Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије служио је данас са свештенством, на празник Светог свештеномученика Атиногена у Цетињском манастиру, помен пострадалим јунацима Вучедолске битке.

У бесједи по одслуженом помену, Митрополит Јоаникије је рекао да је славну битку на Вучјем долу, која се водила за ослобођење Херцеговине од петовјековног турског ропства, предводио књаз Никола, те нагласио да је Божија воља била да црногорско-херцеговачка војска предвођена књазом Николом побиједи далеко бројнију и спремнију турску војску.

–Бог је дао честитоме кнезу, који је лично предводио своју војску, да извојује славну и велику побједу на Вучјем долу. Просто је невјероватно кад упоредимо податке ратних резултата с једне и с друге стране, како је мала црногорско-херцеговачка војска, недовољно опремљена, недовољно обучена, могла дочекати али још више како је могла побиједити велику турску силу коју су предводиле тројица паша и како је извојевала та наша војска тако велику и славну побједу.

Митрополит Јоаникије је истакао храброст, јунаштво и заједништво црногорско-херцеговачке војске у бици на Вучјем долу и поучио да се прослава Вучедолске битке у нашој Цркви и народу увијек везивала за Празник Светог свештеномученика Атиногена.

-Заиста величанствена побједа, али ту није одлучивала само храброст која није била спорна, него понајвише Божија милост. Та Божија милост излила се на јунаке не само због њихове храбрости, него и због њихове једнодушности, због њихове спремности на жртву, због њихове спремности да се боре за слободу до смрти. Није било подјеле међу њима као што их данас има. То је био један народ, један језик, једна вјера, једно исто опредјељење – за слободу, за отаџбину. Очигледно да се Божија милост излила молитвама Светога свештеномученика Атиногена и зато прославу Вучедолске битке, увијек смо везивали за свеца, не за датум.

Митрополит је подсјетио и на то да је књаз Никола саградио Саборни храм Светог Василија Острошког у Никшићу за покој душа свих јунака који су изгинули на херцеговачком ратишту.

Он је казао да је књаз Никола са својом војском ослободио велики дио Херцеговине и проширио Црну Гору, те да је његов даљи поход за ослобођење и остатка Херцеговине од турског ропства зауставила Аустроугарска, рекавши да ако настави даље од Невесиња, гдје је био стигао, да ће осим са турском војском, имати проблем и са аустроугарском војском.

Митрополит је додао да је највише радости и славља због побједе црногорске војске на Вучјем долу било на Цетињу.

–На Цетињу се највише и славило. Говорило се да је побједа на Вучјем долу лијек наших косовских рана. Свака битка, свака побједа и свако јунаштво наших предака тумачили су се баш у свијетлу косовскога завјета и косовскога опредјељења. То је тако било и ми желимо да сачувамо памћење и традицију. Нећемо да је бришемо, рекао је Митрополит Јоаникије.

Он  је на крају поручио да сјећајући се данас ове велике битке и свих јунака који су живот дали за ослобођење Херцеговине од Турака, сјећамо се посебно и књаза Николе, зато што је ово битка коју је он лично предводио и ова битка је један од његових највећих успјеха, али, додао је Митрополит, ми данас истичемо и сјећамо се и побожности књаза Николе, који је ” када је видио да му је Бог дао побједу и када је нагрнула турска војска да бјежи пут Билеће са Вучјега дола, он је само заблагодарио Богу: ’Слава ти Боже и Свети Василије Острошки!‘”

Битка на Вучијем долу, у којој су Црногорци и Херцеговци потпуно поразили турску војску, једна је од пресудних у ослобађању Херцеговине и Црне Горе од турске власти и једна од највећих битака у српској историји. Одиграла се 1876. године.

извор: митрополија