Пише: др Петар Милатовић Острошки
Драги и весели рођаче Јакове, знам да баштиниш партизанско наслеђе.
Синоћ си почео да ме убјеђујеш да баштиниш и усташко наслеђе својим присуством и говором у хрватској амбасади поводом дана крватске независности 30. маја.
Раније си ми доказао да не баштиниш српско наслеђе кад си одбио да дођеш у Бања Луку на дан државности Републике Српске 9. јануара ове године, иако си на власт дошао управо српским гласовима.
Синоћ касно морах да истрпим увреде да ми је рођак, предсједник Црне Горе, постао усташа, како ми злурадо прибациваху многи у нашем завичајном Павловграду (Даниловграду), па сам морао да им објашњавам да у часном братству Милатовића, ккоје се у историјским изворима помиње од 1359. Године, дакле 30 година прије Битке на Косову, уопште никад није било усташа, али било је партизана и четника.
Примјера ради твој дед Радојица, по твојим ријечима, био је партизан, а мој отац Слободан био је четник под командом легендарних Баја Станишића и Павла Ђуришића кога заједно са академиком Драгишом Васићем и многима из Црне Горе усташе спалише у Јасеновцу послије преваре црногорског нацифашисте Секуле Дрљевића на Лијевче Пољу.
Ти си синоћ у хрватској амбасади, између осталог „истакао да културне и традиционалне везе, развијане у различитим историјским периодима представљају важан орјентир наспрам којег треба да снажимо наше пријатељство и креирамо заједничку будућност у оквиру ЕУ.“
Је ли те „културне и традиционалне везе“ представља идеологија србогладног србождера Анте Старчевића чији је резултат да данас у Хрватској буквално нема етничких Срба?
Је ли те „културне и традиционалне везе“ представља наци-фашистичко-усташка политика злогласног Анте Павелића са најцрњим врхунцем у злогласном Јасеновцу у коме је страдало 700 хиљада Срба?
Зар те „културне и традиционалне везе“ не демаскира њемачки опуномоћени генерал у Загребу, дакле генерал Вермахта Едмунд Глез фон Хорстенау који је затрпавао њемачког посланика у Загребу Зигфрида Кашеа извјештајима о усташким злочинима над Србима?
Управо генерал Вермахта Едмунд Глез фон Хорстенау био је на челу њемачке делегације на мартовским преговорима са партизанским делегатима Владимиром Велебитом и Милованом Ђиласом у загребачком хотелу Експланада 17. марта 1943. године, а резултат је о нацистичко-партизанској сарадњи која, уосталом, наставља континуитет раније нацистичко-комунистичке сарадње кроз нацистичко- комунистички пакт који су у Минхену 28. августа 1939. године потписали Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Молотов.
Зар те „културне и традиционалне везе“ не објашњава лични Хитлеров пријатељ и њемачки координатор војне и цивилне власти за Балкан Херман Нојбахер у књизи „Специјални задатак на Југоистоку 1940-1945. године“ у одељку „ Извјештај једног летећег дипломате”, која је објављена у Гетингену 1956.године?
У тој књизи, да те подсјетим драги и весели роћаче, Херман Нојбахер пише о стравичним усташким злочинима над Србима због којих се и сам Хитлер згражавао.
Један од шефова њемачке обавјештајне службе Вилхелм Хетл, под псеудонимом Валтер Хаген, објавио је 1950.г. у Цириху књигу ”Тајни фронт„ и у њој описује да су Њемци у више наврата протестовали због усташких звјерстава, да су неки њихови функционери били сувише благонаклони и болећиви према Павелићу, па наводи један конкретан примјер дистанцирања од хрватских злочина: ”Када су 1942.г. неки усташки прваци у Славонији извршили ужасна масовна убиства на тамошњем становништву, успјело је генералу Глезу толико учинити да ови терористи буду удаљени од очију јавности“.
Прочитај пажљиво Нојбахерову књигу „Специјални задатак на Југоистоку 1940-1945. године“, биће ти много тога јасније, а требаће ти касније у будућим турбулентним временима.
Зар те „културне и традиционалне везе“ не експонира познати усташко-комунистички уговор о сарадњи потписан у сремскомитровачкој казниони o уништењу Српства који су потписали Мошо Пијаде и Миле Будак?
Је ли те „културне и традиционалне везе“ персонификује Титов генерал и Павелићев историчар Фрањо Туђман коме је успјело да оствари програм Независне државе Хрватске (НДХ) који је формулисао лудак Миле Будак који сажето формулисан гласи – једну трећину Срба побити, једну трећину протјерати, а једну трећину покатоличити?
Драги и весели рођаче, о тим „културним и традиционалним везама“ опширно су документарно писали многи умови још давно, чак и прије рођења твог оца. Препоручујем ти да обавезно прочиташ обимно монументално документарно дјело Виктора Новака „Магнум кримен“, као и аутобиографско дјело Глеза фон Хорстенауа „Између Хитлера и Павелића“;
Такође ти савјетујем да у оквиру тих „културних и традиционалних веза“ проучиш шта је писао амерички историчар Мајкл Фрејер о односу Хрватске са Ватиканом који је био у истој равни као и хрватским односом са нацистичком Њемачком, јер управо овај амерички историчар наглашава да је Анте Павелић био ватрени србофоб и католички фанатик.
Исто тако савјетујем ти, драги и весели рођаче, да прочиташ шта је 1958. године писао Јозеф Матл, професор славистике из Граца, иначе њемачки капетан у току Другог свјетског рата, па да ти олакшам труд Матл је, између осталог, написао: „Усташка влада настојала је да, уз помоћ њемачког Вермахта побије и истријеби Србе у источој Босни, па да онда кривицу свали на зле Њемце. Моја је тежња проистицала из мог службеног задатка, да Источну Босну, која је тада била војно-стратешки подређена заповједничкој сили њемачког генерала у Србији, пацификујем и нормализујем како бих учинио крај растућој анархији, која је била посљедица усташког касапљења српског становништва. Ми имамо доказа о томе и знамо и својим смо рођеним очима гледали шта се дешава“.
Зар се не сјети, драги и весели рођаче, да одеш у Јасеновац где је спаљено много људи, жена, стараца и дјеце из Црне Горе 1945. године? Дужан си пред Богом и народом да одеш у Јасеновац и да се поклониш невиним сјенима страдалника из Црне Горе који страдаше од усташке крваве руке, а многе је тада успио да спаси од усташког ножа наш блиски рођак капетан Душан Милатовић.
На крају нека те о тим „културним и традиционалним везама“ едукују двије пјесме Јована Дучића (1871-1943) jедног од најзначајнијих пјесника српског модернизма и најзначајнијег лиричара, једног од оснивача Народне одбране, националне невладине организације у Краљевини Србији, а те двије пјесме: „Хорда“ и „Сину тисућљетње културе“ морао је напамет да научи сваки основац да би добио прелазну оцјену, па ако си их заборавио ево да те подсјетим.
ХОРДА
Ми нисмо познали вас по заставама,
Ни ваше хероје „од лавова љуће”
Све на коленима вукли сте се к нама
Носећ мач убице и луч паликуће.
Без буктиња иде та војска што ћути,
Пожар села светли за маршеве горде…
Ваше громке химне не чуше нам пути:
Немо убијају децу старе хорде.
Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе рака,
Подависте више њих у постељама,
Него што сте у крв срушили јунака.
Узели сте очи фрескама са свода,
Главе киповима хероја из бајке;
Спржили сте семе у страху од плода,
И реч убијали убијајућ мајке!
Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице;
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје, а не за убице!
СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ
Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
Слободу си вечно, закржљала раcо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.
Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.
С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.
Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у њедрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.
Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.
У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује.
Драги и весели рођаче, научи оно што не знаш, презентуј као државник оно мораш, а у оба случаја ријеч је о ИСТИНИ која је по мјери Бога, а не о неистини која је по мјери Сатане!
И на крају једно питање: Хоћеш ли 5. августа присуствовати хрватском слављењу „Бљеска“ и „Олује“ док Марко Перковић Томпсон буде пјевао „Бојна Чавоглаве“ и остале србофобске пјесме у духу „културних и традиционалних веза?
Sapienti sat!
Извор: Фејсбук
