Пише: Иван Милошевић
Чекам од синоћ да неко нешто објави о литургуји и парастосу за дурмиторске четнике и остале жртве комунистичког терора у манастиру Подмалинско надомак Шавника, али џабе чекам. Домаћи портали и ових и оних боја о томе ни слова, а нажалост ни на сајту Епархије будимљанско Никшићке никакве вијести, иако је у Подмалинском говорио митрополит Методије. Због здравствениох разлога нијесам пошао јуче у Подмалинско, али сам очекивао да ћу о свему што се дешавало сазнати бар са црквених портала!
Судећи по медијским реакцијама као да се парастос у Подмалинском није ни десио, а тиме као да је послата порука да се о комумнистичким злочинима не ваља писати, да их опет треба прекрити ружмарином, прашином и шажом, односно заборавити. Насупрот томе видјех данас у „Побједи“ на три стране комунистичке аргументе за античетничку акцију и проглашавење четника као кољача, ратних злочинаца и сарадника окупатора!
Истина, на пар фејсбук налога сам пронашо неколико слика са скупа у Подмалинском, а војвода Милета Павићевић ми рече да је у Подмалинском уручио златни орден познатом четнику из овога краја, Владу Шипчићу, који се све до 1957. године борио против комуниста и у једној борби је и убијен.
На основу чутње о Подмалинском није тешко закључити да је ревизија комунистичке историје у Црној Гори тренутно залудан посао и да су насљедници њихове идеологије и данас у државним и медијским фотељама. Нажалост и добар дио Срба још увијек његује комунистичке идеале и на четнике гледају као на кољаче и ратне злолинце.
Наравно, не треба одустати од писања о комунистичким злотворима и њиховим недјелима и преносити гдје се може те информације., Ваљда дође вријеме да се о томе разумно расправља, без априорних судова и констатација!
Подмалинско доказује да смо данас далеко од тога!
2 Responses
ПРОФЕСИОНАЛНИ ЛАЖНИ ЦРНОГОРСКИ „СРБИ“
Између Милошевићевих и Вучићевих „Срба“ не видим никакву разлику, јер су професионални лажни црногорски Срби најобичнија и најпокваренија кукавичја јаја који су организовани по секташком принципу на политичком, медијском и културном плану, јер у сва три случаја имамо буџетске „Србе“ који професионално „србују“ и којима „србовање“ пристоји као кравата магарцу!
Све те секташке затворене ћелије некад су били на Милошевићевим јаслама, а сада на Вучићевим. Вучић сипа огромну количину новца појединцима који персонификују професионално „србовање“ у Црној Гори и треба бити довољно слијеп и не видјети ко је све и какви су то интелектуални пигмејци и морални лилипутанци.
Да закључим, професионалнио лажни црногорски „Срби“ су Тројански коњи који остављају магареће отиске по образу народа!
ПРОФЕСИОНАЛНИ ЛАЖНИ ЦРНОГОРСКИ „СРБИ“
Између Милошевићевих и Вучићевих „Срба“ не видим никакву разлику, јер су професионални лажни црногорски Срби најобичнија и најпокваренија кукавичја јаја који су организовани по секташком принципу на политичком, медијском и културном плану, јер у сва три случаја имамо буџетске „Србе“ који професионално „србују“ и којима „србовање“ пристоји као кравата магарцу!
Све те секташке затворене ћелије некад су били на Милошевићевим јаслама, а сада на Вучићевим. Вучић сипа огромну количину новца појединцима који персонификују професионално „србовање“ у Црној Гори и треба бити довољно слијеп и не видјети ко је све и какви су то интелектуални пигмејци и морални лилипутанци.
Да закључим, професионалнио лажни црногорски „Срби“ су Тројански коњи који остављају магареће отиске по образу народа!
МОЈ ЈУЧЕРАШЊИ АНТОЛОГИЈСКИ ГОВОР НЕЋЕ ДА ОБЈАВЕ ЦРНОГОРСКИ ПРОФЕСИОНАЛНИ СРБИ. ЕВО ГА ОВДЈЕ АКО ГА НЕ САКРИЈЕТЕ!
_____________________
ЧЕТНИШТВО ЈЕ НАЈНЕБЕСКИЈЕ
ОПРЕДЈЕЉЕЊЕ СРБА У 20 ВИЈЕКУ
Ваше Високопреосвештенство Митрополите Методије, часни оци, браћо и сестре, потомци и поштоваоци четништва, помоз Бог!
Увијек сам у својим књигама, (до сада 46) часописима и листовима у српској политичкој емиграцији, у својим бројним говорима (до сада 1300) по Европи, Америци, Канади, Аустралији, бескомпромисно заступао став да је четништво најнебескије опредјељење Срба у 20 вијеку.
С друге стране, увијек сам заступао и заступам сада, да је четништво најсветија патриотска јуначка институција код Срба којој је само небо граница!
Као што је познато, четници су се борили ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ.
Српски комунистички отпадници борили су се против крста и слободе, борили су се за крваву петокраку која симболизује проливање невине крви на свих пет континената, борили су се за ропство.
Исто тако је познато да су се четници борили за истину.
Борећи се за истину четници су добро знали да онај ко истини служи онако како Бог служи грешнима, тај постаје аристократа неба по овоземаљској плакаоници и у свако доба дана и ноћи ужива гостопримство и Бога и сиромаха истовремено, а са тим моралним капиталом купује се цијело небо које је свима изнад глава.
И заиста, четници су купили небо и улазнице у вјечност.
Како и не би купили улазнице у вјечност кад су у себи спојили: Светосавску ширину образа испод три састављена прста, Лазареву жртву, Обилићеву одлучности, Његошеву мудрост, Карађорђеву усправност главе на коцу кад су неки Срби главу највећег Србина однијели у бисаге најмањем Турчину, Јустинову високоумност, Николајеву свечовјечност и Дражину праведност, а Дража се може поредити са Карађорђем, јер је Чича Дража, Вожд Трећег српског устанка, доживио Карађорђеву судбину!
Имајући то у виду отворено сам 1989. године у својој књизи „У име народа“ изнио свој став да бесмртног српског праведника Дражу Михаиловића, првог герилца у поробљеној Европи, треба канонизовати у српског Свеца, јер је легендарни ђенерал Дража постао симбол праведног страданија по мјери Бога у служби васколиког српског народа који је данас, на жалост и срамоту, поцијепан у неколико неодржвих административних Титових граница које се у длаку поклапају са оним Хитлеровим границама из 1941. године!
Зато што сам писао да ђенерал Дража треба да буде српски светац чопоративно су против мене у медијима 1989. и 1990. године и касније, скочили комунистички, усташки, германски и ватикански новинари, што мени лично чини част!
Узгред да подсјетим, у емиграцији сам у многим емигрантским листовима и часописима јавно предлагао још од 1983. године да др Николај Велимировић и др Јустин Поповић морају бити канонизовани у српске свеце, што се и догодило послије 20 и 27 година.
Наиме, др Николај Велимировић је канонизован у српског свеца 2003. године, дакле, 20 година послије мог јавног залагања у емигрантским медијима, а др Јустин Поповић канонизован је у српског свеца 2010. године, дакле послије равно 27 година, а за тих 20 и кусур година многи Срби су сматрали да сам луд, а моја наводна „лудост“ била је далеко паметнија од свих њихових памети.
Тако ће бити и у случају српског праведника Драже Михаиловића, али се надам да нећу морати да чекам још 20, или 27 година, док Чича Дража буде канонизован у српског свеца!
Поред будућег српског свеца и Божијег праведника ђенерала Драже, у спомен књигу вјечне српске захвалности морају бити уписани: Бајо Станишић, Павле Ђуришић, Ђорђе Лашић, Блажо Ђукановић, Мило Ракочевић, Никола Калабић, Драгослав Рачић, Драгутин Кесеровић, Велимир Пилетић, Добросав Јевђевић, Момчило Ђујић, Петар Баћовић, Радојица Перишић и многи други див-јунаци који су раме уз раме са славним српским војводама: Живојином Мишићем, Степом Степановићем, Радомиром Путником, Петром Бојовићем и другима који су широм свијета пронијели славу српског јунаштва, чојства, достојанства и вјечитог часног српског постојанства.
Сви они које сам малочас набројао, као и они које нисам, биће у будућности опјевани као што су опјевани најславнији Срби: Милош Обилић, Кнез Лазар, Старина Новак, Мали Радојица, Станоје Главаш, Стојан Чупић, Хајдук Вељко, Бајо Пивљанин, Мирко Алексић, Лазар Сочица, Новица Церовић, Петар Мркоњић и многи други див-јунаци, а о четничким див-јунацима писало се и писаће се као што сада о српским јунацима пише Славко Перошевић, највећи српски епски пјесник послије Радована Бећировића Требјешког, са узлазном путањом да му буде раме уз раме у скорој будућности!
Да је четништво најнебескије опредјељење Срба у 20 вијеку најилустраивније нам потврђује див-јунак и космички хуманиста Никола Бојовић, четнички капетан у Дурмиторској бригади који је у јуну 1942. године партизанском зликовцу опростио убиство своје мајке ријечима:- Дијете, нијеси ти ништа криво него они који су те на тај злочин навели. Опраштам ти убиство моје мајке, иди и кажи својима како четници праштају и поступају!
Имао сам част да са покојним Николом Бојовићем разговарам о томе у Лондону и случај Бојовићевог најхришћанскијег праштања и највисочије етике описао сам у роману по злу чувени „Пасји синови“. Сличних високоморалних вертикала има доста на четничкој страни.
Част ми је да овдје поздравим проф. др Драгу Бојовић, рођаку Николе Бојовића, а њен дјед Арсеније носилац је Обилића медаље.
Хуманизам четничког капетана у Дурмиторској бригади Николе Бојовића изучаваће се једног дана на многим Универзитетима у свијету, као и хуманизам славних четничких вођа: Добросава Јевђевића, Драже Михаиловића, Момчила Ђујића, Уроша Дреновића и других српских великана.
Све ово је само милионити дио разлога да се о четништву као најнебескијем опредјељењу Срба у 20 вијеку говори као да се подноси рапорт самом Богу!
Сматрам и залагаћу се увијек да се у Црној Гори подигну споменици трајне српске захвалности: Павлу Ђуришићу, Бају Станишићу, Ђорђију Лашићу, Блажу Ђукановићу, митрополиту Јонаникију Липовцу,Милу Ракочевићу, Јакову Јововићу, др Луки Вукмановићу, Благоју Јововићу и многим другим славним четницима Црне Горе чије су кости још увијек неопојане и ненађени гробови нападно прећутани док су зликовачки партизански гробови нападно исписани у овом злом времену које има антисрпски континуитет још од 1941. године кад су комунисти започели братоубилачки рат који ће се завршити само кад се правилно ревалоризују и историјски осуде сви комунистички злочини над невиним српским народом.
Само такво правилно историјско суђење биће истинско национално помирење, јер партизанско потомство није криво што су им преци били зликовци, а ни четничко потомство није заслужно што су им преци били свети браниоци српских виталних интереса, али и једни и други имају историјску обавезу и одговорност пред Богом и народом.
А та обавеза је да се сви измире и заједнички прецизно означе све жртве и све злочинце.
Само је такво национално помирење могуће, а не оно једнострано комунистичко-удбашко које нам сада намећу домаће и стране антисрпске „Службе“, јер то једнострано национално помирење, по мјери комуниста, неокомуниста и удбаша представља још једно убијање невиних жртава, а на друго убијање невиних убијених нико нема право под овом капом небеском.
На крају, дозволите ми да јавно апелујем на предсједника државе Јакова Милатовића да прими делегацију потомака жртава комунистичког терора јер је на то обавезан као предсједник свих грађана! У противном биће то још једна његова издаја Срба чијим гласовима је дошао на власт!
С вјером у Бога, Српство, Истину и четништво као најнебескије опредјељење Срба у 20 вијеку, уз традиционални четнички поздрав – Равна Гора побиједити мора!
Хвала на пажњи!