Да су у Улцињу, противуставно и супротно законима Црне Горе, промјењени називи, готово, свих улица, као и многих институција. Све је почело режимом Мила Ђукановића, када је продавао благо историјске заоставштине и суверенитета мањинским, сецесионистичким политичким групацијама, ради гласачке подршке режиму. То је, Црну Гору, много коштало. Тако су, нпр. уклоњена имена православних личности и хероја, који су положили своје животе за ослобођење Улциња , из свих ратова, а на срамоту Црне Горе, стављена су имена неких , у најмању руку, непознатих ликова, чак и за Албанце. Тако је, једна од ових улица, обливена крвљу ослободилаца, понијела нови назив, онога, који је проливао ту крв. То је име фашисте “Cafo Beg”,кога је сам Хитлер именовао за “регента Албаније”.
Много је оваквих примјера.
Тужно је, да овакву улцињску Скупштину и њене одлуке , зарад личних ситних користи, подржава и неколико “Православних” одборника.
“Уставни суд Републике Црне Горе на основу одредаба члана 113. став 1. тачка 2. Устава Републике Црне Горе, члана 51. став2. и члана 56. тачка 2. Закона о Уставном суду РЦГ (2Службени лист ЦГ” број21/93) на сједници од 26.децембра 2003.г. , донио је ОДЛУКУ : УТВРЂУЈЕ СЕ да Одлука Општине Улцињ о преименовању улица и тгова на територији Општине Улцињ, коју је донијела Скупштина општине Улцињ , на сједници од 7. маја 2002.г. , није у сагласности са Уставом РЦГ и законом и престаје да важи даном објављивања ове Одлуке.”
Као што видите, поступак преименовања улцињских улица је противуставан и противзаконит. Поставља се питање, да ли Црна Гора има суверенитет над Улцињем?
Академик и албанолог проф.Каплан Буровић је писао о овоме. Не преводимо латиницу, јер албански н азиви не би били јасни (Пр: српска24)
Ulcinj – Prof. Dr Kaplan Burović, akademik, 17. октобар 2013. ·
1. Obalu Ulcinja, zvana “Boris Kidrič” – nazvali su je na albanskom jeziku “Detarët e Ulqinit” – što znači “Ulcinjski moreplovci”. Zašto? Oni pretendiraju da su ulcinjski moreplovci bili isključivo Albanci, ili bar većina. A znaju sasvim dobro da su turski okupatori dovodili u Albaniju svoje mornare da obučavaju Albance pomorskom zanatu, jer do tada nisu znali ni da plivaju. U Ulcinj ih nisu dovodili, jer su tu bili crnogorski moreplovci, pa su od njih ovi Albanci naučili pomorski zanat, što nam dokazuje i njihova pomorska terminologija, kao i vlasništvo brodova. Zašto su ovi Albanci protiv Borisa Kidriča, slovenačkog sina i Narodnog heroja, istaknute društveno-političke ličnosti, bio je i presednik Slovenije? Zato što se borio za oslobođenje Jugoslavije (Ulcinja) i Albanije od nazi-fašističkih okupatora?!!!
2. Glavnu ulicu grada “26. Novembar” – nazvali su “Hafiz Ali Ulqinaku”. 26. Novembar je praznik svih Ulcinjana, Dan oslobođenja grada od vekovnih turskih okupatora i od nazi-fašističkih za vreme DSR. A Hafiz Ali Ulqinaku ko je? Pre svega on nije Ulcinjanin. Njegov ded, kao katolik, sišao je sa dva sina iz Dukađina (severna Albanija) sa prezimenom Ðoka. Mlađi sin je sačuvao katoličanstvo, dok se stariji muslimanizirao. Od muslimaniziranog potiče Ali Ðoka, koji se 1880. iselio iz Ulcinja kao Turčin, završio srednju versku školu u Skadar i posvetio se turciziranju Albanaca, za što je napisao i nekakav rečnik tursko-albanskog i albansko-turskog jezika, koji nije uspeo da objavi, ne samo zato što nema nikakvu vrednost, već i zato što se u međuvremenu i Albanija oslobodi od turskog ropstva, pa su Turci digli ruke od njenog turciziranja. Albanci su ga nazvali ULQINAKU, da bi ovako naglasili da je “iz Ulcinja”, a Ulcinj “albanski”! Oni su zato i naduli njegov rečnik, tobože ima nekakvu leksičku vrednost, da bi preko toga “dokazali” da je Ulcinj njihov, albanski. Ali Ðoka nije odigrao nikakvu ulogu u istoriji Ulcinja. A u istoriji albanskog naroda, kao osoba koja se iselila iz Ulcinja i radila za turciziranje Albanaca, on je negativna ličnost. Prema tome nije dostojan ne da se njegovo ime da glavnoj ulici grada, već ni najneznatnoj uličici.
3. Ulicu “Ćazim Resulbegović” – promenili su u “Ymer Prizreni”. Ćazim Resulbegović je Ulcinjanin, istaknuti borac partizanskih jedinica NOB-a jugoslovenskih naroda, koga je streljao albanski fašista Cafo Beg. Ymer Prizreni je albanski poturica, koji se borio na strani turskog okupatora protiv oslobođenja Ulcinja! Kako je moguće da se jednom takvom neprijatelju Ulcinja da ime bilo koje ulice ovog grada?!
4. Ulica br. 1 – nazvana je “Cafo Beg”. Albanski fašista Mustafa Alibegu, zvani Cafo-beg, od prvog dana okupacije stavio se u službi italijanskih i nemačkih okupatora, pa ga Hitler imenovao i za regenta Albanije. On je žario i palio po Ulcinju i huškao Albance ovog kraja protiv crnogorskog naroda. On je autor streljanja mnogih Crnogoraca Ulcinja, pa i Albanaca Albanije. Na vrh te ulice nalazi se i kuća Mila Ćetkovića, streljan i vaskrsnuo iz groba da nastavi borbu protiv ovog fašiste, čije se ime slavi pred njegovim nosom – sada, u njegove stare dane, kad je nemoćan da opet ustane iz groba svoje starosti. Ovo je očiti bezobrazluk ovih Albanaca, flagranti izazov, koji imenom Cafo-bega provociraju i dokazuju da su i sami fašisti. Kako rekosmo, Cafo-beg je bio i regent Albanije, ali njegovo ime Albanci dan-danas nisu dali tamo, u Albaniji, nijednoj uličici. Naprotiv, posle oslobođenja Albanije, on je tamo bio i u zatvor kao saradnik okupatora, pa je i umro žigosan kao neprijatelj albanskog naroda. Kako je moguće da sav albanski narod bude protiv fašizma, dok albanska dijaspora u Ulcinju je za fašizam?!
5. Ulica “Ivan Milutinović” – nazvana je “Mujo Ulqinaku”. Narodnog hertoja Ivana Milutinovića poznaje čitava Jugoslavija kao svog vrlog sina, koji se borio u partizanske redove ne samo za oslobođenje Jugoslavije, već i Albanije. Mustafa-Mujo Cakuli(s) je Grk iz Ulcinja, koji se herojski borio u Drač albanski protiv italijanskih fašističkih okupatora, pa ga Komunistička partija Albanije proglasila i za Narodnog heroja. I njega Albanci nazivaju ULQINAKU sa političkom tendencijom, pa ga još i drže za Albanca, jer Albanci kova ovih, koji su stavili ova imena ulicama Ulcinja, ne mogu ni zamisliti da se ma koji nealbanac može boriti, liti krv i položiti svoj život za Albaniju i albanski narod, pošto za sve ljude na svetu misle da su kao oni. U Ulcinju još uvek žive rođaci ovog Grka. Svi se oni nazivaju Cakuli(s). Kad bi uzeli smelost da se izjave za Grke, Albanci bi odmah skinuli ulici ime “Mujo Ulqinaku”, kao što su to učinili sa imenom ulice “Ćazim Resulbegović”, čim se jedan rođak ovoga usudio da javno izjavi da nije Albanac, već Crnogorac. Kakav drugi smisao ima skidanje imena ulice “Ćazim Resulbegović” i, u isto vreme, imenovanje ulice Ulcinja imenom suborca ovog Ćazima, imenom “Mujo Ulqinaku”?!
6. Bulevard “Maršal Tito” – nazvali su “Gjergj Kastrioti-Skënderbeu”. Nemamo ništa protiv toga što su skinuli ulici ime izdajnika stvari jugoslovenskih naroda, niti zato što su stavili toj ulici ime albanskog nacionalnog heroja, ne zato što je ovaj bio po nacionalnosti Sloven (Srbo-Makedonac), već i zato što se on, boreći se protiv turskih okupatora, borio i za slobodu Ulcinja. Preko svega, njegov sin Jovan nam je zet. A zet nam je bio i njegov otac Jovan. Sigurno da albanski fašisti Ulcinja ne znaju ovo. Oni su nazvali ulicu “Skënderbeu” misleći za njega da je bio Albanac. Tamo, u Albaniji, pošto se uveriše da Skenderbeg nije Albanac, već Srbin, govori se otvoreno da mu skinu spomenik sa centra Tirane i svaki trag njegovog imena. Nema sumnje da će i njihove ucinjske kolege skinuti ime Skenderbega ulici, ali Ulcinjani to ne treba da im dozvole.
7. Bulevardu “Bratstvo i jedinstvo” – stavili su ime “Vëllazërit Frashëri”, misleći da su ova braća Albanci. Ja sam dokazao da su braća Frasheri po nacionalnom poreklu Vlasi. Oni su zaslužni za albanski narod, ali ne i za Ulcinj. Prema tome njihovo ime nema razloga da se stavi nijednoj ulici grada.
8. Ulici “Ðuro Ðakonović” – stavili su ime “Mehmet Gjuli”. Ðuro Ðakonović je jedan od glavnih rodoljuba Ulcinja, koji se od prvog dana rata ujedinio sa Narodno-oslobodilačkom borbom naroda Jugoslavije i rukovodio borbom Ulcinjana za oslobođenje od fašističkih okupatora; dok je Mehmet Ðul turski robovlasnik, istaknuti neprijatelj Ulcinja i čitave Crne Gore, pa i albanskog naroda, koji je nastavio da se bori protiv crnogorskog i albanskog naroda i posle oslobođenja Ulcinja. Albanizirajući mu prezime u GJULI, albanski rasisti misle da su i njega albanizirali i, kao takvog, iako je mrtav, hoće da ga upotrebe protiv crnogorskog naroda. I da je ma koja ulica Ulcinja imala njegovo ime, ne samo Crnogorci, već i sami Albanci, trebali bi da traže skidanje tog imena, a ne da skinu ime Ðura Ðakonovića, samo i samo zato što nije Albanac. Ili su mu skinuli ime zato što se borio protiv fašiste Cafo-bega?! “Muslimanska” imena, pa i Turaka i robovlasnika, potrebna su ovim Albancima da bi prikazali Ulcinj kao muslimanski grad, pretendirajući da su svi muslimani Albanci.
9. Ulicu od Crvenog krsta do Nove benzinske pumpe nazvali su “Don Simon Filipaj”. Ovog Dona ne samo da ne poznaju njegovi Albanci, već ga ne poznaju ni Ulcinjani. Ne za Ulcinj, već ni za Albance on nije učinio ništa. Ako je preveo BIBLIJU na albanski jezik, nije učinio ništa posebnog, utoliko više što je ona prevedena od pre jednog veka. Crnogorac iz Vrake (Skadar) Zarija Brajović je preveo Albancima Njegošev GORSKI VIJENAC, pa mu ni ime ne spominju ovi Albanci nigde, kamoli da daju i kojoj ulici tamo njegovo ime. Crnogorac Miladin Popović je u toku rata učinio za Albance i Albaniju ono što se nije usudio da učini niko od njih, pa dan-danas oni nisu dali njegovo ime ni najmanjem sokaku. Drugi Crnogorac, akademik, prof. dr Kaplan Burović je poklonio albanskoj kulturi remek delo njihove proze, Jevanđele njihovog patriotizma, pa se i borio za slobodu i demokratiju Albanije kao niko drugi i istakao kao najveći savremeni albanolog: i pored toga, ne samo što nisu dali negovo ime ni najbeznačajnijem ćorsokaku, već mu i brišu ime gde god su to napisali nekad misleći za njega da je Albanac! Ime don Simona Filipaj po ničemu ne zaslužuje da se stavi nijednoj ulici Ulcinja.
10. Ulici “Mirko Srzentić”, istaknuti Ulcinjanin u bordi za slobodu i demokratiju još pre DSR – dali su ime “Rruga e Kosovës”, podrazumevajući pod ovim Kosovskim putem put albanskih terorista, koji otcepiše Kosovo od svoje matice Srbije. Je li moguće da su crnogorske vlasti te koje su potpisale ovo?! Mi znamo da su ove “crnogorske” vlasti priznale nezavisno Kosovo, ali ne znamo da su priznale i “Nezavisni Ulcinj”!!! Napominjemo im da su Albanci i preko medija razglasili da se granice njihove Ve-e-elike Albanije prostiru do samog Cetinja. Objavili su i mapu te Albanije, dok u Ulcinj viju i njihovu nacionalističku zastavu, pa su nam podigli i spomen-ploče gde pišu da su ove teritorije “albanske”, pa su sred Ulcinja podigli i spomenik albanskim teroristima Kosova, a preko svih medija govore otvoreno i pišu crno na belo da su Crnogorci “okupatori” ovih krajeva, da je Crna Gora “ugrabila” Ulcinj Albaniji!
11. Ulici “Nikola Ðakonović”, jedan od glavnih organizatora 13-julskog ustanka u Ulcinju i Ulcinjskog partizanskog odreda, koji je oslobodio Ulcinj 11. septembra 1943. godine – dali su ime “28 dhjetori”. Momentalno za ovo nemam verodostojnih podataka.
12. Ulici “Boško Strugar”, istaknuti borac partizanskih jedinica i posebno zaslužna ličnost Ulcinja – dali su ime “Nënë Tereza”, pretendirajući da je Majka Tereza njihova, Albanka. Danas ceo svet zna da je ona bila Vlahinja i da ju je svetski afirmirala Indija. Znači, po ničemu ne pripada Albancima, sem po teroru, koji su oni vršili nad njom, njenom majkom i sestrama.
13. Polovini ulice “Boško Strugar” od strane pumpe do mosta na Port Mileni – dali su ime “Teuta”, pretendirajući da su genealoški sledbenici Ilira. Nauka je dokazala da Albanci sa Ilirima nemaju ništa zajedničkog, pa bi crnogorske vlasti učinile dobro ne samo za svoj narod (Ako ga imaju!), već i za albanski narod, da ne podržavaju indoktriniranje Albanaca njihovom falsifikovanom istorijom, koja ih napaja šovinizmom i rasizmom prema susednim narodima, a u konkretnom slučaju prema Crnogorcima.
14. Put od mosta na Port Mileni do borove šume na plaži nazvali su “Gjon Buzuku”, pretendirajući i za njega da je Albanac. Mi nemamo ništa protiv toga da se ta ulica nazove tako, ali Albanci treba da se osveste da je pop Ivan Buzuk bio Sloven-Hrvat i da su oni, Albanci, preko dela ovog Slovena, imali veliku korsit za očuvanje njihovog jezika, pa i za angažovanje u borbi protiv islamiziranja i ujedinjenja sa turskim okupatorom.
15. Put od raskrsnice za selo Štoj do ostrva Ada – nazvali su “Rruga e Shtojit” – “Štojski put”, što odgovara geografskoj istini. Treba samo da se to napiše na službenom jeziku Crne Gore, a ne na jeziku albanskih emigranata.
16. Put od magistrale kroz naselje Rudo – nazvali su “Rruga e Rudajve”. U vezi ovoga nedostaju mi verodostojni podaci, ali mi je poznato da u Ulcinju postoji porodica RUDOVIĆ, pa mislim da moguće imamo albaniziranje u Rudaj.
17. Trg u Vladimiru – nazvali su “Gjergj Kastrioti-Skënderbeu”. Vidite Br. 6.
18. Put od kuće Salaj, na ulazu u Vladimir, do kuće Džuretaj, prema selu Sukobina – nazvali su “Rruga e Shkodrës”-“Skadarski put”. Logičnije bi bilo da se nazove Sukobinski put. Vidi se jasno da ovi Albanci hoće svugde i svačim da evociraju njihovu Albaniju i sve što je albansko, brišući sve što je crnogorsko.
19. Put od raskrsnice do Solane – nazvali su “Rruga e kripores”-“Solanski put”. Geografski je logično, ma da ima mogućnosti da se nazove nekim prikladnijim imenom.
20. Ulicu “Narodni front”, sred grada – nazvali su “Kadi Hysen Mujali”. Ovaj turski kadija nije poznat u Ulcinju po ničemu dobrom, ni za Crnogorce, niti za Albance, a sama činjenica što je dostigao položaj kadije (setite se izreke: kadija te tuži – kadija ti sudi!) svedoči nam da je bio u službi turskih okupatora.
21. Ulicu od stare benzinske pumpe do raskrsnice za selo Zoganje – nazvali su “28 Nëntori”. Ovo je dan proglašenja Albanije za nezavisnu državu, prihvaćen kao nacionalni praznik Albanije i afirmiran kao nacionalistički praznik Albanaca. Pošto su ovi albanski došljaci u Ulcinju protiv svega crnogorskog, ne samo nacionalističkog, već i nacionalnog, onda nemaju kako da i meštani, Crnogorci, ne budu, ako ne i protiv nacionalno albanskog, bar protiv onoga što je nacionalističko albansko.
U Albaniji postoji ne crnogorska dijaspora, već crnogorska nacionalna manjina, koja bi trebala da ima više prava od albanske dijaspore u Crnoj Gori. Pogledajte, imaju li oni bilo i koji sokak imenom crnogorskog nacionalnog (ne nacionalističkog!) praznika?! U Albaniji crnogorska nacionalna manjina dan-danas nema ni bukvara na svom jeziku. I dok albanska dijaspora u Ulcinju i širom Crne Gore stavlja svoja nacionalistička imena ne samo ulicama gradova, već i samim gradovima, crnogorskoj nacionalnoj manjini u Albaniji se ne dozvoljava da stave ni svom detetu crnogorsko nacionalno ime! Oni Crnogorci, koji su uznastojali u Albaniji na svoje nacionalno ime, koji se nisu potčinili, odrani su u pravom smislu ove reči i do deset puta, pa su i osuđeni na smrt!
Ovi Albanci, koji su u Ulcinju za sve nacionalističko albansko, nisu samo protiv crnogorskog naroda, već su i protiv samog albanskog naroda, koji je preboleo svoje nacionalističko previranje i sada stremi k nečemu savremenijem, savršenijem i opštijem, što ih zbližava sa ostalim narodima Balkana i sveta, služeći ovako njihovom pretendiranju za emancipaciju, evropiziranje i integriranje. Kroz svu svoju istoriju, albanska dijaspora na Balkanu je igrala reaksionarnu ulogu u istoriji albanskog naroda, posebno u istoriji naroda na čijoj je teritoriji nastanjena. Tako i u istoriji Ulcinja.
Ovome treba da se stane na kraj. Ne samo Albanci Ulcinja, već čitave Crne Gore i svih drugih eks-jugoslovenskih republika, treba da se tretiraju po međunarodnom zakonu, onako kako se tretra svugde po svetu dijaspora, onako kako tretiraju ove Albance u Grčkoj, Italiji i svim drugim državama Evrope i sveta. U svim zemljama sveta dijaspora se integrira sa mesnim stanovništvom. Tako i albanska. Samo u eks-jugoslovenskim republikama ova dijaspora čini suprotno – integrira mesno stanovništvo u svoje redove i – posle toga…
