Пише: Иван Милошевић
Уколико некоме није јасно шта су данас медији, могао је јуче на примјеру извјештавања о протесту у Београду из студија „Пинка“ и „Н1“ да сам закључи којим се принципима воде модерне новинске куће. Неки незаинтересовани гледалац на примјеру те двије ТВ куће могао би да закључи да су они извјештавали са два различита догађаја, јер интерпретација протеста на београдским улицама била је потпуно различита. Чак су и догађаји са тог скупа на једној ТВ прећуткивани, док су на другој они били преувеличавани и приказани као суштина тога скупа. Јуче сам имао прилику да потврдим своју тезу, не само моју, него и савремених аналитичара, да су медији постали средства мманипулације и примитивне пропаганде и приказивање слике о свијету као да су у њему само двије боје – бијела и црна! Професионализам у новинарству је истјеран из медијских кућа, ваљани ноинари и трагачи за истином више нијесу интересантни, нити су пожељни за моћне телевизије. Оне су у канџама политичких, економских или неких других моћника који медије користе да наметну своју слику свијета и прикажу је као једином правом! Тоталитаризам модерног комунистичког типа влада медијима и из њих истискује и задње мрвице новинарског професионализма и обавезе да се служи Истини, а не нечијим интересима.
„Пинк“ јуче није штедио и безброј пута ју је понављало једну сцену демонстранта који се попео на трактор, скинуо гаће и окупљеним студентима у Пионирском парку показао ону ствар. За „Пинк“ то је био нови знак студентског протеста и на основу тог скарадног чина насликали су своју слику протеста која обилује вулгарностима, насиљем и безразложним бунтом против његовог величанства Вође и његових полтрона. На „Пинку“ су до детаља и у директном пореносу емитовали сваку бачену боцу, бакљу и тучу између демонстраната, обавезно додајући да се ради о хулиганима и пијаним људима. И у праву су што се њих тиче, али начином како су извјештавали о тим „инцидентима“ гледаоцима су сугерисали да је протест био ерупција насиља и примитивизма!
А протест у Београду окупио је на десетине хиљада, вјероватно и стотине хиљада, незадовољних грађана због начина владања актуелне власти у Београду и помахнитале корупције раширене у свим областима друштва. „Пинк“ као да је упорним инсистирањима на појединим примитивним сценама намјерно жртвовао да прикаже једну Србију која жели промјене, власт која је окренута грађанима и која им служи и одговорна је за њихов начин живота. Уз то она је кивна што су прије четири мјесеца страдали грађани у Новом Саду због пада надстрешнице. Тај дио побуњене Србије, као да је на „Пинку“ био у другом плану или и ако је био поменут био је нападнут причом о обојеним револуцијама! И наравно сваки облик насиља унапријед је био приписиван на душу опозиције и страних центара моћи!
Насупрот „Пинку“ на „Н1“ ништа нијесте могли да видите о вулгарностима једног или више протестаната, прескакали су сцене међусобног обрачуна и насиља и приказивали, пумпали како они кажу, своје извјештаје лијепим људима, оправданим бунтом и протестом какав Београд не памти. На „Н1“ актуелни режим је приказан као монструм који једе и лије крв по улицама и само чека прилику да се острви на своје сопствене грађане и нанесе им сваку врсте штете. За „Н1“ све је било као у бајци, није било оних и других ствари, а студенти у Пионирском парку погрдно су називани „Ћацима“ и на њихову душу и на душу оник који су били са њима или који су их бранили од напада неистомишљеника приписивали су све што не ваља или неће ваљати на протесту. Са тим студентима су били криминалци, Вучићеви батинаши и остала његова гарда. Ни једну ријеч нијесу саопшптили о примједбама студената у Пионирском парку да су били читаву ноћ нападани, гађани каменицама и да су им упућиване безбројне псовке!
„Пинк“ није ни три секунде одвојио да пренесе говоре студената на Славији. Они за „Пинк“ нијесу ни изговорени. На „Н1“ сваки говор је пренешен и ваљало их је чути. Млади као сваки млад човјек саопштили су своје снове о слободи, одговорности и праву да се буде човјек, а не роб. Сваки говор студента на Славији могао би да потпише сваки млади човјек старости до 25 година на планети. Илузија да свијет мора да буде по мјери слободе и оних који пјевају о њој изливала се из њихових реченица и преносила на десетине и десетине хиљада грађана на Славији. О томе на „Пинку“ ни слова!
Блокадерски хор, како је представљен, на Славији је извео девет пјесама и то не било каквих, него „Тамо далеко“, „Ово је Србија“, „Востани Сербије“… На тај начин, претпостављам да су жељели да кажу да нијесу анационални, да нијесу либерално-глобалистички идеолошки талог нових наопаких ЕУ вриједности, већ да поштују своју земљу и да су поносни на своју традицију. Уз то бројни студенти су носили иконе, тробојке, било је шајкача и кокарди, натписа да је Косово српска земља и да „Нема предаје“. „Н1“ је то преносио, „Пинк“ није!
Углавном, медији као медији, наметали су само себи познату и тоталитаристичку слику свијета. Није их било много брига што она није у складу са оним што се дешавало на београдским улицама. Ко шиша Истину, битна је њена интерпретација!
Оно што је мени јасно, након упоредног праћења „Пинка“ и „Н1“, је да у Србији има пуно незадовољних грађана са садашњом влашћу и да се они не боје да то незадовоаство искажу и стану иза њега. Они не желе да руше Србију, не желе да предају било коме Косово и Војводину, али желе да се утврди ко је крао и ко је одговоран за одлазак 15 невиних живота у Новом Саду. Јасно ми је и да Србија има неспособну опозицију, која се крије иза студената, али се храни њиховом енергијом и прижељкује да у Србији има што више насиља, како би то искористили за долазак на власт и то преко улице и скупштинских димних бомби и осталих драма и скечева!
Србија је, хвала Богу, преживјела 15. март! Хоће ли преживјети овакви манипулаторни медији и њихова квазиистина остаје да се види, али ако се по јутру дан познаје, медијима вјерним правилима професије и Истини је одзвонило и постоје једино у витринама новинарских музеја.
Да бисте мислили својом главом и доносили самосталне закључке и блиске стварности о којој говорите у медијском свијету морате пратити више различитих новина или ТВ станица. Само упоређујући и критички се осврћући на њихове извјештаје можете доћи ди истине или барем приближно објективне слике о томе шта се догађа у свијету у којем живите. Слободно мишљење у медијском приказивању свијета данас мора да има најмање два извора података. То је показао и јучерашњи Дан „Д“ у Београду!
Србија је лијепа и велика земља са дивним народом, посебно младим људима. Јуче је један дио Србије изашао на улице Београда и мимо политике и политичких захтјева рекао је да жели љепши живот. Мислим да је то и актуелна власт у Београду јуче схватила и по изјавама Вучића и неких његових епигона могло би се закључити да јучерашњи протест неће бити узалудан и да је пред Србима, и једним и другим, борба да се одбрани српска традиција, Косово и Метохија и славни преци!
Живјела Србија! И Црна Гора, наравно! Посебно она којој је јучерашња епизода са Иваном Вуковићем смијешна и наивна!
