Пише: Дејан Бешовић
Као посљедица учесталих сукоба, веома мало цркава је било изграђено у Пиперском крају. Сви црквени објекти у том подручју су православни. Највећи манастир у том крају јесте Српски православни манастир Ћелија Пиперска највероватније из 12. вијека. Овоме иде у прилог да је данашњи манастир окружен са двије значајне ископине: Градином, из 9. вијека, за коју се претпоставља да је била сједиште Епископије, а друга је Дјевич град, за који се мисли да је био женски манастир. Ту се налази и ископина цркве, претпоставља се из 6. вијека, која је била посвећена Арханђелу Михајлу. Сматра се да је манастир Ћелију Пиперску подигао Стефан Немања. У 17. вијеку га је обновио Преподобни Стефан Пиперски који је тамо боравио до своје смрти. Од осталих цркава треба споменути ону на Близни и Бјелоглаву у Радећи, гдје је било опште пиперско збориште. Такође, међу манастирима у близини Пипера је и раније споменути женски манастир Дуга Морачка,која територијално припада Братоножићима . Подигнут је у 13. вијеку и ктитор му је био Вукан Немањић. Посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Манастир је првобитно саграђен на Госпођин пољу на ушћу Мале ријеке у Морачу, на око 10 километара удаљености од садашње локације. Због непрестане опасности од Османлија и пријетњи по манастир, 1752. године, Пипери, Кучи, Братоножићи и Васојевићи га измештају на скровитије места у село Дуга, испод Калуђеровог брда. Оно је пуно пећина, у којем су се у 14. и 15. веку подвизавали монаси исихасти, што говори о дугој активности и традицији православља у овим крајевима. Према предању, у вријеме премјештања била је колона људи у дужини од 6 км, који су са руке на руку пренијели су камен по камен манастира за једну ноћ.Три године касније, 1755. год. већ има доказа да је манастир активан, јер тада владика Сава и Василије Петровић поклањају 20-ак богослужбених књига манастиру на Дуги.Ту су постојале и четири капије, којих данас више нема, гдје је свако племе улазило на своју капију, које су биле распоређене симетрично у облику крста у односу на храм. Овде се подигао и велики духовник 19. вијека – архимандрит Мојсије Зечевић, чије је сједиште било у Ђурђевим Ступовима. Он је од 3. до 15. године свог живота био је у манастиру Дуги, гдје је и замонашен. Био је десна рука Св. Петру Цетињском, и много учинио на утврђивању православља и учествовао је у спрјечавању мимењања вере у Ислам свог племена Васојевића.У близини у сусједним Братоножићима са којима су Пипери везани, је и манастир Светог Николе у Пелевом Бријегу који је био активан још у време српске династије Немањића.Поводом питања религије Пипера, историчар Владимир Ћоровић је на основу дјела Историја Црне Горе Симе Милутиновића навео у Историји српског народа да су до 1610. године, иако српско племе, Пипери били католици.Треба напоменути да је ово период интензивнијег рада римокатоличких свештеника у просторима под Османлијама. Милутиновић је то изнио на основу народног предања из Куча о преласку дијела Куча католика српске националности, конкретно Дрекаловића, и других, у православље за вријеме владике Руфима и да је то завршено почетком 17. вијека. Конкретно, Сима Милутиновић наводи да је Руфим превео назад у православље Куче и Дрекаловиће, које су околни католички Албанци, како Сима Милутиновић каже, „намамили на католицизам односно, по чијим утицајем су се покатоличили. Вративши се назад у православље, и поред братимљења са околним албанским племенима, престали да дају своје жене да се удају за Албанце, већ су се само понекад женили Албанкама“
(наставиће се)
