Пише: Иван Милошевић
Павле, брате, о јаду си нас забавио! Твој споменик не само што је постао познат широм Балкана, па и свијета, него га поред цркве, чува и полиција. У овом времену када се криминалци обрачунавају међусобно и када све чешће неко од њих страда, полиција даноноћно чува твој споменик у беранском манастиру. Да се негдје не премјести, да негдје не оде, да негдје не одлепрша и тако усктрати један дио домаће јавности те радости да се дочепа споменика, конфискује и у директном преносу истопи у некој топионици. Прошло је више од два мјесеца од подизања споменика Павлу и његовом премјештању у манастир, а политичка и остала бука и брука се не смирује. Партизани свих боја, комунисти свих фела, не мирују, на ногама су и стријепе да неко Павлов споменик не изнесе из цркве. Чувају га као очи у глави, ваљда да покажу себи и осталима да су још живи, да мрдају и дишу и да се надају свијетлој будућности и времену када ће упасти у цркву и конфисковати Павлов споменик и коначно ставити тачку на обрачун са четничким војводом. Каква је то опсесија, нека врста менталне болести или емотивна опијеност револуцијом и револуционарном праксом, када један споменик изазива такву негативну реакцију и помаму код једног дијела атеистичке или такозване грађанске јавности?
Полиција и њен најтврдоглавији дио, АНБ, ухватили се Павловог споменика и не пуштају га. Мотре са земље и ваздуха, надгледају и контролишу ко долази да види споменик, записују у своју удбашку књижицу и шаљу даље на обраду. Кад-тад има да се открију имена свих оних који су долазили у манастир и обилазили Павлов споменик и кад-тад има за све то плате искључењем из јавног живота, добијањем наногице и медијским линчом да су заговорници средњега вијека и једне вељеиздајничке и кољачке идеологије. Па ти онда причај да нијесу времена комунизма, Хербранга, Копинича, Берије и Стаљина! Као да смо стали негдје између 1945. и 1948. године и замрзли се у том времену, окаменили од страха и ни милиметар даље. Године пролазе, али УДБА и даље истрајава, свакога дана све је јача, а како се ближи улазак у ЕУ, све је ригорознија према идеолошким непријатељима и према њима нема милости. Како је кренуло има УДБУ да принесемо на дар ЕУ и да је у Бриселу прикажемо као највеће државно достигнуће хиљадудугогодишњег Монтенегра!
И не пази само УДБА, пардон данашња полиција и АНБ, на идеолошку чистоту, него то чини и један медиј, а посебно један новинар, посебног кова и манира. Нема емисије на том медију коју уређује њен новинарски витез и вишеструки носилац партизанске споменице, а у којој се не помене Павле и оцрни као кољач и ратни злочинац. Стичем утисак да је и у том медију и код тог новинара УДБА тако добро одрадила свој задатак, да нема шансе наредних сто година да партизанске замијене неке друге споменице. Толико те емисије и тај новинар личе на удбашка саслушавања и утврђивања и присиљавања саговорника да ревидира у правцу комунистичких вриједности и осуде четника, да свакога четвртка прелиставам календар у дилеми у којем вијеку и деценији живим – 45-ој или 2025-ој?
И када се саберу те двије ствари, полиција или АНБ испред манастира и емисија и новинар једног медија, добија се парадоксалан резултат. И једни и други стреме ка ЕУ и прихватају без задршке све њене вриједности и невриједности, али ни по коју цијену не желе да се одрекну комунизма, чију идеологију је та иста ЕУ осудила као тоталитарну, изједначила са нацизмом и забранила њену пропаганду. Ко је овдје луд, збуњен, нормалан или ненормалан, нека свако конта за себе. Мени је одавно све јасно, али понешто ми баш и није!
И ко управља и влада овом полицијом или УДБОМ, пардон домаћом АНБ? Зар то нијесу странке и политичари који кажу да су раскрстили са бившим режимом и да све чине да тај процес заврше? Зар то нијесу људи који су дошли на власт енергијом и гласовима бирача са литија и којих данас не би било нигдје и нико за њих не би знао да није било митрополита Амфилохија и његове одбране цркве? Зар полицијом и домаћом УДБОМ не владају Демократе чији елитни функционери кажу да су Срби и да припадају српској вјери, имену и презимену? Да ли се то њихово српско опредјељење разбије о хриди комунизма, а када се то деси онда се све врати на стара, кумровачко-авнојевска подешавања и на видјело изађе њихов прави образ и право српство, али покривено петокраком и 29. новембром?
Полиција или домаћа УДБА са Павловим спомеником, понашају се као и војска према плочи у Морињу, односно чувају идеолошке благодјети Тита, Моше и Ђиласа. И да ли је случајно да и са војском и полицијом и домаћом УДБОМ тренутно управљају људи из исте странке? Досљедно комунистичке, зар не?
