Ја јако волим Србију. То признање није пука формалност, то је унутрашња дубоко искрена радост помешана са болом и сузама; тако се воли само оно што се истински воли. Не могу да сталожено и без суза пишем или говорим о српској држави и српском народу, о српској земљи и српској геополитици. Скоро о свему могу да говорим сталожено и без суза, само о томе не. Ваш песник је писао: “Ја ћу дати живот, Отаџбино моја, знајући шта дајем и зашто га дајем …” И ја то знам, продорно, суво као лица српских сељака, љуто као укус шљивовице, ватрено као поглед српске њиве …
Геополитика је сувопарна наука, оперише с реалностима лишеним поезије. Али и с те стратешке тачке гледишта стожерност Србије, њена средишњост, њена јединственост међу народима Балкана избија са свом очигледношћу. Ко контролише Србију, контролише Балкан; ко контролише Балкан, контролише огроман медитерански стратешки регион. То је геополитички аксиом за који Срби тако скупо плаћају у својој историји.
Русија је очарана Србијом. У нечему смо задивљујуће слични, подједнако бескрајни, разбарушени, обузети узвишеним стаменим кретањем у зачуђено национално неодређено нешто … Срби као и Руси пате од мистичног родољубља: вредност своје земље доживљавамо као драгоцену икону не дај Боже да се делић одломи, како би се само жалосно унаказио небески лик. Наша земља је неприкосновена, света. И лаћамо се чврстих словенских вена да бисмо је, отворену, незаштићену, покривену магловитом копреном раја, залили нашом врелом супстанцом битка.
Словени … Непрецизан појам. Руси и Срби нису просто Словени; они су нешто више, много, много више … Поверена нам је тако велика истина, која још није изашла на видело, још се није огласила, али нас изнутра мучи и прљи жарким, ватреним, крвавим огњем …
Никада и нигде нисам видео земљу лепшу од Свете Србије, нисам видео лепше стасите горде људе. Најдубље прожима осећање свог а другачијег, блиског до бола, и самог по себи апсолутно драгоценог и вредног …
Чак и кад би се то косило с геополитичким интересима Русије, морали бисмо по сасвим другачијој, трансцедентној логици подржавати Србе под било којим околностима. Политичари долазе и одлазе, али оне споне којима су Руси и Срби повезани начињене су надљудском, неземаљском руком.
Геополитика, сувопарна наука, не нарочито словенска, потребна нам је да бисмо имали поуздан објективан алат, да бисмо боље схватали толико нам страну логику атлантизма, да бисмо јасније увидели шта је то Евроазија, наша заједничка цивилизацијска матрица.
Ви сте се с атлантизмом суочили кроз натовске бомбе. Одолели сте, нисте се предали. То је била сурова лекција из геополитике разорени градови, унакажена поља, настрадали недужни људи деца, девојке, старци … А ви сте Господе Боже, већ по ко зна који пут сачували част, нашу заједничку евроазијску част.
То није била заблуда, нису биле грешке вашег руководства, није била историјска случајност. ”Нови светски поредак” је Србију, као и Русију, отписао. За нас нема места у америкоцентричном свету, у плановима једнополарног глобализма. Јасна и немилосрдна дијагноза, нема шта осуђени смо на пропаст. Ви сте већ слушали сирене, следећи смо ми. И нико у Русији није у заблуди у вези тога. Уништавајући вас, упозоравали су нас, и шире све народе на Земљи који имају дрскости да иду својим сопственим историјским путем.
Александар Дугин, руски геополитичар
Ми ћемо увек бити са вама, а ви са нама. Може се роптати на власт у Русији због њене немоћи и безвољности. Али, погледајте: руски народ не може да се заузме ни за себе самог. Није он крив. Ми смо контузовани, али се будимо. И пробудићемо се. Ви сте, Срби, наши живци, и неиздрживо нас боли то што боли вас. Организам је једна целина.
Чини ми се да је геополитичка јасност потребнија Русима него Србима, ви је ионако имате. Но, књига је преведена, и захвалан сам сваком њеном читаоцу, а да и не говорим о издавачу и преводиоцима. У овој књизи је научно образложен евроазијски пут, евроазијски пројекат. То није само уџбеник него и светоназорни катихизис. Ономе што сваки нормалан Рус и сваки нормалан Србин осећа дата је научна основа.
Из књиге следи: наша будућност је доведена у питање злом вољом атлантистичког пола. Преостају нам отпор, одважност, јунаштво. Геополитичка револуција. Морамо брижљиво тражити савезнике, промишљати авангардне геополитичке варијанте и сценарије. У сложеним смо условима, и да бисмо победили потребно је да упнемо сву снагу, сву нашу памет, сву нашу вољу.
Надам се да ће ова књига бар у понечему допринети нашем заједничком препороду, нашем геополитичком Васкрснућу.
Желео бих да скромни ауторски хонорар (ако га буде) предам као помоћ настрадалим од атлантистичке агресије.
Аутор се клања великом српском народу.
Москва, 22. фебруара 2001
Извор: Православна Србија
