Пише: Тихомир Бурзановић
Док грађани у Црној Гори сваке седмице гледају у табле на бензинским пумпама и рачунају колико ће их коштати пут до посла, држава се и даље вози – без много бриге. Најављено поскупљење горива са 1,50 на 1,75 евра по литру значи нови удар на кућне буџете, али и на буџет саме државе. Разлика је само у томе што грађани плаћају из свог џепа, а држава из џепа свих нас.
Разлог за нови скок цијена лежи у ескалацији сукоба на Блиском истоку и нестабилности на тржишту нафте. Мале државе попут Црне Горе ту немају никакав утицај. Али имају потпуну контролу над сопственом потрошњом. Управо ту почиње прича о једном од највећих симбола административне раскоши – службеним аутомобилима.
Црна Гора има око пет хиљада службених возила. Само за гориво тих аутомобила годишње се издваја око девет милиона евра. То значи да се у државној администрацији потроши приближно шест милиона литара горива годишње. Ако цијена порасте за 25 центи по литру, држава ће плаћати око 1,5 милиона евра више годишње за исту потрошњу. Без нових путовања, без нових обавеза, без иједног додатног километра.
Само због скупље нафте.
Али прави проблем није тих милион и по евра. Прави проблем је чињеница да држава уопште има толико службених аутомобила.
За земљу од нешто више од пола милиона становника, пет хиљада службених возила значи да је службени аутомобил постао скоро институционално право. Министарства, управе, агенције, јавна предузећа – свако има свој мали возни парк. У пракси, многа од тих возила више личе на приватни превоз функционера него на средство рада. У већини европских земаља број службених аутомобила је строго ограничен. Чак и високи функционери често користе јавни превоз или дијељене службене аутомобиле. У скандинавским земљама министри нерјетко сами возе службена возила или долазе на посао бициклом. У Црној Гори, међутим, службени аутомобил је и даље симбол функције.
Када дође криза, такав систем постаје прескуп.
Једноставна рачуница показује да би смањење броја службених аутомобила за само хиљаду донијело уштеду од око 1,8 милиона евра годишње на гориву. То би практично покрило комплетно ново поскупљење.
Другим ријечима, проблем би могао бити ријешен једном одлуком – смањењем броја службених возила.Али управо ту долазимо до суштине проблема. Црногорска политика деценијама показује да много лакше повећава трошкове грађанима него што смањује сопствене привилегије.
Зато ово више није само економско питање. Ово је питање политичке културе.Ако држава нема новца за скупље гориво, онда је логично да има мање аутомобила. Ако има новца за пет хиљада службених возила, онда нема право да се жали на цијену горива.
У супротном, остаје стара пракса: грађани ће бројати сваки литар на пумпи, док ће се држава и даље возити као да криза почиње тек на капији бензинске станице.Јер у земљи у којој администрација има пет хиљада службених аутомобила, проблем није само у цијени горива. Проблем је у томе што је држава одавно навикла да се вози – на рачун грађана.
А , сада мало рачунања
- Поскупљење од 25 центи по литру празни буџет
Са садашњих девет милиона евра за гориво, држава ће због нових цијена плаћати најмање милион и по евра више годишње. - Пет хиљада службених возила – луксуз мале државе
За земљу од нешто више од пола милиона становника, овај број службених аутомобила постао је симбол административне привилегије. - Једна политичка одлука може уштедјети милионе
Смањење возног парка за само 20 одсто покрило би цијелу разлику насталу поскупљењем горива. - Док грађани штеде сваки литар, држава се и даље вози
Право питање није колико кошта гориво – већ колико кошта систем који га троши.
Прецизнија економска рачуница
Ако држава годишње троши 9 милиона евра за гориво при просјечној цијени од око 1,50 евра по литру, то значи: укупна потрошња ≈ 6 милиона литара горива годишње
Када се то подијели на 5000 службених аутомобила, добија се просјек: 1200 литара годишње по возилу
Ако је просјечна потрошња службеног возила око 7–8 литара на 100 км, то значи да једно службено возило у просјеку пређе:15.000 – 17.000 километара годишње
Ефекат новог поскупљења
Ако цијена порасте на 1,75 евра по литру: 6 милиона литара × 0,25 € = 1,5 милиона евра додатног трошка
То значи да ће укупни трошак горива за службена возила порасти:са 9 милиона на око 10,5 милиона евра годишње
Потенцијална уштеда
Ако би се број службених возила смањио: за 1000 аутомобила → уштеда око 1,8 милиона евра годишње, за 2000 аутомобила → уштеда преко 3,5 милиона евра
Што значи да би само рационализација возног парка могла не само покрити поскупљење горива него и смањити укупне буџетске трошкове.
