Пише :Дејан Бешовић

Павелићев план о асимилацији Срба и даље је актуелан, показала је кафанска „прослава“ православног Божића у режији странке Домовински покрет, чланице владајуће колаиције у Хрватској и удружења грађана Хрватски православни центар (ХПЦ) из Вуковара, који су на Божић најавили оснивање „Хрватске православне цркве“.Они су се декларисали као настављачи Павелићеве идеје да „гркоисточњаке“ како су називани Срби у НДХ, гдjе је помињање српског имена било забрањено) „не треба силити да се покатоличе, јер је много важније да се они изјасне као Хрвати“. У јуну 1932.гидине  је са тим циљем основана непризната Хрватска православна црква као машинерија за промјену идентитета и асимилацију Срба, што је једна од ставки из дефиниције појма геноцид.Садашње странке из владајуће коалиције у Хрватској ревитализују исту идеју.

– Главни циљ нашег удружења је оснивање Хрватске православне цркве у року од пет година. У томе нас неће ништа поколебати – поручио је из ресторана „Камен“ у Дицму Предраг Мишић председник удружења ХПЦ и саборски посланик Домовинског покрета.

Ову најаву су бурно поздравили присутни министри и посланици из редова његове странке и Томо Медвед, потпредсједник хрватске владе.Хрватски премијер Андреј Пленковић био је у то вријеме на божићном пријему Српског народног вијећа, а на новинарско питање шта мисли о најавама коалиционих партнера о оснивању „Хрватске православне цркве“, одговорио је да уопште не зна за њу. Милорад Пуповац, председник СНВ, оцијенио је најаву као неприхватљиву:.На то не гледам сигурно добро јер „Хрватска православна црква“ има страшну трагедију из времена Другог светског рата и Павелићевог усташког режима када је први пута формирана и када је служила за нечасне вјерске и политичке циљеве“.Мишић, иницијатор оснивања павелићевске цркве, узвратио је тврдњом“ Да ће питање ХПЦ „Ријешити 130-140 хиљада људи у Хрватској, од којих је 10.000 бранитеља. Они ће, рекао је, одлучити „хоћемо ли основати ХПЦ или нећемо, Пуповац сигурно неће, нити  Пленковић“. На његову пријетећу изјаву се надовезао Стипо Млинарић, посланик Домовинског покрета, тврдњом да је Српска православна црква „у задњих сто година параполитичка организација“ која „проводи великосрпску политику“.Идеолози оправданости оснивања ХПЦ се позивају на резултате пописа из 2011. када се око 17.000 грађана Хрватске изјаснило као „Хрвати православци“, а 2021. се њихов број увећао на око 30.000 уз помоћ кампање „бранитеља“ из Домовинског покрета који су бројним билбордима и другим методима позивали православце да се изјасне као Хрвати. Ови аргументи подсећају на оправдавање оснивања Павелићеве ХПЦ која је наводно „спасавала“ од истребљења Србе који су с ножем под грлом мењали идентитет“.„У име народа.„Оптужени Алојзије Степинац – крив је!“.Тим ријечима почиње прва тачка пресуде из 1946. против надбискупа Алојзија Степинца, до тада првог човека Католичке цркве у Хрватској, данас једног од најконтроверзнијих људи у модерној историји Балкана.Степинцу се на терет стављало што је 1941, док је Европа горела у Другом светском рату, честитао стварање Независне Државе Хрватске (НДХ), успостављене на простору данашње Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема у Војводини, уз пуну сарадњу нацистичке Немачке.У званичној пресуди наводи се и да је „Степинац посјетио крвника Анте Павелића“, оснивача усташког покрета, који је био на челу НДХ.

Марионетска држава НДХ успоставила је једнопартијски режим и кренула у обрачун са више од милион православних Срба у Хрватској.Идеја је била да се дио Срба преобрати у римокатолицизам , док су други били протјерани или брутално убијени, пише Миле Будак .„Моја је савјест чиста и немам себи ништа да пребацим“, рекао је Степинац на суђењу.Деценијама касније, о његовој савјести, али и кривици, и даље се споре званичници Србије и Хрватске, Српска православна црква и Католичка црква у Хрватској, као и бројни историчари.„Степинац сигурно није био одговоран за злочине усташа“, каже Рори Јоменс, британски историчар који се бави проучавањем усташког покрета и НДХ, за Вечерње новости.„Заиста је покушао да спаси људе, углавном Јевреје, који су прешли у католицизам.“Међутим, његови дневници „јасно показују да је Србе у Хрватској доживљавао као јеретике“, као и да је „његова критика усташког режима била слаба“, каже Јоменс.„Могао је да учини много више да проговори, нарочито против антисрпске и антијеврејске политике у НДХ“.

-Степинац никада званично није био члан усташког покрета, указује Хрвоје Класић, хрватски историчар, за Вечерње Новости .

„У Хрватској на Степинца гледају да је невин завршио у затвору и да се ради о свецу, а у Србији је он апсолутно зло, ратни злочинац, усташа и неко ко је учествовао у геноциду над Србима“, објашњава Класић.Српски историчар Вељко Станић каже: Да се, све до краја Другог свјетског рата, Степинац неће озбиљно дистанцирати од НДХ, па ће му чак Павелић понудити да преузме власт после одласка усташа 1945. године, што је он одбио.На већини фотографија из периода НДХ, Степинац је хладног и оштрог погледа.Мршав, упалих образа, изузетно затегнутог лица и дубоких зализака, те 1946. је смирено, без превише мимике и покрета лица, сачекао пресуду, сведоче фотографије са суђења“…„Занимљиво је да је Степинац у вријеме Првог свјетског рата био у аустроугарској војсци, а касније се прикључио добровољачкој југословенској легији, па је положио заклетву српском краљу Петру Карађорђевићу и упутио се на Солунски фронт“, каже Класић.После Првог светског рата, 1. децембра 1918, формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, али су убрзо почела и размимоилажења да ли држава треба да буде децентрализована или не.Око тога су се посебно спорили политички представници Хрвата и Срба.Степинац, рођен 8. маја 1898. у селу Крашић. после рата уписује Агрономски факултет у Загребу, али га брзо напушта.

Тек 1924.године одлучује да постане свештеник, и шест година касније, приступа цркви.Политичка напетост у земљи кулминише  20. јуна 1928. када је српски политичар Пуниша Рачић упуцао групу посланика Хрватске сељачке странке, међу којима и лидера партије Стјепана Радића.Хрватски посланици повлаче се из парламента, а 6. јануара 1929. краљ Александар Карађорђевић уводи диктатуру.Дан касније, Анте Павелић у Загребу тајно оснива хрватску револуционарну организацију – Усташе, како би се борио против, како су тврдили, терора краља Александра.Степинац долази на чело Католичке цркве у Загребу 1937. године, само пар година прије него што је, уз помоћ Њемачке, на почетку Другог свјетског рата, Павелић преузео власт у Хрватској.У радијском преносу, бивши аустроугарски пуковник Славко Кватерник прогласио је НДХ у часу када су немачки војници улазили у Загреб 10.априла 1941 .године .Битно је напоменути да у том тренутку у Загребу и Хрватској још није био стигао Анте Павелић из Аустрије .Степинцу ће се касније на терет ставити и да је „тoком првих дана окупације приредио вечеру усташким емигрантима и заједно се са њима сликао“.Кирил Феферман, историчар и професор на Универзитету Ариел у Израелу, објашњава да је: Степинац у НДХ можда и сумњао, али ју је, као хрватски патриота, евидентно подржавао.„Био је један од двије истакнуте фигуре у Хрватској, уз Анту Павелића, а као вјерски поглавар хрватске нације, био је потчињен Ватикану и папи Пију Дванаестом“, каже Феферман за Београдске „Вечерње Новости “  .Веза Степинца и папе Пија била је важна, додаје.„Живио је у времену у ком је свједочио и био свјестан шта се дешава у НДХ.„Као католички свештеник највишег ранга, био је близак са Антом Павелићем, што значи да је био свестан онога шта се дешава у НДХ, нарочито са прогоном мањина, Јевреја и Срба“, закључује  Феферман.Тешко је замислити да би Степинац угрозио сопствени живот супротстављањем званичној политици, указује Симон Визентал  .„Степинац је познавао истакнуте и мање истакнуте Јевреје и помогао им да преживе, а то су његове заслуге.„Истовремено, колико ми је познато, није се јавно успротивио геноцидној политици НДХ и холокаусту“, каже Визентал .“Степинац је говорима и проповиједима више времена провео критикујући голотињу, псовке и лабаве моралне стандарде међу обичним Хрватима, него у осуди злочина режима, подсећа британски историчар Јоменс.

Фотографије на којима je заједно са Павелићем, као и писма која је слао њему и папи Пију Дванаестом у Ватикан, указују да је Степинац знао за многа злодјела на територији НДХ, али је сувише тихо и непримијетно причао о њима, каже Хрвоје Класић.„Чињеница је да постоје писма гдје он пише властима у НДХ и не говори да не треба водити људе у Јасеновац, већ само каже да то треба радити на хуманији начин.„Степинац је знао да постоје логори, није никада био у њима, али се питам и шта је могао да уради“, каже Класић.

„Често је жмурио на злочине и све што се радило“, јасан је Класић.Сем Степинца, важно је погледати и понашање Католичке цркве у време владавине НДХ.

„Степинац је код покатоличавања причао да допусте људима да пређу у католичанство, па после нека се врате у своју вјеру, само да би се спасили“, указује Класић.Био је „хрватски националиста, али не усташког типа, за разлику од многих католичких свештеника, који су то били и учествовали у злочинима.“„Анте Павелић и Степинац нису могли очима да се гледају, али то не значи да он није волео НДХ“, објашњава Класић .У једном приватном писму Павелићу, Степинац је наводно написао да је он „срамотна љига НДХ“, истиче историчар Станић.Тек што је стављена тачка на Други светски рат, маја 1945, стављене су и лисице на руке Алојзију Степинцу у Загребу.

Нова, комунистичка власт у Хрватској два пута га је хапсила.

Између два хапшења, Степинац је разговарао са Јосипом Брозом Титом, али је касније ипак завршио на процесу одржаном у импровизованој судници у Загребу.Кривим је проглашен 11. октобра 1946. и осуђен на 16 година затвора.

„То што су га прво привели, па пустили, па поново ухапсили тек 1946.године  између редова говори да су нове, комунистичке власти знале да није злочинац.„Власти су у то време све знале и не би Тито сједео са Степинцем у канцеларији и преговарао да је мислио да је злочинац“, указује Класић.

Јосип Броз -Тито можда није „тражио одвајање Католичке цркве од Ватикана, али јесте неко удаљавање, јер је желео да му Степинац буде лојалан“.„Онда стиже писмо, у септембру 1945. године, гдје Степинац и бискупи пишу комунистичкој власти и буне се против отимања црквене имовине и прогона“, додаје Класић.

Била је то кап која је прелила чашу, објашњава историчар.Степинац је казну издржавао у затвору у Лепоглави све до 1951. године, када је пребачен у родни Крашић, гдје су га чували до смрти, 10. фебруара 1960.године .Класић верује да није тачна прича о томе да је Степинац у затвору био злостављан.

„Имао је повлашћени третман, сопствену собу, капелицу, доносили су му храну и није имао ни са ким везе.„Говорило се да је отрован, али ја не верујем јер, да су хтели да га убију, то би одмах урадили, а не десет година касније“, говори Класић .Став Српске православне цркве о Степинцу од почетка је био крајње негативан

Патријарх Порфирије је раније изјавио као Митрополит загребачко -љубљански да је „далеко од тога да поверује да је он (Степинац) био директно и непосредно умешан у било коју врсту злодела и злочина „.„Међутим, не само као свештеник, хришћанин, него као било који обичан човек, не могу да сакријем да, у најмању руку, имам дилему, проблем са одређеним Степинчевим поступцима, речима, ставовима“, рекао је тада Митрополит потоњи Патријарх  Порфирије.

Порфиријев претходник, патријарх Српски Иринеј Гавриловић , упутио је писмо папи Фрању у којем исказује противљење канонизацији Степинца.„Кардинал Степинац свесрдно је подржао стварање НДХ, обасуо је похвалама њено вођство и вишеструко је учествовао у стварању атмосфере нетолеранције.„Нажалост … није протестовао него је ћутао пред чињеницом да су у његовој држави хладнокрвно, плански и системски убијана деца неподобних грађана те земље – Срба, Јевреја, Рома“, наводи се у писму.Папа Фрањо је 2016.године  оформио католичко-православну комисију која се неколико пута састала, али су детаљи разговора остали далеко од очију јавности.Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму, „недвосмислено“ се противио да Степинац буде проглашен за свеца.„Подржавао је НДХ која је крива за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, а био је и лични свештеник Анте Павелића, једног од највећих масовних убица у историји“, јасан је израелски историчар.Иницијатива да он постане светац углавном се заснива на идеји да је страдао у одбрани вере од нових комунистичких власти, објашњава српски историчар Станић.„Степинац се одлучно држао према новом комунистичком поретку, противио се национализацији црквене имовине и укидању веронауке у школама.„Али се заборавља да се није тако чврсто држао према усташким властима и да је пропустио многе прилике да одлучније дигне глас против злочина почињених против Срба, Јевреја, Рома, али и Хрвата у НДХ„, каже Станић.Најављено оснивање такозване Хрватске православне цркве у Задру изазвало је још већу  узнемиреност код свештенстава и православних Срба. Епархија далматинска се нада да то удружење, које се везује за најмрачнији период новије историје Хрватске, неће бити регистровано као да ни Степинац никада неће бити канонизован .Епархија далматинска апеловала је на „органе правне државе и надлежна министарства Хрватске, да заштите објекте и имовину Српске православне цркве, као и наше вернике од евентуалног узнемиравања и напада, што су неки од челника овога фантомскога удружења најавили“.

Епархија далматинска се искрено нада да „ово удружење, које се везује за најмрачнији период новије историје Хрватске, због свог отворено милитантног и проусташког карактера, неће моћи да буде регистровано у надлежним институцијама данашње Хрватске, која се налази пред вратима уласка у Европску унију“, стоји у саопштењу.

Како је наведено, „ХПЦ је формирана 1942.године  у време фашистичког и усташког режима Анте Павелића у Независној држави Хрватској (НДХ), квислиншкој творевини нацистишких и фашистичких окупатора бивше Југославије током Другог светског рата.„Тадашњи Павелићев режим извршио је геноцид над српским, јеврејским и ромским народом у НДХ, а циљ фантомске ХПЦ је био да уништи сваки траг постојања православља и православних Срба на овим просторима“, навела је епархија далматинска.ХПЦ је у НДХ основана после првог таласа геноцида и покатоличавања Срба на подручју НДХ како би се на нешто суптилнији начин уништио њихов идентитет као Срба и верника Српске православне цркве.На њено чело доведен је руски свештеник Гермоген кога су партизани након ослобођења 1945.године осудили на смрт, а сама ХПЦ је укинута.На територији НДХ је, сходно подацима из последњег пописа у Краљевини Југославији у из 1931, било 2,1 милион или више од 30 одсто Срба.Између 1941. и 1945. у концентрационим логорима усташке власти НДХ више стотина хиљада Срба је изгубило живот.

Епархија далматинска је подсјетила Да СПЦ и српски народ постоје већ вековима на просторима Далмације, што најбоље потврђују и сведоче њене парохијске цркве и манастири, који су у највећем броју подигнути од 13. до 15. века и представљају значајну културну баштину, која је под заштитом надлежних институција хрватске државе.Већ приликом објављивања сајта и програма удружења у формирању ‘Хрватске православне заједнице’ постало је извесно да се ово удружење поистовећује и органски повезује са усташким режимом из времена Анте Павелића и ХПЦ“, додаје се у саопштењу.„Они су, као једна неодвојива целина, имали геноцидни програм уништења и истребљења свих нехрвата у време злочиначке НДХ, па,“ указује се даље у саопштењу,“ формирање тог удружења јасно изазива људску стрепњу пред могућношћу поновног остварења њиховог програма“.„Иза њега су у време Другог светског рата остали безбројни логори, стратишта и јаме од којих је свакако најзлогласнији и највећи логор истребљења – Јасеновац“, навела је епархија далматинска.

Прво усташка емиграција, а онда и екстремна десница у Хрватској од 1990.године осамостаљења Републике Хрватске  заговарају формирање ХПЦ и укидање СПЦ користећи се аргументацијом да у Хрватској нема Срба, већ хрватских православаца који заправо нису Срби него Власи.Хрватска држава, која признаје канонски непризнату Македонску православну цркву и самозвану Црногорску православну цркву  приликом пописа становништва 2001. толерисала је, а поједини анкетари чак и наводили, национално изјашњавање као православац.На помолу је и стварање Косовске православне цркве као и обнова Босанске православне цркве а у потоње вријеме говори се о формирању Словеначке православне цркве.Ситуација у Хрватској из дана у дан се погоршава .Прво су забранили Предсједнику Србије Александру Вучићу да посјети комплекс Концентрационог логора „Јасеновац“ а касније послије изгласавања Резолуције у Јасеновцу забранили су Српским лидерима из Црне Горе Предсједнику Скупштине Црне Горе Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу  улазак на територију Хрватске .Представници Хрватског народа у Србији и Црној Гори уживају сва права по Бечкој и Хашком конвенцији док је Србима и Српском народу то право готово ускраћено .