-Срби Вранеша, затечени су захтјевом Бошњачког вијећа да се обустави приказовање серијала на ТВ Црне Горе „Вранеш: земља и људи“. Бошњачко вијеће и посланица у црногорском парламенту г-ђа Кенана, са толико неукости,и са огромном пакости, наступају на медијску позорницу, као да су они Богом дани да суде и пресуђују, да процјењују и оцјењују о свему и свачему. Серијал се не бави само питањима о којим Бошњачко вијеће прича, нити се „намјерно фарба историја“,нити се „кривотвори историја“, нити измишља фабула, нити се умањују злочини било чији, а било их је много, каже Момо Јоксимовић, предсједник Удружења грађана Вранеш.
Емисија „Вранеш :земља и људи“, је један од најбољих пројеката које је урадила ТВ Црне Горе у свом вишедецениском постојању. Ради се о новом жанру, савеобухватном начину приказивања једног подручја, које обилује са бројним археолошким, антрополошким, историографским, куртуролошким, географским , сакралним објектима и другим знаменитостима. Да Вранеш није имао ништа до Мирослављевог Јеванђеља, исписано на пергаменту, на кожи вранешких јагњади, заслужује пажњу, памћење и трајање. А гдје е је Вуканово Јевањђеље? У Русију !
–Вранеш и Вранешани осуђују страдање недужних муслимана те несрећне 1924.године. За тај чин најмању кривицу сносе Вранешани. Вранеш није имао прилику да саопшти и своје виђење о том догађају. Од Вранеша то очекују да уради.. Није све онако како каже Шербо, још мање како каже Коњевић, Аџић, Ђилас и ини. Истина је и мало другаћија. На тим прошлим догађањима, Вранеш и Вранешани не желе да профитирају, зарађују, да то уновчавају. Неко тако ради , научио да фалсификује. Вранешане забрињава чињеница да нико из бошњачког корпуса ни једу ријеч не проговори нити осуди злочине извршене над српским народом у Вранешу, од стране Турака, Бошњака, муслимана, а тога је много било. Свих 38 цркава и манастира у Вранешу, до 1912.г. су разорене, што само за себе довољно говори о положају српске раје. Бошњачко вијеће не осуди ни сада злочин Балијагића у Вранешу. Гле чуда. Гдје сте ви госпођо Кенана и твоје вијеће ?, појашњава Јоксимовић.
Поднијели су Бошњаци резолуцију Скупштини Црне Горе о страдању Бошњака 1924.године. Нико од Вранешана тај догађај не аболира, нити умањују, већ и са ове временске дистанце осуђује. Али није само био тај злочин. На немирном вранешком подручју било је мног тежих и већих злочина, клања, патњи и мука Србског живља. То оставимо историји. Морамо рећи, да је и Вранеш поднио резолуцију о злочину Турака-Бошњака над Србима Вранеша 1906.године, када се догоди покољ српског становништва између Таре и Лима, спасио се само онај који је пребјегао преко Таре.Све је поклато, спаљено, да ни пасји колац није остао. А од 1916-1924.године, комите бошњака-муслимана су поклали преко 800 најугледнијих Срба на тим просторима.
–Но, Вранеш је најљепша србска ријеч, српска идила и својеврсна српска крајина. Подручје највећих крајности,од жестоке тмуше и мрака, до кремена који је рађао слободу. Вранеш је и ђердан суза ,пркоса и поноса, стално извориште наде, храбрости, борбе, патње, трајања, лелека и туговања, рађања и умирања. Вранеш никада није затајио и кад је све пропадало. Вранеш јесте немирна вјечност, борац за слободом,кроз буне у сталним ранама, које су испирале хладне воде Љубовиђе, Стожернице, Ћехотине ,Љештанице. Вранешани су тешко живјели, у сталној борби за свој опстанак, кроз сталне буне и ратове, рађали се , пекли, клани, мучени и стардали за вјеру Христа Бога свога, трајали као хајдуци и ратници, витезови и јунаци, сматра он.
Вранеш је сибол борбе за слободом, анђеоска вјечност и вјерност свијетлим вранешким јуначким гробовима, за освајача гроб, а за ослободиоца колијевка. Вранеш никоме не жели муке нити патње, већ да сви народи живе у миру, слози ,поштовању и помирењу. Живимо са премисом велког ловћенског Тајновидца :“Прегаоцу Бог даје махове, удар нађе искру у камену“.
-Вранеш са поносом живи свој живот. То је подручје добрих људи и домаћина, које се достојно сјећа гробова својих јунака које воздиже, памти и чува од заборава. Ко једанпут закорачи кроз „Вранешка врата“, остаће му Вранеш у трајном сјећању. Због бурне историјске прошлости, богатог друштвенг стваралаштва, памћења и трајања, серијал о Вранешу мора да се приказује. Ако би се којим случајем забранило приказивање серијала о Вранешу, боље и да живи нијесмо. Нико не смије прекинути сериијал. Реаговање Бошњачког вијећа и посланице Кенане, само ће повећати гледаност серијала. Због тога им се захваљујемо! Поручујемо Бошњачком вијећу и госођи Кенани, да својим чињењем праве велику мађунационалну мржњу и раздор угрожавајући суживот и складно међукофесионално трајање. Неприкладно је тражити обустављање серијала којег ни видјели нијесу, па Вранешани сматрају да је у питању страх од истине, закључује Јоксимовић.
