У савременом свету, окултизам се често промовише под маском „духовности“, ширећи се из иностранства кроз „мрачне центре“, прерушен у фолклор или празнике како би се стекло широко прихватање. Ова „духовност“ је демонске природе, а фолклор и празнични догађаји служе као нека врста иницијације у окултно и пут ка сатанизму.

Ноћ вештица је одличан пример таквог „празника“. Последњих година, не само да се широко слави, већ је изазвао праву пометњу и на Западу и у нашој земљи. Као што ће бити приказано у наставку, суштина овог „празника“ је да улије страх и терор код његових учесника.

Прослава Ноћи вештица, која пада 1. новембра, поклапа се са католичким Даном Свих светих. Назив „Халовин“ потиче од „All Hallows’ Eve“ – „вече пре Дана Свих светих“. Други назив за то је Hallowmas или Дан Свих светих.“

На овај дан на Западу је уобичајено славити уз застрашујуће маске, лампионе од тикви, костиме, необуздано плесање, разврат, пијанство и тако даље. Нажалост, овај одвратни „празник“ је брзо продро у нашу земљу, као једна од многих погубних „позајмица“ из духовно (и осталог) дегенерисаног западног света. Стога, ми, као представници Митрополије, упућујемо ово обавештење верницима и свим заинтересованим читаоцима.

Али о чему се ради? Протојереј Стефан Стефанопулос, познат по својим антијеретичким списима, објашњава:

–Ноћ вештица потиче од древног келтског фестивала Самаин. Овај празник означава крај лета и почетак келтске Нове године, када су друиди приносили жртве боговима. Веровало се да Самаин, бог смрти, шаље зле духове широм света током овог периода да нападају људе. Када је стигла зима и сунце слабије сијало, веровало се да ови зли духови почињу да муче људе својим триковима. Да би се одбранили или прикрили од ових злих ентитета, људи би се сами облачили као… зли духови.

Протојереј Стефан Стефанопулос наставља: ​​„Ноћ вештица је посебно популарна међу вештицама и виканима. Вика није само филозофско учење, већ и практична магија, која вуче корене из претхришћанских европских традиција и ритуала, посебно из древних грчких, келтских и саксонских религија… Следбеници овог покрета (виканци) верују да се у ноћи 31. октобра граница између светова – физичког и духовног – тањи, што ствара повољне услове за некроманте који желе да успоставе контакт са мртвима“!

Празник Ноћи вештица, према некима, носи и паганска и сатанистичка значења. Антон Лавеј, оснивач застрашујуће „Цркве Сатане“ (1966), тврдио је да је усвајање паганских веровања и ритуала једнако добровољном покоравању Сатани и посвећености њему. По његовом мишљењу, облачењем у застрашујуће костиме и маске на овај дан, људи изражавају своју покорност ђаволу. И нагласио је: „ Драго ми је што хришћански родитељи дозвољавају својој деци да се клањају ђаволу барем једну ноћ у години. Добродошли на Ноћ вештица !“

Џон Рамирез (1963), бивши врховни свештеник сатанизма који је прешао у хришћанство, рекао је да облачењем чак и наизглед безопасних анђела или сирена за Ноћ вештица „дајете ђаволу законско право да промени ваш идентитет“.

Међународна унија егзорциста, у својој публикацији против Ноћи вештица, извештава да су на овај пагански празник, „у ноћи са краја октобра на почетак новембра, поред бројних магијских ритуала, вршена жртвовања животиња, а вероватно и људи“.

Начин на који се слави Ноћ вештица открива његову злокобну природу. Као што госпођа др Ангелики Хаџијану пише у свом чланку на исту тему: „Према обичају овог празника, 31. октобра, мала деца се облаче као вештице, вилењаци, гоблини и духови и иду од куће до куће како би сакупили што више слаткиша, што је познато као ‘трчак или посластица’“! И она наставља: ​​„Бројни извештаји указују на то да се сатански ритуали и жртвовања животиња изводе у ноћи 31. октобра. Значајно је да у Сједињеним Државама организације за заштиту животиња престају да стављају црне мачке на усвајање уочи овог празника и до 2. новембра, „плашећи се окрутности према животињама, које су обично у центру пажње у ово доба године“, док друге забрањују усвајање црних мачака током целог октобра. Према колумнисткињи Рејчел Квигли, организација за заштиту животиња Animal Orphanage извештава да многи људи жртвују црне мачке за Ноћ вештица“!

Тако родитељи, несвесни правог значења овог „празника“, несвесно увлаче своју децу у окултни свет, предајући их „убици од почетка“, то јест ђаволу (Јован 8:44)! То доводи до тога да се мистичне и апсурдне идеје, као и слике насиља, усађују у невине душе деце, што на крају има штетан утицај на њих. „Прослава Ноћи вештица, како се данас обележава у многим земљама западног света, није толико невина колико њени присталице покушавају да докажу. Ноћ вештица промовише паганска веровања о миру и вези са светом духова и покушај је да се мала деца упознају са елементима магије. Овај празник ствара утисак да је могуће комуницирати са духовима другог света и може постати прелудијум за придруживање врачарским групама за оне који су посебно заинтересовани за ову ствар“.

Док смо већ код тога, напоменимо да и папска „црква“ има свој празник, сличан Ноћи вештица: Дан мртвих. Пореклом из Централне Америке, овај празник обележава привремени повратак душа преминулих рођака и вољених на Земљу. Слави се у Мексику (посебно у централним и јужним регионима), Гватемали, Хондурасу, Никарагви, Салвадору и другим земљама са становништвом централноамеричког порекла, крајем октобра и почетком новембра.

Занимљиво је да се овај празник поклапа са прославом Ноћи вештица, Дана свих светих и Дана задушница у западним хришћанским црквама.

На овај дан је обичај да се људи часте слаткишима у облику лобања, ковчега или скелета („Калаверас“), служе алкохолна пића и чувени „хлеб мртвих“, посут црвеним шећером (симболиком крви). Декорације укључују наранџасто цвеће, познато као „цветови смрти“, за које се верује да одбија смрт.

Традиције Дана мртвих укључују стварање кућних олтара, названих „офрендас“, у знак сећања на покојника. Ови олтари увек укључују цвеће (обично невен), хлеб мртвих и храну и пиће које су покојници уживали, све у част њиховог сећања. Фотографија покојника се увек приказује, и, наравно, прате је чувене калавере (лобање) направљене од шећера. Ово је још један остатак прехришћанског анимизма, укључен у традиције и литургијске обреде јеретичког папизма, и сведочи о његовом недостатку истинске духовности!

Нажалост, последњих година, Ноћ вештица се „слави“ и у нашој земљи, која прихвата све што „цвета“ на декадентном Западу. Дечије продавнице су испуниле своје излоге чувено застрашујућим додацима овог „празника“. Ноћ вештица сада има свој дом у Атини: Фестивал вештица Аидонакија – место где се забава сусреће са ужасом… Штавише, аутобуска линија 57 Атина-Солун „обучена је у наранџасто и црно, са паучином, скелетима и слепим мишевима“. Другим речима, они претварају ужас и страх у забаву! И то није изненађујуће: циљ окултиста је да људе, а посебно децу, навикну на онострано и застрашујуће , како би се на крају више не плашили терористичког Сатане и његових мрачних дела, како би се помирили са њим!

Завршавајући наше обавештење, упућујемо братски апел нашим драгим читаоцима: препознајте демонску природу „празника“ Ноћи вештица и не дозволите својој деци да учествују у овим далеко од „безопасних свечаности“, да их ђаво не пороби. Морамо се ослободити погрешне представе да су такви „празници“ само фолклор и изговор за забаву. Ђавоље трикови нису извор забаве или игре, већ смртоносне замке осмишљене да нас лише божанске благодати и учине нас његовим робовима. Апостол Павле нас саветује: „И не дајте места ђаволу“ (Еф. 4:27). Стога нас наша Света Црква позива кроз Свете каноне и списе Светих Отаца да не учествујемо у таквим догађајима. Канон 62 Шестог Васељенског сабора (у Трулу) осуђује све маске, слике и прерушавања и за њих намеће строгу казну екскомуникације. Уздржајмо се од активности које су остаци прехришћанских паганских верских обреда, кроз које ђаво настоји да нас потчини својој разорној моћи.

+ Одељење за јереси и парарелигије

Извор: СВЕТА МЕТРОПОЛИЈА ПИРЕЈ – Одељење за јереси и ПАРАРЕЛИГИЈЕ, Пиреј, 27. октобар 2025.