Предсједник Савјета муслиманског народа Црне Горе Сабрија Вулић указао је, како је рекао, на „асимилацију и дискриминацију које и даље погађају Муслимане у Црној Гори“.

-Да ли је неко забринут што у државном парламенту нема нити једног националног Муслимана у посљедњих неколико сазива? Да ли је неко забринут што у локалним парламентима у Црној Гори број етничких Муслимана се своди на број прстију једне руке. Да ли ће неко нешто урадити по питању дискриминације етничких Муслимана у Црној Гори на које је вршен и још се врши страховити притисак да промијене националну припадност? Тај притисак се, што је за нас најболније посебно осјећа од припадника црногорске нације и наравно новокомпонованих Бошњака на тлу Црне Горе. Да ли ће се нека организација која се бави мањинским и људским правима запитати зашто на било којој јачој позицији у држави или Подгорици нема нити једног етничког Муслимана? Да ли ће неко осим нас проговорити да у Комисији за додјелу средстава по Конкурсу за пројекте Фонда за заштиту и остварење права мањина има од седам, чак шест чланова из једне националне мањине? На жалост, овогодишњи свечани тренутак за преко 10 хиљада етничких Муслимана у Црној Гори морамо свести на питања на која се већ годинама не обазиру они који би требали“, навео је Вулић.

Генерални секретар Савјета Муслиманског народа Црне Горе др Кадрија Курпејовић истакао је да је чин постављења Муртезе Карађузовића за муфтију црногорских Муслимана био више од административног потеза.

-То је био одраз признања да су национални Муслимани нераскидиви дио црногорског друштва. Од тада, па до данас Муслимани Црну Гору осјећају као свој једини дом, говорећи њеним језиком, чувајући вјеру и културу, али и градећи мостове повјерења са свима који дијеле вриједност дијалога, правде и заједништва. Осврћући се уназад, ова мањинска заједница у Црној Гори не тражи привилегије, већ истину – да смо Црну Гору градили, да је градимо и да ћемо то чинити са истом вјером и оданошћу и у будућности. Наша вјера нас учи понизности пред Богом, а наша историја нас позива на одговорност пред људима. Обје ове вриједности чувамо са једнаким достојанством и поносом. Вјерујемо да идентитет није разлог за подјеле већ снага нашег заједништва. Као што је некада књаз Никола препознао достојанство муслиманског бића у Црној Гори, нека и данашња држава препозна снагу сваког нашег гласа изговореног у језику међусобног поштовања и заједничког добра, поручио је Курпејовић.

Он је позвао надлежне органе државне управе да направе додатни напор у циљу реформе школских планова и јачања улоге Јавног сервиса који ће допринијети промоцији баштине етничких Муслимана.

-Наш идентитет не смије бити фуснота историје, већ темељна нит друштвеног ткања. Док са поносом славимо нашу прошлост и борбу за очување идентитета ове заједнице са већом вјером гледамо у будућност, у генерације које долазе, у дјецу која ће говорити црногорски језик и осјетити Црну Гору као своју једину домовину која мора препознати њихову вриједност и уважити их кроз институције којима смо сви дали равноправан допринос у њиховом развоју, напретку и демократском сазријевању, казао је Курпејовић.

Бар инфо преноси да су на свечаности додијељене годишње награде Савјета Муслиманског народа Црне Горе.

Најзначајнија годишња награда – награда за очување националног идентитета Муслимана Црне Горе додијељена је др Милану Шћекићу који је урадио бројне истраживачке радове и објавио неколико књига чија тематика је уско повезана са националним Муслиманима Црне Горе и њиховом историјом, као и серију истраживачких текстова у часопису „Глас Мркојевића“.

Шћекић је у обраћању рекао како га је награда изненадила.

-Тачно је да неколико година уређујем рубрику у часопису ‘Глас Мркојевића’ гдје објављујем документе који до сада нису публиковани. Ријеч је о архивској грађи која третира Муслимане из Црне Горе, у овом случају превасходно са југа наше земље. Ова награда је за мене посебно значајна, тим прије, јер сам посебно писао и о Црногорцима и Албанцима, али посебно ми је драго што је Савјет Муслимана препознао мој рад, што га поштује и вреднује. То је и обавеза да наставим са истраживањима и да убудуће наставим да радим на промоцији положаја муслиманске националне заједнице у Црној Гори, њеној културној баштини и националном идентитету, казао је Шћекић.

Након реализације Свечане академије, у оквиру манифестације „Дани Муслимана Црне Горе“, у понедјељак, 23. јуна, почиње дјечја ликовна радионица у Бару, потом промоција Зборника „Зупци Тимес“, која је урађена у сарадњи са Хрватским националним савјетом, као и промоција филма „Рожајска свадба“ који је дио документарног филма „Традиционална свадба Муслимана у Црној Гори“. Уз тај документарни филм биће промовисана и Монографија традиционалних свадбених весеља Муслимана Црне Горе.