Пише: др Петар Милатовић Острошки
Драги пријатељи, 2012. године у Аустрији пукло ми је слијепо цријево.
Умјесто рутинске операције уграђена ми је темпирана бомба у стомаку која је требало да експлодира јер ми у Аустрији нису могли ништа због моје доследне одбране на бранику истине у ери најгоре медијске сатанизације мог народа: преживио сам два атентата (1986 и 1991) и оба пута су атентатори однијети на носилима; катастрофално сам три пута поразио педантно аустријско правосуђе у намјештеним судским политичким процесима, а то педантно аустријско правосуђе узор је Хашком трибуналу; много пута су Хрвати, муслимани и Шиптари одношени на носилима кад су ме физички нападали на бечким улицама; буквално био сам несавладив и истовремено сам организовао преко 200 масовних демонстрација испред аустријског парламента, америчке, енглеске, њемачке и француске амбасаде, испред сједишта ОЕБС-а и тако даље, као и што сам истовремено одржао преко 1300 пророчких предавања у свим европксим државама, Америци, Канади и Аустралији у којима сам по пет и десет година унаприје д најављивао шта ће се десити на домаћем и међународном плану, говорећи јавно оно о чему највећи дио мојих савременика није смио да размишља чак ни тајно. Кад ми нису могли ништа и кад ми нису могли наћи ниједну мрљу у биографији, упркос полицијском подметању које сам на вријеме раскринкао, пуцање слјепог цријева дошао је некоме у Аустрији као дар с неба.
Наиме, одвезла ме Хитна помоћ у болницу и оперисали су ми слијепо цријево. Али не лези враже. Послије операције слијепог цријева пола хране је ишло доље, а пола горе на уста, значи намјестили су ми приликом операције такозвани ИЛЕУС – сплет цријева.
Отворено сумњам да је то случајно урађено и да је у питању само превид, већ зла намјера, јер су интервенисали тек пошто сам дигао урнебесну буку у болесничкој соби.
Тада су ме поново оперисали, распорили ми стомак од пупка до полног органа, разријешили сплет цријева (њихово злодјело) и уградили ми мрежу у стомаку.
Та мрежа је пет пута пуцала, дакле ја сам се у Бечу још пет пута оперисао наредних неколико година и санирано је привремено.
Тако је то трајало годинама све до ове године кад сам у априлу, лежећи на кревету примијетио нешто чудно у стомаку, као да ми кроз стомак пливају рибе у разним правцима, лијево, десно, горе, доље и унакрст.
Не оклијевајући отишао сам у болницу Данило Први на Цетињу и 29. априла ове године оперисао ме Предраг Милошевић, најчувенији хирург у Црној Гори.
Операција је трајала три сата, а претходно ми је др Милошевић рекао да ће операција бити изузетно тешка и ризична.
Послије успјешне операције сазнао сам да су др Милошевићу три сата брисали зној са чела док ме оперисао. Признао ми је да увече није спавао размишљајући о евентуалним последицама јер, како ми је сам признао, од преко 5000 операција, које је до сада извршио, ЈОШ НИЈЕ ИМАО ОВАКАВ СЛУЧАЈ који је у болници сниман јер ова врста операције треба да уђе у уџбеник хируршких интервенција.
Др Милошевић се јавно питао шта су ми то урадили доктори у Аустрији.
Шокирало ме сазнање које сам чуо од њега. Наиме, др Милошевић ми је рекао да је МОРАО ПОНОВО ДА НАМИЈЕШТА УНУТРАШЊЕ ОРГАНЕ ЈЕР СУ НЕКИ ОРГАНИ СА ДЕСНЕ СТРАНЕ БИЛИ НА ЛИЈЕВОЈ И СА ЛИЈЕВЕ ПРЕМЈЕШТЕНИ НА ДЕСНУ, СТАРА МРЕЖА ЈЕ ИСЦИЈЕПАНА.
Др Милошевић је, поред тога, морао да оперише 4 киле на стомаку и високо стручно је уградио нову мрежу.
Послије успјешне операције на Цетињу др Милошевић ме, на моју молбу, отпустио из болнице на Велики Петак ове године.
Из болнице су ме извели Тихомир-Тихо Бурзановић, предсједник Удружења новинара Црне Горе и Иван Милошевић, секретар Удружења новинара Црне Горе и довезли ме у Петров рај, при том ми је Иван Милошевић од свог новца купио штап да се ослањам првих дана послије изласка из болнице.
Користио сам штап двије недеље и у Даниловграду су ме питали: – Господине Милатовићу шта ће вам штап кад сте одувијек били витални? Одговарао сам им у свом стилу: – Да по Даниловграду растјерујем двоножне „кучке“ које узалуд облијећу око срцеломца!
Наравно, послије двије недјеље штап ми више није био потребан и сада сам повратио своју познату виталност и запрепастила ме фотографија коју ми је прејуче послала пријатељица Петра Шмуц из Беча, а та фотографија је од прије 14 година са једне моје књижевне вечери на којој се види да сам данас исти као и прије 14 година, што значи да сам, и пред свих животних недаћа, успио да зауставим процес старења, што је евидентно кад се погледа мој лик на фотографији у задњем реду, као да је јуче снимљено.
Ето тако, драги пријатељи, успио сам да побиједим темпирану смрт! Потврдило се и на овом примјеру да сам неуништив све до тренутка кад ме Господ Бог позове, а то ће бити мало касније.
Наиме, моји уличарски политички противници се питају „Кад ће да рикне онај Острошки који критикује предсједника Црне Горе?“
Таквима сам одговорио: – Сада се осјећам физички, психички, емотивно, здравствено и сексуално као и за вријеме бомбардовања, за сваки случај припазите на своје жене, сестре и кћери, па на моје 74 године додајте и оних 25 колико је протекло од бомбардовања 1999. године, што значи да ћу живјети 99 година, довољно дуго да све вас који постављате слична питања пошаљем код Светог Петра, јер сам се и до сада често умарао одлазећи на сахране оних који су ми копали јаме у које су сами упадали бесповратно.
Дакле, и сада сам, тачније речено 29. априла ове године побиједио смрт и искочио из припремљеног гроба који су ми припремили аустријски љекари по протоколима обогаћених пробисвијета и убудуће кад буде затребало за било какву здравствену ситницу ићи ћу само код др Милошевића на Цетињу који ми је спасио живот!
Да заокружим, поред тога што ме метак неће, упркос ПОДМЕТНУТЕ ПУШКЕ ИСПРЕД МОЈЕ КУЋЕ 16. јануара ове године (о чему полиција ћути јер је у питању државни пројекат!), доказао сам да ми ни зли љекари по нечијим црним наређењима НЕ МОГУ НИШТА!
Дакле, нека се и убудуе као, и до сада ,спреме сви они који скрену са пута истине, достојанства и људског постојанства јер ће се наћи испод лупе критичке анализе мог оштрог пера!
Ето, драги пријатељи, исписах вам своју муку и коначан тријумф на моју и вашу радост и у то име живјели на многаја љета по мјери Бога који ће вас чувати као што је сачувао и овог мученика који исписује ове ријечи.
