На Тргу од ћирилице синоћ, 17. августа, одржано је вече посвећено Петру II Петровићу Његошу Ловћенском Тајновидцу. Програм под називом „Његош – четири јубилеја” био је у знаку 200 годишњице од доласка младог Радивоја Томова у школу оца Јосифа Троповића, 180-годишњице Луче микрокозма и 180 година од изградње капеле Св. Петра на Језерском врху и 100 година од њене обнове.
На самом почетку окупљене на Тргу од ћирилице поздравила је министарка културе у Влади Црне Горе Тамара Вујовић, која је нагласила да је са једне стране као Новљанка поносна што се управо на Тргу од ћирилице обиљежава 200 година од доласка Рада Томова у учионицу Јосифа Троповића, а са друге стране да је као представник Владе Црне Горе изузетно поносна на чињеницу што је од 2023. године Његошев дан државни празник, и што свједочимо да је од те године 13. новембар – дан када сви причамо о Његошу и славимо његово дјело – тачка која нас све окупља.
Пред бројном публиком, која је испунила Трг херцега Стефана, са протојерејем–ставрофором Гојком Перовићем разговарали су врсни познаваоци и истински поштоваоци личности и дјела Петра II владике црногорског – проф. др Соња Томовић Шундић и академик Синиша Јелушић. Од тема које су обиљежиле вече уважени саговорници су највише пажње посветили односу Његошевог формалног школовања, неформалног образовања и самоукости с једне стране и, са друге, невјероватних и ванредних домета које је он на различтим животним пољима достигао у току свог краткотрајног живота.
Након што су се осврнули на биографске факте – на оно што је познато и шта се може претпоставити када су у питању најраније дјетињство, одрастање и школовање младог Рада, као и на све оно што је на њега несумњиво оставило великога утицаја и трага, кључно питање око ког су о. Гојко, проф. Јелушић и проф. Томовић Шундић свили синоћњи разговор јесте: шта је то што је учинило да из скромних, у цивилизацијском смислу готово аксетских услова одрастања, за тако мало времена израсте један, у најширем смислу те ријечи, горостас духа и мисли?
Кроз занимљиву и динамичну дискусију они су поставили различите хипотезе и дали различите могуће одговоре на то питање.
Неки од закључака до којих се у разговору дошло јесте да је за Петра II прије свега карактеристична бескомпромисна богочежњивост и реализација оног архетипа који је за његову личност суштински, а то је архетип homo religiosus-а, као и да су за формирање Петра II кључни били сусрети које је кроз живот имао, како они са савременицима, и са мислиоцима и ствараоцима из прошлости, тако и онај најважнији, непосредни и лични сусрет са самим Миротворцем, са Оним који је источник живота и бића; сусрет генијално опјеван у Лучи.
Извор: СПЦО топаљско-херцегновска