Питање повратка српске војске на Косово и Метохију јуче је актуелизовала Руска Федерација у Савету безбедности УН. Колико је важно да се на ову могућност у складу са Резолуцијом 1244 стално подсећа?
Србија ће поново затражити повратак своје војске на Косово и Метохију у складу са Резолуцијом 1244. Подршка овом захтеву јуче је стигла од Руске Федерације, што је потврдио руски представник у УН Василиј Небензја на седници Савета безбедности УН.
–Сматрамо да је оправдано што Београд планира још једном да затражи повратак на Косово до 1.000 припадника српске војске и полиције у складу са Резолуцијом 1244, рекао је Небензја на седници у Њујорку.
Руски представник се осврнуо и на то што НАТО још више наоружава Приштину, као и да се у року од три године Приштина очекује да стави у употребу преко 350 оклопних возила и набави сопствену флоту војних хеликоптера.
–Ово је флагрантно кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН, која дефинише међународни контингент за Косово као једино војно присуство које треба прихватити у покрајини, упозорио је он.
Шта тачно пише у Резолуцији 1244 о повратку српске војске и да ли ће захтев Србије бити прихваћен? Резолуција Савета безбедности УН 1244 у тачки 4 предвиђа могућност враћања српских безбедносних снага у јужну српску покрајину.
“Савет безбедности УН потврђује да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2”, пише у тачки 4.
У Анексу 2, под тачком 6 пише:
“Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције:
– везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством;
– обележавање/чишћење минских поља;
– одржавање присуства на местима српске културне баштине;
– одржавање присуства на главним граничним прелазима.”
Дакле, у складу са документом који су потписале све чланице Савета безбедности УН, српска војска би могла да обезбеђује објекте српске културне баштине који су до сада ограђени бодљикавом жицом и чувају их војници КФОР-а.
Такође, војска би била на главним административним прелазима на којима Приштина по свом нахођењу уводи забране, што за прелазак појединаца, али и за камионе са робом.
Четири године након усвајања Резолуције 1244 Србија је затражила повратак своје војске, на територију на којој су Албанци отимали имовину Срба, протеривали живе, а мртвима рушили гробове.
Тадашњи премијер Зоран Ђинђић месец дана пре убиства послао је писмо НАТО команданту Грегорију Џонсону у којем је тражио да се резолуција у овом делу испоштује.
–Резолуција Савета безбедности (1244) предвиђа улогу Србије и Југославије у прелазном периоду, тиме што налаже међународним организацијама да створе услове за повратак контигента југословенске војске и полиције. Стога вас молим да, у складу са мандатом који имате, обезбедите услове за неодложно испуњење става из Резолуције 1244 о повратку до хиљаду припадника безбедности матичне државе, написао је тада Ђинђић.
Већ сутрадан стигао је одговор. Портпарол НАТО-а Аријен Контије одговара одрично на овај захтев.
-Безбедносна ситуација на Косову стално се разматра, а она је сада таква да је, ипак, прерано говорити о повратку војске на Косово, рекао је Контије.
Скоро 20 година се нико није сетио, или није хтео да се сети да покрене питање повратка српске војске на Косово и Метохију. То је у децембру 2022. године учинио председник Србије Александар Вучић који је упутио захтев КФОР-у за повратак српске војске.
Одговор симболично стиже на Бадње вече, у писаној форми на административном прелазу Мердаре уручен је представницима Генералштаба Војске Србије, а потом прослеђен Влади Србије и председнику државе.
-КФОР нам је одговорио да нема потребе за повратком наших снага на север Косова и Метохије, као што смо и очекивали, иако по резолуцији СБ УН 1244 немају право да одбију тај наш захтев јер се они за то не питају, рекао је Вучић саопштавајући какав је одговор добио.
У истом дану када је КФОР одговорио да нема потребе за српском војском на Косову и Метохији, те да они брину о безбедности Срба, у Шртпцу су рањени српски дечаци који су носили Бадњак. На њих је пуцао Азем Куртај, припадник такозваних Косовских безбедносних снага, који се и данас налази на слободи.
Упркос томе што је западни део међународне заједнице одбијањем захтева Србије показао ругање међународном праву и Резолуцији 1244 чији су и они потписници, Србија не одустаје од њеног поштовања.
Београд ће опет упутити захтев за повратак до 1.000 припадника војске и полиције на Косово и Метохију.
Иако је јасно да овај захтев опет неће бити прихваћен, његов значај је пре свега у симболици – стално подсећање да Србија не одустаје од поштовања Резолуције 1244, као и да се не одриче Косова и Метохије.
извор: рт балкан