Пише: др Петар Милатовић Острошки
С обзиром да од 1968. године словим као својеврстан политички пророк који никад није омануо, мада сам искрено увијек желио да не будем у праву, остајем доследан себи и опет износим своје виђење будућег стања у Црној Гори послије поновљених избора у Подгорици и Будви у режији двојице теткића: мог најближег рођака Јакова Милатовића, предсједника Црне Горе и мог рођеног сестрића Николе Јовановића, доскорашњег предсједника Скупштине Будве. .
Оно што је заједничко Јакову Милатовићу и Николи Јовановићи су тетке.
Наиме, тетка Јакова Милатовића је Ранка Оташевић која је, заједно са Милатовићевим кумом Драганом Радовићем, Драгутином Вучинићем, Јевросимом Пејовић и Нађом Љиљанић, умногогоме допринијела рушењу општинске власти у Подгорици, послије чега је Јаков Милатовић расписао изборе за септембар.
Тетка Николе Јовановића је одборник у Будви, Милијана Ђукић, рођена Милатовић, а она је моја најмлађа сестра коју сам подизао као најстарији у породици у родној кући у Велети код Павловграда (Даниловграда).
И једна и друга тетка (Ранка Оташевић и Милијана Ђукић) су биле прегласни браниоци својих теткића и активни саучесници у рушењу власти у Подгорици и Будви. Не улазим у исправност оба рушитељска подухвата. Нека се о томе брину други у Подгорици и Будви. Мене занима нешто друго, конкретно позадина свега овога у оба случаја, на глобалном, односно црногорском плану.
Наиме, можда ће некима моје виђење звучати јеретички, али стојим иза свог става цијелим својим патриотским и интелектуалним бићем. Ради се о технологији власти у извођењу Јакова Милатовића, предсједника Црне Горе, који је, убијеђен сам, чврсто ријешио да сруши свог дојучерашњег саборца и суоснивача партије „Европа сад“, Милојка Спајића, актуелног предсједника Владе Црне Горе кога је управо Јаков Милатовић предложио и дао му мандат за састав владе, како би на чело нове владе послије разлаза са својим партијским камарадом Спајићем довео мог сестрића Николу Јовановића коме је буквално продужио мандат предсједника Скупштине у Будви за још два мјесеца, а све у намјери да добије у времену у предстојећем рушењу владе Црне Горе. Убијеђен сам да је за овај сценарио Јаков Милатовић обезбиједио подршку Квинте и том случају Милојку Спајићу преостају његове Филипинке, Кинескиње, Францускиње и ине, како се својевремено пубертетски јавно самохвалисао.
Ако се оствари намјера да поред теткића Јакова Милатовића, предсједника Црне Горе на чело владе Црне Горе дође други теткић Никола Јовановић, имаћемо непотизам какав нису имали: србогладни србождер Јосип Броз, звани Тито, од мајке Марије и непознатог оца, по једној бечкој крштеници, коју сам пронашао у Државном аустријском архиву, рођен 16. јуна 1892. године у осмој бечкој општини Алсер, Слободан Милошевић, Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић, Адолф Хитлер, Бенито Мусолини, Пол Пот, Јосиф Висарионович Стаљин, Иди Амин, Мобуту Сесе Секо, Николае Чаушеску, Хосни Мубарак, Жан Клод, Фердинанд Маркос, Фулгенсиа Батисту, Антонио Саласр, Алфред Строснер и тако даље, јер нико од тих свјетских и бјелосветских диктатора није имао тетке на функцијама у свом најближем окружење као мој весели рођак Јаков Милатовић, предсједник Црне Горе и рођени сестрић Никола Јовановић, доскорашњи предсједник Скупштине у Будви, сада у својству вршиоца дужности.
Није народна памет у Црној Гори узалуд и без разлога осмислила свима нама добро познату узречицу која нас казује и која нас у вјечности прећуткује: „Овога нема ни´ђе на свијет нако код нас!“ И заиста нема!!! Као најближи рођак и рођени ујак не знам да ли да се смијем, или да плачем, али добро је док сам у дилеми све док не будем у трилеми! Заиста, „Овога нема ни´ђе на свијет нако код нас!“. И не било!
ПС:
Данас у ресторану „Централ“ у Павловграду (Даниловграду), с моје лијеве стране на удаљености од свега 150 сантиметара за сусједни сто (не јавивши ми се, иако сам дупло старији и двоструко образованији) сјео је Александар Гргуровић, председник општине Даниловград, иначе кум Јакова Милатовића, онај исти Милатовићев кум који је отишао након прошлих избора код мог сестрића Николе Јовановића да му пружи подршку, а тај исти председједник општине Даниловграда увијек ми се учтиво јављао и поздрављао, но можда на удаљености од 150 сантименатар није ме видио иако сам висок 187 сантиметара, а зна се да се увијек млађи јавља старијем и онај ко пролази поред некога ко већ сједи, али то није битно, него сам забринут и бојим се да ће предсједник општине, не дај Боже, морати ускоро да посјети очног љекара. Поента је у следећем. Цијењени Александар Гргуровић, предсједник општине (Павловград) Даниловград помно је слушао шта разговарам телефонским путем са једном утицајном јавном личношћу у Црној Гори, а разговарао сам управо о мом давном пророчанству, конкретно од прије 3 мјесеца, да постоји план да се мој сестрић Никола Јовановић доведе на чело Владе Црне Горе умјесто Милојка Спајића.
Sapienti sat!
