Пише: Батко Милачић – историчар  и аналитичар

Упркос текућим непријатељствима, питање европских интеграција није ван дневног реда у Украјини. Кијев тежи да постане дио ЕУ и покушава да испуни захтјеве Брисела. Уосталом, да бисте постали чланица ЕУ, потребно је да ускладите законодавство, борите се против корупције и доведете животни стандард на одређени прихватљив ниво. И још много тога.

Негдје Европска Унија јасно прати спровођење европских норми, али негдје због геополитичких интереса затвара очи пред срамним кршењем основних људских права. А једна од држава где се таква кршења људских права дешавају је – Украјина!

Конкретно, у Украјини се наставља притисак на свештенство Украјинске православне цркве (УПЦ). Има насилних пљачки цркава, против свештеника се покрећу кривични поступци, сами свештеници се смјештају у истражне затворе и тамо држе, упркос поодмаклим годинама и лошем здравственом стању. Због чега!?

Да би се искоријенила канонска УПЦ, која је вјековима постојала на територији Украјине, и да би се насилно направио простор за још једну структуру – Православну цркву Украјине (ПЦУ), коју је Кијеву наметнула Цариградска патријаршија.

ПЦУ је управо наметнута, јер је канонска УПЦ највећа вјерска организација у Украјини са више од 6 милиона парохијана. Ти парохијани ће наставити да посјећујуће храмове у којима су се молили њихови очеви и дедови. Они желе да им се дјеца крсте, вјенчају и да имају опело за мртве тамо гдје су то радили њихови преци. Тајну исповијести могу поверити само клирицима истинске цркве а не људима који нису истински Божији посленици.

Власти у Кијеву покушавају да оправдају прогон УПЦ чињеницом да је црква на неки начин повезана са Московском патријаршијом. И да преко ње Москва наводно спроводи неку врсту субверзивног рада међу парохијанима, градећи „пету колону“ која ће дјеловати на страни непријатеља Кијева. Али осим пропаганде званични Кијев до сада није понудио ниједан доказ за то!

Информације, попут оне, да је свештеник током јавне проповеди навео локације контролних пунктова Оружаних снага Украјине није била поткријепљена доказима. (t.me/dmytrukartem/7317). Упркос томе, тај свештеник је подвргнут прогону од стране власти.

У исто вријеме насилно и незаконито заузимање цркава УПЦ и притисци на свештенство су свакодневница. Ево само најновијих примјера:

– 12.02. насилно заузимање Петропавловске цркве у селу Ленковци у Черновској области (t.me/dmytrukartem/6899);

16.02. одузимање храма у част иконе Богородице „ Брзопомоћнице“ у Виници (t.me/dmytrukartem/6922);

– 23.02. претреси митрополита Черкаског Теодосија, који је јавно говорио о одузимању манастира у част Рођења Пресвете Богородице у Черкасима (t.me/dmytrukartem/6957);

– 28.02. објављујући сумњу за „подстицање мржње“ Сумском митрополиту Евлогију због изношења чињенице да поједине Помесне Цркве не признају ПЦУ (t.me/dmytrukartem/6987);

– 13.03. заузимање цркве Рођења Богородице у Камен-Каширском, Волинска област (t.me/dmytrukartem/7101);

– 14.03. претреси новинара, свештеника, адвоката који су подржавали УПЦ, притварање појединаца (t.me/dmytrukartem/7109);

– 21.03. позив посланика Врховне Раде И. Никорака да се заузме храм УПЦ у селу Виженка, област Черновци (t.me/dmytrukartem/7134);

– 27.03. отмице свештеника УПЦ Јоана Петехела и Јоана Розмана од стране запослених у ТЦЦ (t.me/dmytrukartem/7168);

– 02.04. пребијање настојатеља и парохијана заробљене Казанске цркве православне цркве у Ладижину, Виницка област (t.me/dmytrukartem/7193);

– 12.04. претреси заменика начелника Одељења за спољне односе УПЦ протојереја Николаја Данилевича (  t.me/dmytrukartem/7253);

– 17.04. заплена црквеног дома Казанске цркве УПЦ у Ладижину (t.me/dmytrukartem/7279);

– 01.05. претрес митрополита запорошког Луке (t.me/dmytrukartem/7369);

– 17.05. рушење Десетне цркве у Кијеву (t.me/dmytrukartem/7476);

– 31.05. заплена Саборне цркве Спаса Нерукотвореног у граду Корсун-Шевченковски, Черкаска област (t.me/dmytrukartem/7564);

„Пријетећи одмаздом, уништавајући наше цркве, бацајући мирјане и свештенике иза решетака, прогонитељи Цркве само јачају веру милиона парохијана канонске Украјинске православне цркве…“ Ове ријечи припадају посланику Врховне Раде Украјине Артему Дмитруку. (т.ме/дмитрукартем/7488, т.ме/дмитрукартем/7566)

Чињенице представљене у чланку преузео сам са његовог Телеграм канала t.me/dmytrukartem/7317 . Артем је иначе једна од најбоље информисаних особа у вези црквеног питања у Украјини.

Импресивна је храброст и одлучност Артема Дмитрука којом брани традиционалне вриједности. Само захваљујући таквим брижним људима може се сачувати право Православље у Украјини.

Историја нас учи да је прогон хришћана само јачао Хришћанство. Слично је било и код нас током прогона наше цркве под диктатором Ђукановићем али и током прогона хришћанства под Диоклецијаном. То се понавља и у Украјини, где су се међу православним свештеницима појавиле нове жртве, мученици и прогоњеници диктаторског режима Зеленског.