Након овог трагичног догађаја, Александар је остао и без родитеља, и истиче да за злочине нико није осуђен, те да жртве нису дочекале правду.
– Никада нисмо дочекали правду, нико није осуђен због тог злочина. Одлучио сам да причам о томе до краја свог живота, и причаћу и својој дјеци шта сам преживио као дијете – како ми је уништено дјетињство јер сам га провео на гробу своје сестре – рекао је Лончаревић.
Поручује да за правдом трага већ 33 године, али да га нико не чује. Посебно га је погодила одлука Тужилаштва које је за починиоце прописало ослобађајуће пресуде.
– Обавијестили су ме да више немам право ни да се жалим. То ме сломило. Не могу да вјерујем да за такав почињен злочин над трудницом нико није добио ни дана затвора. Ја знам ко је то урадио. Имам и изјаве свједока који су, нажалост, преминули, али су својим очима гледали шта се догодило. Све оптужнице су одбачене, а починиоци су и даље на слободи – нагласио је Лончаревић.
Поручује да се зна ко су починиоци, јер су у питању комшије из сусједног села у близини села Маљушићи.
– Сестру су погодили на путу са три метка. Жена која је преживјела, свједочила је да је видјела ко их је убио, и да је ријеч о комшијама. Није успјела да свједочи – преминула је. Какав је то злочин – убити дјевојку од 17 година, трудну, и пуцати у њу? Не могу то ни данас да схватим, као одрастао човјек и отац. Не дао Бог никоме да нешто тако доживи. Не могу ни описати – рекао је Лончаревић.
Поручује да је страшно шта могу да ураде људи које је познавао.
– То су били људи из околних села – нема ни 100 метара удаљености. Комшије су знале да је моја сестра удaтa за свештеника. Тешко ми је. Причaћу и даље и својој дјеци, јер они нису имали прилику да упознају ни бабу ни дједа – умрли су веома млади – говори Лончаревић.
Додаје да нико не жели да прихвати истину, те да га јако боли одлука Тужилаштва да обустави истрагу.
– Нико не жели да прихвати истину – да је оно што се десило у Сребреници с Бошњацима, много прије тога почело да се дешава по српским селима. Многи људи су страдали, а нико није одговарао. Погинуло је 3.267 Срба. Нико није одговарао, а они који јесу – добили су свега 10 до 15 година. Апелујем на суд да схвати – свака жртва мора бити иста. А у овом случају, српске жртве нико није ни примјетио – нагласио је Лончаревић.
Од јуче су постављене фотографије страдалих на дионици пута између Сребренице и Братунца, с циљем да се укаже на све те жртве.
– Ништа не вриједи када видимо како нас на друштвеним мрежама оптужују да су те слике измишљене. Међу тим фотографијама је и слика моје покојне сестре. Поставили смо их да се виде – и опет испадамо као провокатори. Али ми желимо да покажемо да је свака жртва иста – закључио је Лончаревић.
извор: ртрс
