Иако су буквари били мода 19. века, „Буквар Српства“ је модеран „водич“ кроз азбуку српске историје, традиције и обичаја, а писали су га историчар Чедомир Антић, етнолог Данијел Синани и теолог Александар Ђаковац.

Професор Чедомир Антић, који је уједно и уредник овог дела, истакао је током промоције књиге, која је организована у четвртак у великој сали Дома синдиката, да се њихов буквар не односи на писменост, већ на културу. Покушали су, објашњава он, да представе технички добро опремљену књигу која у себи садржи есенцију историје, етнологије, историје Српске православне цркве и верских обичаја, гастрономије, театрологије и уопште свега онога што су сматрали да би неко ако оде на далеки пут у туђини могао да понесе, а да непрестано буде у додиру са својом земљом.

–Покушали смо да окупимо тим угледних научника, богослова, етнолога, историчара и свима препоручујемо „Буквар Српства“. Ми то не видимо као неки катихизис из којег треба да се учи, већ само као један предлог који ћемо учинити што доступнијим. Волели бисмо да у будућности буде дорађиван, додатно обогаћен и бољи, те да једног дана буде део библиотеке што већег броја наших људи, како бисмо сачували сами себе у сусрет великим временима, рекао је Антић.

Други уредник „Буквара Српства“, Ненад Златарић, изјавио је како је доминантан и преовлађујући осећај поноса који осећа као припадник српског народа и да га тај осећај испуњава док листа странице српске тешке, али ипак сјајне и блиставе историје.

–Док гледам дивне фотографије наших манастира који су приказани у овој књизи, док гледам Студеницу, Жичу, Ђурђеве Ступове, Сопоћане, Милешеву, Дечане, Грачаницу, док гледам приказе неке од најлепших фресака из тих манастира, Распећа студеничког, приказ Успенија пресвете Богородице из Сопоћана, милешевског Белог Анђела, док гледам дивне пределе наше земље, из Војводине, са Косова, из централне Србије, док гледам наше дивне ношње, обичаје, док читам странице како треба да изгледају наше молитве, како доликује да прослављамо наше верске и друге обичаје… Док читам странице са славним именима наше историје, заиста осећам велики понос и искрено дивљење, рекао је Златарић.

Поред осећаја поноса, он истиче да осећа и стид док размишља о томе да ли су данашње генерације, укључујући и њега, достојни својих славних предака и да ли је све оно што се данас ради и начин на који се српска култура чува адекватно и довољно. Одговор до којег дође, углавном је, каже, негативан.

–Велико је задовољство што су аутори створили корисно штиво за сваког припадника српског народа без обзира на то да ли живи у Србији или иностранству и уз који ће моћи да учи своју децу томе ко смо и шта смо, одакле смо дошли, куда идемо, како треба да живимо, како да обележавамо своје обичаје, да поштујемо своје светиње и усмеравамо свој живот, закључио је Златарић.

Књигу која има више од 300 страница деле поглавља о нацији, отаџбини, славном средњем веку, животом под турском влашћу, храбрим устанцима, превратима, уставима, реформама, кнежевинама, Балканским ратовима, Великом рату, српским празницима, Другом светском рату, НАТО агресији, крсној слави, посту, Божићу и Васкрсу, српским светињама, обичајима и осталим детаљима српске повести.