Лажни цар Шћепан Мали, који је владао Црном Гором пуних 6 година, убијен је на данашњи дан 1773. године. Убио га је један његов слуга, а по налогу скадарског паше Бушатлије.
На слици видите и место у ком је сахрањен овај несвакидашњи лик наше историје, у манастиру Доњи Брчели, у Црмници код Вирпазара.
Шћепан Мали се ниоткуда појавио у Црној Гори 1766. године и пустио причу да је он свргнути руски цар Петар III, који се склонио међу Црногорце јер га је свргнула са власти његова жена, царица Катарина II Велика. Али није само наш Шћепан то учинио. Исто је поступио и вођа Донских козака и великог козачког устанка 1773-1775 Јемељан Иванович Пугачов, прогласивши себе за руског цара Петра III.
За нашег Шћепана се претпоставља да је био негде из Далмације или Босне. Митрополит Петар II Петровић-Његош, у свом делу ”Лажни цар Шћепан Мали“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић:
”Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот—ви ме каменујте”.
Шћепан се појавио у време док је Црном Гором владао већ остарели владика Сава Петровић-Његош 1735-1781, који је мудро балансирао у својој политици савезима са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе, и ослањајући се на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара владике Василија Петровића-Његоша 1750-1766, Шћепан преузима сву власт у земљи.
На свенародном збору на Цетињу 17. октобра 1767. године, Шћепан бива изабран за господара народа и државе и проглашен за српског ”цара“.
Он је првa личност у историји Црне Горе (која је као држава функционисала као теократска олигархија) који је успео да привремено раздвоји световну од црквене власти, што представља прекид у владавини владичанске куће Петровић-Његош.
За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су тада успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану.
Шћепан је иначе био велики српски родољуб коме је неостварени сан био рашири национални покрет Срба на Балкану који би довео до ослобођења и уједињења, обновом српског царства на чијем челу би био он.
Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник, архимандрит Авакум, 5. августа 1768. године. Шћепан је ишао у посету млетачком намеснику у Котору и на улазу, на которским градским капијама уочио је Немањићког двоглавог орла ког је назвао ”грб српскога краља Стефана“. Угледавши грб засузиле су му очи у изливу једног емотивног родољубивог набоја.
Шћепан је несумњиво успео да модернизује и оснажи Црну Гору. Успешно је сузбијао заваде међу црногорским и брдским племенима, сузбивши и крвну освету. Године 1771. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је изградњу путева, пописао становништво, уводи порез (у натури) итд.
Управо зато је сметао свим великим силама, а највише Турској која је и организовала његово убиство. И Русија се бунила против њега јер се издавао за руског цара, као и Венеција и Аустрија. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је своју власт градио Свети Петар Цетињски 1781-1830.
