Мјештани Лијеве Ријеке годинама трпе штету од мрког медвједа, законски заштићене врсте, али и од дивљих свиња. Вукомир Аџић за двије године четири пута је избјегао смрт. Из Ловачке организације Подгорица кажу да регулацију треба успоставити на нивоу државе. Мјештанин Лијеве Ријеке Вукомир Аџић за двије године четири пута се срео са мрким медвједом и избјегао сигурну смрт. Последњи пут близак сусрет са звјерком имао је прије пар дана када се спасио скоком са стијене високе преко пет метара. Током прошле године у Црној Гори евидентирано је 48 случајева штете од мрког медвједа, који је строго заштићена врста. На удару су најчешће били пчелињаци, али и домаће животиње, па је тако Аџић прошле године остао без два брава, односно двије овце.
Аџић није једини у селу који је трпи штету од медвједа. Бука је један од начина да одврати мдвједа са имања које се простире на 30 хектара.
Из Ловачког друштва Подгорица појашњавају да медвједи долазе у села јер су већином напуштена, а учинковите мјере превенције су: чобанице, гасни топови, али и бибер спреј у директном сусрету са медвједом.
–Ми генерално као ловачка организација имамо доста самих пријава уништених кошница, уништених торова, међа, сувомеђа, ограда и покушавамо да надомјестимо и надокнадимо сме штете. Имамо доста тога и документованог. То је заштићена дивљач. Строго заштићена дивљач. То је један од већих ресурса наше државе и како такав, морамо се понашати према њему. То што смо ми, ајде једним дијелом у његовом хабитату не значи да треба да се одстрани. Просто треба нека регулација да се донесе на нивоу државе. Евентуално, не знам, да ли би то биле неке, ајде да кажем, службе заштите или евентуално знаци неког раног упозорења. Међутим, популација је прилично велика и то би било прилично компликовано да се изведе, навели су.
У свијету је једно од рјешења за смањење броја популације остарјелих јединки, комерцијални лов.
-Сама та варијанта комерцијалног лова у Африци је спасила лавове зато што су се јединке које су остарале, одрадиле свој биолошки циклус и дошло до самог угинућа, оне су дијелом рехабилитоване и нудиле су се ловцима у комерцијални лов. И тај лов је, односно цијена тога лова с тим приходима су се поткријепили сами национални паркови и сама ревитализација цијелог система, истакли су.
Много су чешће штете које причињавају дивље свиње.
-Као штеточина доминантно се лови дивља свиња. Велики број ловаца се бави тим ловом, погонски лов са псима водичима, закључују из Ловачког друштва Подгорица.
Највећи проблем што се тиче самог односа према дивљачи условљава разуђеност терена, закључује Микић.
извор: ртв подгорица
