Премијер Србије Зоран Ђинђић убијен је у атентату 12. марта 2003. године, а Влада је неколико часова послије убиства прогласила ванредно стање у Србији, док су као извршиоци одмах осумњичени припадници Земунског криминалног клана и дио припадника касније укинуте Јединице за специјалне операције /ЈСО/ МУП-а Србије.

Током ванредног стања, које је трајало до 22. априла 2003. године, полиција је у акцији „Сабља“ ухапсила више од 11.000 особа, међу којима и политичаре, високе војне официре и носиоце правосудних функција.

У августу 2003. подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у организовању атентата, суђење је почело 22. децембра те године у Окружном суду у Београду, који је 23. маја 2007. године прогласио кривим оптужене који су осуђени на укупно 378 година затвора. На по 40 година затвора осуђени су бивши командант ЈСО Милорад Улемек Легија и његов замјеник Звездан Јовановић, као непосредни извршилац убиства.

Политичка позадина убиства Ђинђића никада није откривена.

Ђинђић је рођен је 1952. године у Шамцу, а дипломирао је на филозофском факултету у Београду 1974. године. Докторирао је 1979. на Универзитету у Констанцу код Јиргена Хабермаса.

Функцију премијера Србије обављао је од 25. јануара 2001. до атентата 12. марта 2003. године и био је први демократски изабран премијер након пада Слободана Милошевића.

Аутор је низа дјела, међу којима су „Субјективност и насиље“ и „Југославија као недовршена држава“.