаралиште у Купарима

У листу „Политика” објављен је чланак „Срушен хотелски комплекс у Купарима из времена СФРЈ”. Уз чланак је била фотографија рушења хотела. Истакнуто је да је некад најелитније југословенско одмаралиште у Купарима, у којем су својевремено боравили Тито и бројне светске звезде нестало. Једини објекат који је преживео рушење је Хотел Гранд, који је требао бити обновљен  и постати централни део будућег туристичког комплекса. То је јавио хрватски портал Бизнисинфо а пренео Тањуг.  Купари су били симбол луксуза и престижа у некадашњој Југославији. Комплекс је био војно одмаралиште за високе официре, политичаре и дипломатске госте. Комплекс је могао да прими око 2.000 гостију. У понуди су били хотели високе категорије, приватне плаже и врхунска услуга. (1) То је све што је остало код неких  у сећању од Купара у СФРЈ. Треба се подсетити да историја није почела са Титом. Соколи су се сећали Купара као предратног чешког хотела.

Пре Другог светског рата Купари су били чешко одмаралиште. После Првог светског рата између Чехословачке и Југославије успостављени су савезнички односи. Обе земље су биле чланице Мале Антанте. Настављени су братски односи из времена Аустро-Угарске. Чеси су оснивали своја летовалишта на обалама Јадрана. Најпознатије летовалиште било је у месту Купари. Соколи из Дубровника приредили су излет и јавни час у Купарима 1927. Гости из Чешке срдачно су дочекали соколе. (2)

Године 1929 “Управа Соколског Гласника”, обратила се нарочитим позивом на сва братска Соколска друштва на чијем се подручју налазе купалишта, лечилишта, опоравилишта итд., једном речи на она места, која би могла својим природним, здравственим и другим красотама и добринама привући на себе позорност – не странаца – већ нас Југословена-Сокола, који смо до сада на жалост за те наше крајеве, њихове лепоте и користи знали  мање, односно показивали мање занимања и разумевања него странци. Данашње свечано издање упозориће тим својим огласима под горњим насловом бројне своје претплатнике у домовини а и у  братској Чехословачкој и Пољској на богатство наше домовине. Упозориће северну нашу браћу и сестре на све те красоте и позвати их да дођу на своје “Словенско море!” Наша је дужност, да се већ једном пренемо и да почнемо у живот провађати гесло “Свој своме!” Ево нам најлепше прилике. (3)  Прашки „Народни листи” од 22 маја 1932. објавили су позив : „Чехословачка република има много природних красота, али нема мора, међутим га имају зато наша браћа Југословени, чија земља није за нас иностранство и туђинство, јер се међу њима осећамо као међу својима најближима. Сматрамо зато својом дужношћу да скренемо пажњу свакоме, који жели да се опоравља на мору или који треба да према  лекарској препоруци, пошаље своју децу на море, да се одлуче свакако за југословенски Јадран. На то смо посебно обвезани ове године с разлога, што се спрема огромна маса југословенског Соколства, на наш слет, па ако се око 8.000 Југословена, при овој опћој кризи, одлучило да дође к нама у Праг, онда је тај њихов гест а уједно и жртва збиља убедљив доказ пожртвоване братске љубави, која се не сме заборавити. Остајмо верни један другоме, узврачајмо љубав љубавју, позорност позорношћу. Зато морате ли на море, дајте свакако предност Југославији, њезином и нашем Јадрану !”. (4) На Фестивалу нитратног филма у Кинотеци у Београду 2017 године приказан је филм из 1931 године „Морска бања Купари у чаробном окружењу Дубровника” о летовању чешких туриста.  Путовало се експресним возом Праг-Сплит. Одакле је настављен пут бродом и аутомобилима до Купара. У филму је приказан боравак чешких гостију у Купарима. (5) У то време Италија је истицала своје претензије на источну обалу Јадрана. Због Савеза Мале Антанте уместо чешких туриста на Јадрану могли су да се појаве и чехословачки војници.

Везе између словенских народа створене у борби против Аустро-Угарске Монархије настављене су и после Првог светског рата. У међуратном периоду у ослобођеним словенским државама дошло је до практичне примене  словенске узајамности кроз летовања на Приморју у Југославији. И власти Југославије и Чехословачке водиле су заједничке акције за политичко, економско и културно зближавање њихових народа. Са своје стране соколи су пропагирали летовање на Јадрану као „Словенском мору“. Хотели чији су власници били повезани са соколима, оглашавали су се у „Соколском Гласнику“ који су читали и соколи из Чехословачке и Пољске. Чеси су сматрали да је морска обала Југославије и њихова обала. Зато су оснивали своја летовалишта на Приморју. Најпознатије и највеће чешко летовалиште било је у месту Купари код Дубровника. После Другог светског рата у СФРЈ Купари су били  најелитније југословенско одмаралиште, где су боравили Тито и бројне светске звезде. Било је то војно одмаралиште за високе официре, политичаре и дипломате. То је све што је остало код неких  у сећању од Купара у СФРЈ. Насупрот њима Соколи  се сећају предратног хотела Купари као чешког хотела.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1.  „Срушен хотелски комплекс у Купарима из времена СФРЈ”, „Политика”, Београд, 29 март 2026, Регион, стр. 4;

2. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 72, 73; В, „Соколско друштво у Дубровнику”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15. маја 1927, бр. 9, стр. 210; „Из Соколске жупе Алексе Шантића-Мостар”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15 априла 1927, бр. 7, стр. 155; В.П. „Из Соколске жупе Алексе Шантића-Мостар”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 30. септембра 1927, бр. 18-19, стр. 308;

1. „Са сунчаних обала нашег Јадрана наша купалишта и летовалишта”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1 јула 1929. бр. 13, стр. 17;
2. „Словенска солидарност”, „Кроника“, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 маја 1932, бр. 22, стр. 4;
3. „Програм XIX фестивала нитратног филма”, Београд, 2017, стр. 43;