Почетком 1943. године Анте Павелић је тајно послао комунистима једног свог министра, Н. Рушиновића, да изрази “поверење” према њима. Непосредан повод за слање овог усташког министра био је обавештавање партизана о предстојећој немачкој Операцији “Вајс”, како би се на време склонили. Kомандант 4. зоне “Народноослободилачке војске Хрватске”, Вицко Kрстуловић, о доласку министра Рушиновића писао је 18. јануара Врховном штабу:
…Да је Павелић послао министра нарочито зато да нађе везу са партизанима, како би се на било који начин предусрела ова акција (Операција “Вајс” – прим. аут) и убијање партизана и хрватске војске. Ово преговарање и споразум са партизанима мора бити апсолутно тајно пред Немцима и Талијанима. Наводно да су стали (Павелић и његова влада – прим. аут) на становиште да држава без народа не вреди. Министар и жупан (Н. Леутић, велики жупан из Омиша – прим. аут) су изразили своје поверење према партизанима, само се боје да не би у партизанским редовима Срби преузели вођство и да би сутрашња Југославија опет дошла под вођство Срба.11
По пријему Kрстуловићевог писма, на састанак са Павелићевим министром долази лично Јосип Броз Тито. Састанак је био тајан и комунисти, по природи ствари, ни касније о њему нису говорили. Али, за сусрет комунистичког вође и усташког министра сазнала је италијанска команда из Шибеника и о томе обавестила своје претпостављене. У италијанском војном архиву у Риму оригинални извештај о састанку Рушиновић – Броз пронашла је др Смиља Аврамов.12
Такође, др Аврамов је пронашла и оригинални извештај италијанске обавештајне службе о састанку Јосипа Броза Тита и папе Пије Дванаестог – дакле, истог оног папе који је пружио подршку Анти Павелићу – у Ватикану, 9. августа 1944. године. Састанак је одржан у највећој тајности, која је очувана све док др Смиља Аврамов није објавила овај документ. Др Аврамов пише да је састанак папе и вође Kомунистичке партије Југославије уговорен још приликом доласка усташког министра Н. Рушиновића код комуниста, јануара 1943. године. Наиме, у претходном периоду управо Н. Рушиновић је био стални представник нацистичке хрватске државе у Ватикану. Тако се из Рушиновићеве поруке од 18. јануара 1943, коју је пренео Вицко Kрстуловић, види не само суштина разговора Ј. Б. Тита и Павелићевог министра, већ и разговора Ј. Б. Тита и римског папе. Најзад, познат је и један хрватски извор, који став Анте Павелића према партизанима дефинише тачно онако како је то његов министар Рушиновић саопштио Kрстуловићу. Павелић је, према овом извору, рекао: Нека се из партизана на нашој земљи одстране туђинци, хрватске партизане све ћемо сместити на ову позорницу и погостити их“.13
Prema:
11 Vojnoistorijski glasnik, 1-2/2004, strana 141. Prema: AVII, Fond NOP, K-12, f. 6, dok. 1.
12 S. Avramov, Genocid u Jugoslaviji u svetlosti međunarodnog prava, 262.
13 S. Avramov, Genocid u Jugoslaviji u svetlosti međunarodnog prava, 261
