Колона Југословенске народне армије које се у складу са претходним договором о мирном одласку војске повлачила из Тузле нападнута је 15. маја 1992. када је убијено 59 припадника ЈНА и цивила. Претходно је постигнут споразум изасланика управо формиране Савезне Републике Југославије и муслиманских власти у Сарајеву којим је усаглашен излазак ЈНА са простора БиХ, закључно са 19. маја 1992. године.
Између команданта касарне пуковника Милета Дубајића и властодржаца у Тузли, прецизно је била утврђена рута извлачења војске из града, почев од 15.00 тог 15. маја.
Челници локалних муслиманских власти у Тузли потом су, накнадно, захтевали да ЈНА део наоружања остави, што је вероватно имало за циљ да се заседа боље припреми, па је излазак из касарне започео тек у 19.00. Ватра је отворена из околних зграда, чак и са зграде болнице, како стрељачким наоружањем тако и „зољама“ уз употребу запаљивих средстава.
Испоставило се такође да су дуж прецизно одређене руте проласка колоне војске биле постављене мине.
Снајперисти су притом убијали возаче, како би блокирали колону, да би уследило паљење возила. Напад је трајао око пола сата. Уследило је убијање рањених, односно преживелих.
Тела жртава су пребачена на градску депонију током ноћи, а онда булдожером затрпана. О бескрупулозности локалних властодржаца посебно сведочи чињеница да је напад на колону ЈНА која се споразумно повлачила из Тузле директно преносила локална телевизија ФС-3. Снимци су сачувани, макар делом.
Никада није у потпуности усаглашено колико је жртава било.
У нападу су несумњиво убијена 54 припадника ЈНА а 78 је рањено. Заробљена су 44 лица, а петорица су убијена потом, бројни су злостављани.
Према наводима оптужнице, убијено је укупно 59 припадника ЈНА и цивила, иако постоје наводи да је жртава било више.
Посмртни остаци 29 лица сахрањени су у Бијељини, у спомен костурници, али судбина низа страдалих, односно где се налазе њихови остаци, никада није разјашњено.
