Пише: Иван Милошевић
Протекле седмице комунисти разних боја нијесу спавали и по собама и у својим главама водили су добијене битке против четника и осталих домаћих издајника. Књига Марије Јововић о своме оцу Благоју, који је извршио атентат на Анте Павелића далеке 1957. године у Аргентини, подигла је на квадрат њихову будност и опрез према домаћем унутрашњем непријатељу. Тековине комунистичке цивилизације омеђене гробљима и јамама од Триглава до Ђевђелије испливале су на свјетлост дана и свакоме доказале и да након осам деценија од завршетка Другог свјетског рата у Црној Гори и даље букти грађански рат и беsпоштедни окршај са ратним злочинцима и њиховим слугама. Када прелистате “Побједу” и ДПС портале учини вам се да сте у 1946. години и да процес против Драже и његових војника и команданата само што није почео. Овога пута суђење браћи, која нијесу вољела комунисте, не одиграва се у Београду и пред судским џелатима типа Минића и другара, него се премјестила на овдашње портале и у дневну штампу у Црној Гори. Пуца се по четницима из разних оружја, калибри премашују сва очекивања и меци Саве Ковачевића, Милована Ђиласа, Јова Капе и осталих ОЗНАШ-а, непогрешиво похађају свој циљ и за четнике ни данас, као ни прије 80 година, нема милости!
Што се тиче Благоја Јововића, чију је исповјест о атентату на Анту Павелића прије четврт вијека забиљежио новинар Тихомир Бурзановић у књизи “Три ме тка за Павелића”, није јасно зашто су данашњи комунисти љути на њега – што је био четник или што је ранио српског душманина Павелића? За ово задње кажу да је четничка измишљотина, да нема докумената о томе, да тадашња УДБА о томе није ништа знала или није хтјела да зна, а оно што УДБА не зна или не жели да зна, не постоји или је пуста тлапња четничке емиграције и остале преостале и непобијене срpске дијаспоре расуте по свијету! Гдје да четник, па још Србин из Бјелопавлића, па још у Аргентини пуца на Павелића? Као да је то нека идеолошка мрља на лицу бивших и садашњих комуниста, коју не прихватају и спремни су да се против ње боре на новој Неретви и Сутјесци! И као да поручују Хрватима да они са атентатом на Павелића немају никакве везе. Баш безвезе!
Јуче су академици ДАНУ испалили скривени подмукли хитац на четнике побијене по црногорским и словеначким јамама прије осам деценија. Истакли су да су четници у Црну Гору “увезени” и да су их увезле Посрбице како би спроводили вељечетничку и вељесрпску окупацију Црне Горе! По њима Павле Ђуришић није из Љешанске нахије, Ђорђије Лашић није из Лијеве Ријеме, Јаков Јововић није из Бјелопавлића! Павле, Ђорђије и Јаков, тек данас, мртви-хладни, сазнају и да нијесу из Црне Горе, да су их непознате Посрбице увезли у Црну Гору са разних планета и платили да спроводе туђу политику и воде туђе ратове! И у том грму лежи комунистички плашљиви зец, како прије 80 година тако и данас! Жели се наметнути прича да су четници идеолошки извањци, који нема шта да траже у Црној Гори, а пратећи ту црту зашто се данас извањцима не би назвали и сви Срби уЦрној Гори, а посебно они који нијесу заборавили да су чланови безгробне четничке војске били њихови очеви, дједови, стричеви и чланови најуже родбине!
Црна Гора је пуна чудеса, ових идеолошких нема нигдје на остатку планете! Тито је умро прије 44 године, комунизам у читавом свијету је пао прије 35, али Црна Гора се не предаје. Црогорским улицама и даље хуче звуци Сутјеске и Неретве, свако јутро сјене Тјентишта имају свој скуп над спомеником Брозу на обали Мораче, а подгорички хорови и чланови СУБНОР-а, УБНОР-а и осталих пионирских организација равномјерно распоређених у 90 одсто странака, свако јутро састављају ратни распоред и припремају одлучујућу битку против безгробних домаћих непријатеља и њихових слугу! А покисла ЕУ је одавно донијела резолуције о осуди комунистичких система и забрани њихове пропаганде, али војници СУБНОР-а, УБНОР-а и пионирских страначких организација не хају за та документа. Имају Резолуцију о Сребреници и друга им не треба!
Чини ми се да је један припадник СУБНОР-а из Даниловграда употријебио синтагму “Пуцањ у Црну Гору” мислећи на промоцију књиге о Благоју Јововићу. Само она је довољна да опише стање делиријума у којем се данас налазе војници пролетерских бригада смјештених у СУБНОР-у, УБНОР-У, ДАНУ и већини политичких странака. У њиховом главама још увијек одзвањају пуцњи стари скоро 80 година, а они им дају нову интонацију и конатацију!
Комунисти сиви тићи, препаднути и идеолошки набилдовани, ни у подомаклим годинама не одустају од грађанског рата! Данас га воде другим средствима, али и даље убојито и без милости! Још и да је неко довољно глуп да их слиједи, ко зна гдје бисмо завршили!
