Пише:Дејан Бешовић

Прва православна црква у Скадру, до краја XVIII вијека, била је изван тока ријеке Бојане, у старој махали Касена, гдје су пронађене рушевине цркве Светог Николе, коју је саградила Краљица Јелена Српска. Генерално, вјерски објекти у Скадру изграђени су захваљујући финансијској помоћи самих вјерника,православних Срба -старосједиоца у Враки, Дању, Дањском Броду,Скадру и Љешу .

Скадарски православни Срби  – данас их има десетине хиљада – прије скоро 200 година, након прикупљања одређене суме новца за изградњу цркве, обратили су се руском конзулу у Скадру, да би овај интервенисао код цара да помогне финансијским средствима, јер није било довољно оно што је прикупљено током четири године кампање. Александар Невски, тада цар Русије (касније Светитељ и Национални херој ), одмах је послао потребну суму.

Православци су, обезбједивши ферман султана Маџида III , започели радове на изградњи Цркве, на чијим зидовима је, завршена четири године касније, била велика икона са ликом  руског цара, која је донијето из Русије, које данас више нема.

У Скадру се догодила велика свађа међу православним вјерницима због именовања свештеника Јефта, којег је већина оцијенила као неподобног човјека. Овај сукоб је кулминирао премлаћивањем неколико појединаца (укључујући оца Миђенија ,Ђорђа Николића ) православног свештеника којег је заштитио Алекса Поповић. Тачно првог дана када се Јефто требао појавити у цркви, противници његовог именовања, подстакнути Филипом Беровићем, претукли су свештеника до смрти, што је довело до ескалације сукоба. Потом је од Јефта затражено да иде у школу, што је постигнуто слањем у Призрен.

Поп Јефто је отишао тамо и након завршених вјерске школе вратио се у Скадар заједно са претежно Власима  из Корче. Будући да премлаћивање попа Јефта прије три године његове присталице нису заборавиле, они су, да би се осветили Беровићима, предложили Владици , да у првој бесједи Владика проклињу или боље рећи , екскомуницира његовог брата Беровића. Владика Максим пошто је дао ријеч за то проклетство то је и урадио. Филип Беровић је објавио јавну  бојазан ,коју ће владика донијети у цркву. Поново позива нећака Николу и наоружава га са два пиштоља, као и Ђорђа Николића ,оца Милоша Николића -Миђенија. Њих двица заједно иду у цркву, припремајући се за покушај атентата: ако Владика стекне храбрости да поново прокуне  Беровиће, одмах би га убили. Како је Вадика Масим Влах упозорен шта се спрема  , уопште није више спомињао никакве анатеме и стављена је тачка на ово питање. Тог дана контроверза се затворила и црква је и даље била отворена са  попом Јефтом .Вјерски живот скадарских Срба одвијао се несметано до доласка на чело Албаније Ахмета  Зогуа .

Зог I од Албаније (алб. Mbreti Zogu I), рођен као Ахмедин Зоголић , а касније промијенио у Ахмед Зогу  Бургајет (тврђава), 8. октобар 1895 — Сирен, 9. април 1961), познат у Албанији као Скендербег III је био краљ Албаније од 1928. до 1939. године. Прије тога је био премијер (1922 — 1924) и предсједник Албаније (1925 — 1928).  Српског је поријекла, потомак Станка Црнојевића и каснијих Бушатлија из мјеста Бушат код Скадра .Ахмед Зогу иако Српског поријекла и ако је био у фантастичним и пријатељским односима са тадашњом југословенском владом протјераће Епископа скадарског  СПЦ Дамјана 1932 .године ,како би задобио наклоност фашистичке Италије .

Српска Православна црква је уништена, у јеку атеистичке кампање, 10. јуна 1967. Готово 30 година, православни вјерници, као и остали вјерници других вјера и вјероиспоијести , нису имали право ни мјесто да исповиједају своју вјеру до  1991 . Те године, слобода вјероисповести постала је стварност и за вернике – Православне Албанце, али не  за православне Србе. Касније 1994 .године су наши сународници саградили малу цркву иза зграде банке у центру  Скадра, која након спаљивања није имала дуг вијек , из још увек нејасних и неутврђених  разлога.

Недавно је Православна црква подигнута тамо гдје је  и била прије почетка овог вијека, преко Бојане , изнад рушевина цркве  Светог Николе . Данас у центру града постоји и ова Црква на породичном имању Свештеничке породице Поповић ,а издвојени звоник сат – кула је задужбина знамените  врачко – скадарске породице Брајовић.  Године 1994 .изграђена је и Црква Свете Тројице у Вракама Скадарским .Кула Рашка древно сједиште Враке и Епархије Захумско -рашке у Манастиру Светог Јована Крститеља у нашем народу познат као Свети Јован Рашки ,о чему смо писали у посебном поглављу биљежи 17 кољена Свештеника из Братства Крстовићи ,почев од протопопа Николе 1220 .године до 1913 .године.