Пише :Дејан Бешовић

Други одговор који смо навели као први: зато што је Котор просто град, допуњујемо навођењем чињенице да Свети  Сава ниједно епископско сједиште није поставио у граду, већ их је поставио у манастирима. Симболика и поруке су више него јасне. Град је, осим једног, а и тај је небески — мислимо на Нови, Горњи, Небески Јерусалим — синоним за свијет, мјесто грехо-пада, мјесто гријеха, област таштине и гордости, прије или касније урушена вавилонска кула. Монаштво и манастири настају као бијег из града и од града. Град је тамница људској души. Псалмопојац Давид пјева: „Порази Господе, и раздијели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду; дању и ноћу то ходи по зидовима његовијем; злочинство и мука је посред њега. Усред њега је погибао, с улице његове не одлази пријевара и лукавство“ (Пс. 54,9-11). Тако је било у вријеме цара Давида, тако је било у доба Светиг Саве Немањића, тако је и дан-данас, тако ће, на жалост, бити и до судњега дана, до другог и страшног доласка Господњег. Град је мјесто борбе за престиж, новац и власт. При томе се средства не бирају, почевши од мита, преко лажног свједочења, завршно са арсеном. У граду је човјек роб гријеху и другом човеку. Зато Свети Сава изводи епископско седиште из центара политичке власти и доводи на мјесто власти и сила духовних. Митрополит Амфилохије каже Манастир је мјесто икономије и економије, молитве и рукодјеље. Мјесто ван града, ван свијета, мјесто покајања, смирења, самоумањења, мјесто гдје царује истинити Цар или Цар истине, а не робови страсти, гријеха и мамона. Манастир је мјесто освећено, окађено кадом и миомирисима земаљских и небеских кадионица. Манастир је мјесто слободе, духовне и тјелесне, мјесто гдје столује и борави Бог. И зато је разумљиво да у њему столује онај који је икона тог истог Бога — Епископ. Превлака је Богом дано и спремано мјесто да на себе прими манастир, бедемима духовно и физички одвојеног од свијета, утврђени град, али град небески. Значи: не врева и кошмар, већ мир и склад; не тјескоба, студ и сјен града, већ ширина, топлота и освијетљеност манастирске, монашке кошнице.Преостали су нам још историјски и духовни разлози. Најприје, дакле, историјски.Знао је Свети Сава да се само на тврдом камену станцу провјерене прошлости може и мора сазидати грађевина садашњости, која ће својим слогом зидања досећи и изнијети висину будућности. Дубина прошлости мора бити што дубља да би будућност била што виша. Прошлост мора бити што ближа почетку да би будућност дочекала крај. Тада између њих тако удаљених има више простора и времена за садашњост, односно, вријеме обољело и раздијељено на јуче, данас и сјутра има боље изгледе да се исцијели, дакле поврати у цјелину, има већу могућност за своје преоблачење и преображај у вјечност. Свети Сава се трудио да почетак Зетске епископије постави на прошлости мјеста чији би почетак био што ближи Ономе који сам за себе рекао да је Почетак, из простог разлога да би њен конац, завршетак њене будућности био непосреднији Њему који је такође и Крај Почетка . Значи, требало је за своју епископију изабрати мјесто чија би прошлост даље и дубље досезала и допирала до Христа, који је Алфа и Омега, Почетак и Крај. Превлака је била спремна да и овом захтјеву да најбољу понуду и задовољење. Прошлост Превлаке, од свих прошлости мјеста у Зети, изгледа, била је најближа Христу.Иако ће наредна археолошка истраживања Превлаке сигурно доносити нове и значајне податке и чињенице, увјерени смо да ће нова открића остати свеукупно међу најзначајнијим и најважнијим. Горан Комар пише : Испод темеља олтарске апсиде Превлачког храма откривен је хришћански гроб покојника коме је због доступности очишћен само горњи дио скелета. Од налаза располажемо само новчићем из времена цара Диоклецијана, великог, можда и највећег прогонитеља хришћана, откривеног у земљи изнад покојника. Према налазима антрополога ријеч је о мушкој особи робусне грађе динарског типа, око педесетак година старости, чија је горња вилица претрпјела оштећење, али у вријеме знатно прије смрти. Спремни смо да вјерујемо да је у питању гроб ранохришћанског мученика, и с обзиром да је сахрањен испод тзв. „горњег места“, које припада Христу, односно, његовој литургијској икони — епископу, могуће је да је ријеч о епископу ране цркве у овом дијелу тадашње провинције Далмације, потом, Превалиса, о којој немамо никаквих писаних података. То је најдубљи и најстарији траг и датум у хришћанској историји Превлаке за који је Свети Сава свакако знао, јер су према црквеном предању, писаним историјским и подацима из житија светих, прве хришћанске богомоље, тзв. мартирији, подизани управо на гробовима раних мученика или епископа. Дубина прошлости овог гроба била је довољно близу Христу и довољно јак историјски разлог и за одабир Превлаке и за њену будућност која ће због своје духовне висине постати христолика. „Откривши у ранохришћанском гробу јак историјски мотив, ми смо истовремено пронашли камен темељац духовне осе која је имала да повеже прошлост и будућност, да земљу споји са небом, а нас пренесе из времена у вјечност. Зато је Свети отац наша Сава дошавши на Превлаку, тачно изнад овог гроба, побо свој архијерејски жезл и архипастирски штап рекавши: „Овде станује живот вјечни и тече извор живе воде. Овде копајте!“Географија је сва земаљска и о земљи; клима и привреда су изнад и из ње; политика је дио свијета и плод свјетски; историја је у темељима свијета и земље; све скупа ове области, искуства и знања припадају земљи и земаљском размишљању и расуђивању. На земљи и земаљским стварима нема слободе истините, све сама датост, условљеност и зависност и привезаност. Као орао који би хтио да се вине у висине, које су његов дом и домовина и он њихов господар и управитељ, али коме су ноге ужетом везане за тло и он не може да полети ка својој отаџбини, тако и ум који се бави стварима, пословима и законима земље, па се још и пристрашћем везује за њих, не може да се подигне на орловске висине и да отуда, одозго с ње орловским оком и погледом све сагледа, не као исцјепкане и иситњене дјелове, већ као цјеловиту исцијељену цјелину, и потом све то исциљено својим орловским крилима обухвати и закрили. Наиме, сви разлози „за“ Превлаку, које смо до сада наводили представљају само дјелове Превлачке стијене која се из приземља посматрана, није могла сагледати и доказати; требало је ствар посматрати и измерити одозго, с неба, не штапом и канапом, теговима и судовима, новцем и уговорима, већ духовним аршином, сочивом духа Светога  измјерити, премјерити, извагати и сагледати небески високу „необориму“ стијену Превлачку. Архимандрит Јустин Поповић ће уз забиљежити још 1925 .године ,“Небопарни и небокрилни и небооки, небески и духовни орао био је Свети Сава, који се на духовним струјама успињао и узносио изнад Превлаке и изнад Ловћена, и одозго са небеског крова и звоника Цркве Христове, једине живе грађевине која своје темеље има на земљи а куполе са златним крстовима на небесима, кажемо, уочио и угледао највећи, а самим тим и најдовољнији разлог за подизање Превлаке, односно, седишта прве Зетске епископије управо на њој.“

                           (насравиће се)