Пише: Саша Недељковић,  члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Посетио сам Војни музеј на Калемегдану. Занимало ме је какве су промене извршене од моје раније посете после 2020. У делу до Првог светског рата све је било углавном исто као и раније. Приметио сам да је додано да је дубровачка влада честитала  српском краљу победу над Бугарима код Велбужда 1330. Највише ме је занимао период од Балканског рата. У делу пред Балканске ратове додана је слика краља Милана као организатора српске војске. Били су нови експонати међу оружјем у Балканским ратовима. Била је изложена макета брода Србија, што раније није било. У међуратном периоду додан је портрет краља Александра. Приликом раније посете видео сам да  су били изложени делови његове униформе приликом атентата у Марсељу. Представљене су слике међуратних маневара Брчко, … .

Од просторија са експонатима на почетку Другог светског рата почињала је партизанска епопеја кад сам као дете обилазио музеј. Једино је од онога што није било партизанско, била изложена макета разарача Загреб. Све друго било је о партизанима почев од 4 јула Дана борца па до краја рата. Сада су изложене и слике које су сликане у заробљеничким логорима. Додан је и натпис да су јединице војске наставиле борбу и после капитулације. Углавном кроз просторије музеја тече приказ партизанске епопеје али са новим експонатима као што је летак у име краља Петра који је позивао да се борба настави. И слика јединица ЈВуО. Уз четничке каме представљена је и партизанска кама. Још раније су биле додате слике ЈВ која је наставила да се бори изван земље : ваздухопловаца у Африци, ратних бродова, бомбардера који су поклонили Американци. Сада су додате слике посета краља Петра јединицама војске које су се бориле изван земље. Опширно је приказано спашавање америчких пилота од стране ЈВуО. То је тренутно лукративно. Нисам приметио да су представљене борбе ЈВуО против Осовине после капитулације Италије 1943. Како борбе код Вишеграда, тако и  Северно Приморје (Крк, Лошињ). Ни 1944. покушај Лукачевића да се пробије до обале. Сем Осовине и партизани су се супроставили ЈВуО. Пошто је циљ комуниста и њихове војске био да освоје власт по сваку цену огорчено су се супростављали сваком покушају ЈВуО да омугући Енглезима да се искрцају на обалу. Још раније су биле дате слике официра ЈВуО са Русима приликом ослобађања градова у Србији. У целини иако је било признања учешћа ЈВ под краљем Петром у борбама за период од Априлског рата до ослобођења остао је утисак партизанске епопеје. Затим је представљено учешће Југославије у мировним мисијама УН, па борбе током разбијања Југославије.

Моја главна замерка је игнорисање Соколства и родољубивих удружења. Уместо заплењеног немачког моторцикла могли су бити представљени соколи. Соколи су у југословенским земљама пре Првог светског рата припремали своје чланове да буду добровољци у борби за ослобођење и уједињење. У Балканском рату долазили су из Аустро-Угарске Монархије као добровољци да се боре. Други су долазили као лекари да помогну рањеницима. Заједно са осталим друштвима прикупљали су и слали помоћ преко Црвеног Крста. У Првом светском рату њихова помоћ је била значајна. Кад се српска војска повукла из Србије једини регрути су били из редова заробљеника који су пребегли Русима на Источном фронту или наших исељеника у Америци. Соколска друштва су из Америке са својим заставама стигли на Солунски фронт. Они су појачали српску војску на Солунском фронту пред пробој фронта. У међуратном периоду у саставу соколских друштава били су стрељачки одсеци који су вежбали гађање. Такође у сарадњи са Црвеним Крстом вођени су самарићански течајеви за болничарке. Због својих вежби соколи су добијали скрачени рок приликом служења војске.  Све те активностису појачане после Судетске кризе 1938. Уз помоћ официра чланова сокола вођени су народнодбрамбени течајеви за чланове и нараштај. Соколи су слали своје чланове у пилотске школе Аеро-клуба. Спортови као бициклизам и смучање су коришћени у припреми за одбрану земље. Одржавани су шоферски течајеви. Повећан је број стрељачких одсека и течаја за болничарке. Може се речи да су гајили прасе пред Божић, али су се трудили колико год су могли. За течајеве су штампали приручнике за обуку. Заједно са осталим родољубивим удружењима припремали су становништво како физички тако и духовно за рат.

Приликом 27 марта 1941. соколска организација је масовно учествовала у манифестацијама.  У  Априлском рату соколи су се борили у Мостару приликом покушаја усташа да заузму Мостар. Били су забрањени од стране окупатора и усташа. После забране Соколи су деловали самостално, како су учени у соколским редовима. По речима песме “Зови само зови, сви ће соколови за те живот дати”. Учествовали су у саботажама. Чланови сеоских соколских чета учествовали су у јунском устанку у Херцеговини. Учествовали су и у каснијим устаницима. У редовима сокола дошло је до поделе и један део је пришао партизанима а део ЈВуО. Део сокола је у Словенији направио савез са комунистима у Освободилној фронти. Због тога што су комунисти освојили власт и преузели све заслуге соколи су игнорисани. Сматрам да експонати о соколима требају бити изложени у Војном музеју.