Савјет НВО Боке Которске, у сарадњи са Мјесним заједницама (МЗ) Морињ и Ораховац, под мотом Супер Омниа Веритас – Истина изнад свега, у сали Кина “Бока” организовао јавну трибину „Сабирни центар – Морињ“: историјска манипулација (Зоран Гопчевић – није ратни злочинац).

Како су организатори обавијестили у најави догађаја, овом јавном трибином, као само једном у низу коју организују, желе да отворе простор за разговор и подигну јавну свијест о значају одређених тема са историјског, правног и друштвеног аспекта, посебно када се ради о значајним питањима која се тичу државног суверенитета, територијалног интегритета и народног достојанства, како за државу Црну Гору, тако и Боку Которску.

Дугогодишњи спортски радник некадашњег Ватерполо савеза Југославије, касније Ватерполо савеза Црне Горе, Драган Ђурчић, у обраћању је истакао да говори у своје лично име.

–Зоран Гопчевић није ратни злочинац. Оног тренутка када ме неко буде материјалним доказом покрио, ја ћу се извинити свима вама. Нити једно казивање било ког хрватског државника у себи не садржи квалификацију да је у Морињу био злочиначки логор. Да ли то Хрвати из којег другог разлога крију, ако је био, немам појма. Прије три седмице предсједник Владе Републике Хрватске, између осталог, је казао о нерашчишћеним стварима о којима треба да разговара, да ће се морати водити рачуна да се надокнади тамошњим заробљеницима за све патње које су претрпјели у Морињу, навео је Ђурчић.

Како додаје, консултовао је адвокате хрватске националности који били чланови суда Ватерополо савеза Југославије.

-Они су мени казали да би био злочин мора да буде мртвих, или доживотно осакаћених. То је по њима злочин, а да ли је било пријатно бити у логору, вјерујем да није. Зорану можете припетавати што год хоћете, али ћете ми морати казати кога ви познајете да се одрекао права на свој стан и уступио га свом клупском другу који је морао да се ожени. То је Зоран за мене, ја познајем таквог Зорана, рекао је између осталог Ђурчић.

Према оцјени проф. др Александра Стаматовића створен је наратив да је Црна Гора “злочиначка држава, а Црногорци, у оквиру њих Бокељи, злочиначки народ”.

–Не, не можете ви да имате, уствари ми, свој Јасеновац, Лору, а да ви немате своје логоре. Значи ми смо злочинци, а како се временом показало и нисмо злочинци. Ми смо били злочинци уназад 90 година, због тога јер сте ви према нама били злочинци, а тих злочина које смо учинили према вама, не било да није било злочина које сте ви учинили према нама. Значи било је потребно створити наратив, у ширем контексту Дахау, Аушвиц, Треблинка, у нижем наративу Јасеновац, Стара Градишка. Немамо ми само Јасеновац, немамо Стару Градишку, Јастребарско, и ви имате један Морињ и то имате тај Морињ на прагу 21. вијека када се све рекло о Холокаусту, казао је Стаматовић.

Како наводи, педесет година послије Холокауста имамо ситуацију да “управо вечерас неко од окупљених каже – ниси ти био у Морињу”.

–Суштински особа каже Зоран Џими Гопчевић је био ратни злочинац, мучитељ, један, на прагу 21. вјека, или крају 20. вијека, нови др Јофез Менгеле. Он је био један нови Вјекослав Макс Лубурић, нови Љубо Милош. Ја таквима кажем лажеш, Зоран Џими Гопчевић је био велики син Југославије, велики син Боке, који је остао и остаће уписан златним словима у историју Боке, казао је између осталог Стаматовић.

Питао је који је одговор Боке, Црне Горе на нарацију која је створена да је Црна Гора злочиначка држава.

–Да имате исту такву таблу на Аушвицу, или Јасеновцу, као што је имате у Морињу – 40 или 50 људи. Зашто вечерас цијела Бока није била у једној већој сали да каже не, није то тако, то је лаж, то је наратив. То је то што модерна хрватска држава хоће да нам каже по цијену уласка у Европску Унију (ЕУ). Ви морате да признате да сте злочинци, морате да признате да сте чинили исто што и ми. Е Црна Гора и Бокељи нису чинили исто што и ви, наводи он и додаје да овдје није одговорност на Боки, на Црној Гори – “овдје је одговорност на оним људима који су сада власт у Црној Гори, који ће пристати на све да ради неког имагинарног пута у Елдорадо звани Европска Унија”.

-У коме ће народ Црне Горе и Боке брати еуре са дрвећа и живјети лагодно, да морамо и то да претрпимо, да морамо и то да признамо. Проблем је у нашим политичарима- гдје је црвена линија националног и државног достојанства Црне Горе, казао је између исталог Стаматовић, наводећи на крају да ово окупљање доживљава као велико не народа Боке и Црне Цоре, те да Црна Гора није злочиначка држава, Црногорци и Бокељи нису злочиначки народ.

Проф. др Часлав Копривица се осврнуо на догађаје из 1991./ 92. године.

–Оно што је кључна превара оптужујућег дискурса који долази из званичног Загреба јесте да заборављају кључну чињеницу – 1991. године они нису били држава, нису били жртва агресије. Године 1991. су извршили агресију на суверену државу и нико није одавде ишао на Дубровник, као на Дубровник, него се ишло да се угуши оружана побуна нелегалних јединица гдје год су се налазиле. Подсјетићу, то није био рат Црне Горе и некакве хрватске, имагинарне, самопроглашене, нелегалне творевине, него је то био рат суверене државе која се звала СФРЈ, који се није одигравао само на дубровачком ратишту, него на куд и камо ширем простору, навео је он, те оцјенио да у том контексту треба посматрати и ратне сукобе на подручју некадашње Босне и Херцеговине.

Бока Которска и Бокељи по питању билатералних односа између Хрватске и Црне Горе не смије остати неоглашена, поручује предсједник Савјета НВО Боке Которске др Машан Ерцеговић.

–Овим показујемо да неће и да нећемо остати без гласа да кажемо да то не може да прође без нашег учешћа у свему томе. По том основу смо и тражили да партиципиртамо у тиму који води, или треба да конститушише позицију са које ће се водити преговори. Ко је тај ко смије да дозволи да Бококоторски залив не буде цјеловит? Ко је тај који смије да буде нијем на лажну садржиину плоче у Морињу, па и на сам Сабирни центар Морињ? Тиме се ту историјску неправду и историјску лаж и политичку подметачину сматрам да не смијемо не прећутати, него је не смијемо никоме дозволити, нити је допустити, каже Ерцеговић уз оцјену да је то тачка преко које не смијемо безгласно проћи.

-Из тог разлога сматрам да морамо од своје државе, Владе и Министарства спољних послова Црне Горе да се поштује та околност о којој смо сви говорили, да се мора, не зато што је историјска истина на нашој страни и сви предлажемо и мото савјета НВО је Супер омниа веристас – истина изнад свега, дакле не само зато што смо убијеђени да је истина на нашој страни, а јесте, него зато што је то једини начин да се међусобни односи доведу у такав ниво договора који ће обезбијеђивати будуће добросусједске односе, јер територије неће нестати, ни људи, рекао је Ерцеговић.

На то, додаје, имамо право из другог разлога – не постоји, каже, у теорији историје и права да је за једну владу независне државе успостављен виши и значајнији циљ од одбране државног суверенитета, територијалног интегритета и народног достојанства.

-Искрено вјерујем да за Бокеље и све друге грађане Црне Горе такође не постоји виши циљ. То тражимо и од наше државе, ништа више, али ни ништа мање, казао је између осталог Ерцеговић.

На трибини је било предвиђено постављање питања присутних, а активисткиња НВО “Анима” Љупка Ковачевић је инсистирала да се обрати, па је већи дио присутних напустио салу.

Она је поручила да су једини начин да “спасимо сљедећу генерацију” транзициона правда и суочавање са прошлошћу. Противи се томе да називе објектима, улицама, мјестима дају политичари.

-Политичари их дају, политичари га скидају. Да ли је ико мисли како породицама када се избрише име неке улице, име неког претка са неке улице, па се стави други предак. Мислим да Зоран то није заслужио. Оно што ја о њему знам, а знам колико је био добар спортиста, да је био добар, великодушан, учињен и поштен човјек и нема особе која ће рећи другачије. Међутим, ако је Зоран био у Морињу, у тим условима које ми не знамо, ми не знамо како се он понашао. Оно што се може знати, да се ради на томе и да се испита све што се тамо дешавало и све што је било, јер транзициона правда има кривичну, политичку и моралну одговорност”, рекла је она и додала да су “Котор и Которани морално одговорни за то што се дешавало у Морињу, јер су дозволили да се на њихој територији дешава насиље. Можемо га како год хоћемо, у ратним условима то је увијек злочин, јер тамо се смјештају непријатељи и људи се понашају према тим људима као према непријатељима. Није се десило да је неко убијен, а могло је, али је сигурно да су људи злостављани и да се према њима нехумнано понашало, казала је она.

Када је у питању Зоран Џими Гопчевић, поручио је његов син Марко који се потом обратио, важи једноумље и напад на човјека који нема прилику да се брани.

–За четири године колико траје агонија и прогон мог покојног оца нисам добио ни један званични доказ да је мој отац некоме учинио зло, а за четири године сам се начитао новинских наслова који су најгнусније приче говорили о мом оцу. Ако хоћемо да говоримо о помирењу, хајде онда прво да говоримо о Зорану, да изнесемо доказе о Зорану и да ову причу ријешимо једном заувијек. Хајде да се чује глас о покојном Зорану, па да видимо шта је истина, а шта није истина. Ја сам као његов син пред богом чист да је Зоран добар човјек и да није ништа учинио лоше ни тада, ни једног дана свог живота, рекао је он.

У Морињу је био сабирни центар легалне државе, гдје су довођени заробљеници, рекао је један од организатора скупа Иво Старчевић из Матице Боке Тиват.

-Они нису убијани на ратишту као терористи, него су привођени. Колико је људи из Мориња осуђено за акт тероризма против државе СФРЈ, колико је људи из Мориња осуђено због разбојништва, није нико, рекао је између осталог Старчевић.

По ријечима адвоката Бошка Гргуревића, Зоран Џими Гопчевић одговара само због тога што је радио свој посао часно и поштено.

–Као и све остало. Један велики човјек који није заслужио да га политички злоупотребљавају, рекао је он.

Трибини су између осталих присуствовали предсједница Скупштине општине Котор Маја Мршуља, секретар општинског Секретаријата за инвестиције Огњен Вукасовић, предсједник МЗ Морињ Шпиро Вуловић, те представници МЗ Ораховац; предсједник Владимир Вукасовић и члан Савјета Ђорђе Радановић.

Модератор је био Душан Давидовић.

извор: радио котор