Пише :Дејан Бешовић

У Тиват општини  налазимо 42 насељена мјеста. Измијењен је број насеља у општини у односу на стари Закон о територијалној организацији: насељена места Красићи и Лепетани су промијенила званична имена у Крашићи и Лепетане; насеље Богишићи је укинуто и од његовог подручја и од дјелова других насеља су формирана нова насељена места: Бјелила, Бонићи, Брдишта, Горње Сељаново, Горњи Богишићи, Горњи Калимањ, Горњи Крашићи, Градиошница, Доње Сељаново, Доњи Богишићи, Доњи Калимањ, Доњи Крашићи, Думидран Вријес, Жупа, Кава, Какрц, Калимањ, Калуђеровина, Костићи, Кукуљина, Мажина, Марићи, Ново Насеље, Никовићи, Обала Ђурашевића, Опатово, Подкук, Сељаново, Триповићи, Цацово и Чешљар.

Горња Ластва је мало мјесто у Тивту – Бок которска медитеранског типа, на брду Врмац који раздваја тиватски и которски залив. Налази се на 300 метара надморске висине и удаљена је 3 километра, локалним асфалтним путем, од јадранске магистрале. Смјештена је на осунчаној падини брда Врмац са погледом на тиватски залив и даље, преко полуострва Луштица, на отворено море. Насеље на томе мјесту постоји од давнина.

Од настанка насеља, камене куће су грађене и разграђиване да би се на њиховом мјесту градиле нове, савременије. Многе куће су временом напуштене и међе урушене, али аутентичност традиционалног начина градње и укупног амбијента није ничим нарушена. Данас најбоље очуване и најзначајније  куће у насељу потичу углавном из 19. вијека. Из истога  доба је и млин за маслине у којем се до данас није ништа промијенило, а маслине се још увијек мељу као некада – млин покреће људска снага.Жупна црква свете Марије грађена је у 14. вијеку и у њој су бројни и вриједни уметнички предмети: олтар од разнобојног мермера, олтарна пала са сликом Богородичиног рођења, за коју се вјерује да је дело венецијанског сликара Андреа Тревисана, романички златни крст, олтарна слика звана Госпа од Ловрата, а још старија је црква светога Вида која је подигнута у 9.вијекуу  и налази се на врху истоименог брда изнад Горње Ластве.Горња Ластва је у вријеме свога пуног живота, у првој половини 20. вијека, имала око 500 становника и више од 100 стамбених кућа. Била је економски заокружен систем, становништво је гајило стоку и обрађивало земљу тако да је производило хране довољно за своје потребе. У селу је било седам млинова за маслине, једна воденица за жито, 12 гувна, 24 почула (бунара) и 5 каптажа за воду. На околним су падинама били виногради, маслињаци, воћњаци. Горња је Ластва била организована у своју општину до Другог свјетског рата, имала је школу од 1845. године, жупника, и „ Тамбурашко друштво“. Лазар Томановић спомиње брдо Свете Петке у Боки которској. Изнад Ластве је брдо Грлице, иза кога се види још више брдо Свете Петке, гдје су развалине, вјероватно истоимене цркве. Ластовљани су били добри занатлије, посебно зидари. Многи су навигавали – пловили на бокељским бродовима.После Другог свјетског рата, Горња Ластва, биљежи стални пад броја становника. Становништво се сели ближе мору, односно радном мјесту, најчешће у Доњу Ластву или у Тиват. Већина Ластовљан данас живе углавном у Доњој Ластви и Тивту.

Доња Ластва је мало приобално мјесто, у подножју брда Врмац, са архитектуром у венецијанском стилу, 4 километра западно од Тивта, на путу за Лепетане. У насељу постоји црква Светог Рока из 1903. године. Доња Ластва је насеље у које су се, нарочито од 1950. године и у последњих неколико деценија, насељавали мјештани из Горње Ластве. Данас је Доња Ластва једно од туристички веома атрактивних приградских насеља града Тивта, у коме се налазе хотели Камелија и Парк.

Богдашићи и натпис из богдашићке цркве, који по Миклошичу Mon. Serbica наводи у свом Шематизму од г. 1876. владика бококоторски Герасим , говори „да је цркву Св. Петра и Павла у Богдашићима саградио епископ зетски Теофит в области Св. Михајила в дни благочестивао и Богом државнаго господина краља Стефана Оуроша сина Првовјенчанаго краља Стефана, внука Св. Симеона Немање в љето 1269. Манастиру превлачком припадао је осим Луштице и Кртола сав онај предио, што лежи од Лепетана до Грбља, гдје се налази и село Богдашићи. То је област Светог Михајила, што се у натпису спомиње, а која се у народу звала и данас се зове Михољски збор. „У вријеме Лазара Томановића, као и данас, то је католичка црква. Они не негирају натпис, али због чињенице да је плоча данас преломљена, тврде да је ту касније дозидана.

                           (наставиће се)